Мале новине

То ће бити фплософски основ књиге. — И кнкве ћеге знкључке отуда извести. — Тако ма Бога, рече Зола брао, мпслим да ћу нови,у доста доброга нриписата. Ја ћу славити к°гову грдпу и страшнусилу, хвалићу његову екснансивну снагу. Ја нисам вао један од оних, који протнву новца грме. Моја полазпа тачка јесте пр^вило да је нов»ц, добро употребљен, корисан за дело човечанство. Сматрајге мене сама као живи иримео тога: ја заслужујем много новаца и издајем грдну количину новаца. И, зар то није правп позав новца да се рашпри и да сухе бразде оплодв? Па ћу онда нанисатиједну апологију о новц*-, и не осврћућп се на нападе, које ћу с тога на се навући. То ће бити, мпслам, баш прави паоиски роман, лако нанисаи, нежан заплет и без опнсивањч, у ^кратко: права противуиечноет мојој последњој књизи. У њој ћу сликати два света Финансиски и новин р., свет великих и малох банкара као и свет нованарских булевардијера, главнах редактора, рен омиранох Фељетониста, репортера и достављача дневних новости. V исто време изнећу јелпо парче социјализма и пзнећу племстно, к је је шп екулацијом пр^пало: богмштину поред сиротиње. Једна ће љубавна интрига тесно оилесги фисете ове рвзноврспе штудпје. Мислим да ћу се почетком краја повући у Медач, да се олмах на посао дам, којему ме нешто све гонп и који ми чинп впше бриге, н> ма који од мојих д^садањих романа. Међутам сређујем дата, која су ми посЈата, тако да ће оквир мога романа бити готов до мога поласкд Журим се да серију завршим, да измакнем тавници у којој сам затворен, Иосле овога романа о новцу, писаћу још двн: један о рату, други о наукћма. У роману: о рату, веће бвти нпиакве љубавне историје. Намеравам да пишем историју другога царства и рата од 1870. год. са просто измишљенпм личностима. Пре тога ћу отићи у Седан; об >ћ| ћу она места, где су се били већи бојеви, а потом намеравам да до сптнице опишем главне енизоде рата и комуне. У том ћу сппсу изнети 3 пли 4 битке, страшне покоље, ко;и су се у оно доба дешавали; нотом, несрећу Француске, иад царства, проглас реиублик , Париз у нламену, освету. Р«дујем се, што вам могу отворено говоритп о иоследњем предмету. Ја нећу, како мпсле неки, наппсата дело, које је пуно страшних сцена, ди*ље и нездраво. Немам намере да проучавам механику и састав војске, што би свакако бпло кажпиво дело, које би пшло на суцрот интересима отаџбпне. Не, меа. ће бити главно, да ошшем катастроФе које нас, несрећом, задесише. Дело ће се звати „Већаск." Алп ,је тај надимак употребио већ /Кил Кларси. Хоће ли он пак бити склон, дч ми га остави или да ми дозволи, да га употребим и онда пошто га јеонвећ упоаребио? Молвћу га за то. Ако ми не дозволи, то ћу дело онда назвати: „Свргаетак царства." Последња свеска, п Доктор Иаскал" односиће се на науку, завршиће серију и обухватиће цео спис. Потом бићу срећан, да се позабавим на истинитијим стварима. Кад сам почео ссрију „Ругон Макарт", радио сам иа истинитом роиану, докле се међу тим говори да гада радим на историском роману. Хтео бих радо да изађем из оне мрачве улице, у коју тада могах ући. Но ипак, нек маје дозвољено да рекнем, да је то тада било од преке потребе. Ја сам про-

учавао чланове једне порпдице у из- 1 весној епоси. Ја сам с тога, д^кле,! морао пуститн да мојеЈличности живе 1 у једној околини, која се иридружује тој епосп, при чему ми се деси, да морадох догађаје, који су се после рат I десили, преместити у епоху царства. Серију „Ругона-Макарта", могу да упоредом са зградом, којаје подупрта са 20 стубова, која морају првпадати дакле истом архитектонском стилу. Ругони, су роман од 20 епизода, истина ја сам се т г удио да у њих унесеи промеву, ала морао сам се ипак трудпти, да но изменим општи карактер овог дела. И ако сам по неки пут имно нове ориђиналне и одвећ дрске идеје, ииак их нисам практично употребио, з то што нису блле подесне за ону околину и ону епоху, коју сам проучавао. Пошто ће сад серија бити завршена, тражаћу лругу врсту. Имам идеја зароманеи за са-впм модерне аналитичке штудије. Можда {,у се и позоришту одати, јер је то једна врсга вештине, која ме готово увек привла пше. ТЕЛЕГ РАМ И о. Анрила Е-ла-Шаае.г. Преседник Карно стигао је овде око подне. Све власти присусгвовале су дочеку. 101 метак топовски иоздравио је његов долазак. И ако је било кишовито време, скуиио се многобројни народ, који га је дочекао бурним усклицима. Моравска Остравп, Штрајкрудара иочео је да узима озбиљније размере. До сада није било великих нереда и сукоба. Војска је изаслата да одржи ред. Рим.„ Ете" дон. „ЗеленуЧКњигу" о бугарском иитању. Књига садржи 309 докумената од 15 новембра 1886. до 12 новембра 1889. Види се да је у свима бугарским питањима владао потнун споразум међу кабинетима у Риму, Лондону и Вечу. В ерлин. Канцелар Каприви изјавио је у парламенту, да је влада, по последњој иромени мивистарској, узела у озбиљан обзир пит. како да се послужи штампом Он нишга није дао на јавност од кад је ступио на власт. Што се тиче стране штампе, влада треба да гледа могућност, да номоћу неких листова утиче на јавно мњење. У свему томе неће се нрекорачити границе „бон тона." Б еч. Данас је отворен парла менат. После једне интерпелације о нередима 27. марта. ог почала је буџетска расправа. Париз. Влада је нредузела енеригичне мере да спречи сваки покушај 1. маја, Фресине кренуће се на пут у идућу недељу. Посетиће и БелФор. Петроград. Царска породица преселиће се у Гачину. Париз. Скоро ће се вратити француски комесар Ле Шваље коме је биио поверено да води нреговоре за мисирски јавни дуг КонФеренција изасланика мисирскнх, која има да преговара с Риботом о конверсији тога ду-

га, неће се састати пре, но што се састану Рибо и Ле Шваље. Лисабон. Африкански путници Серна Пинто, Андраде и Кордон стигли су овде. Моравска Острава. Синоћнеколико хиљада рудара нагонише све раднике рудчкопа иФабрика да нанусте рад, па се оида кре нуше за Витковић, где су одмах послате две чете пешадије. Беч. КонФеренција о компромису чешко немачком свршила је свој рад ГроФ ТаФе констатовао је потиун споразум у законским предлозима, који су поднети земаљском чешком сабору, који ће се састати у мају за један пов иредлог изабраног злкона за алодијалне поседнике, којиће одговарати мишљењу обеју странака -<|>-0 <и>ДЕДА РАДОЈЕ И8 МО.ШХ УСПОМЕНА. (наставак) — Да ти баш причам, дете — рече деда — да ти испричам оно, што ми старо срце подмлађује. Да! причаћу"тп ге да знаш, да и овај свет ниЈе ондкав кчкав изтледа! Утувп, сине, ово, па ћеш моћо и твојој ђецп причати, и сећати се дуго на дед Радоја и на ову красну вечер кад смо, поред плаве Мораве седели,вечерали и диванили. — Молим те, дедо! — Бејах у служби твога ђеда Милоша — започз старац — још кадсе твој отац није ни родио. Он ме је држао не као слугу, но као свог рођу. Његов отац слабо се кући и бавио. Вод-ии је велику трговин/, терио свиње и говеда нреко, док ти га не ухватише и у Фрајкорце отераше. Тамо је, веле, негде са друговима ратовао; а твој ђед је кући домаћиновао. Много их је имаћа стало док, једва на једвите ј»де, отуда ти се прађед искобел.а и кући дође. Колико је пу741 ћ е Д ти морао трчкарати преко, код ђенерала и носити му „јабуку" — не питај! док је оца свога ослободио из Фрајкораца. Ча' Јован — тако ти се прађед звао — п знао се тамо, преко, са. госиодаром Ђорђем. А када јеиовај уСрбајудошо, често сам га впђ'о да долази куКи нашој. Нисам га за дуго познавао и чисто сам се питао: ко је овај човек што му се оволики икрам указује ? Кад нам кући дође све ти се он*а живо ужурба: твоја баба, те редуше, тумарају и перетишу по кући, а ми млађи најбољег брава кољемо за гозбу, као кадба београдски везир у нашу кућу на конак пао. Једном скидох капу и запитах ч'а Јована: — Ко је овај човек, стриче тако сам га звао — што нашу кућу чешће ноходи? Ово је неки велики човек ? — Скоро ћеш чути, синовче ! само толико што ми одговори чача Јован. Било је то под јесен. Он је опет долазио, нешто ређе преко зиме, са неким људима, а кад је пролеће синуло, рече ми једног дчна твој 1>еда: — Радоје! Иди у кућу зове те бабо, има нешго да говори с тобом. Шта он има са мном да говори? запитах се, и још да, ме преко брат Милоша позива! Отидох му. Чича Јован седео је поред ватре на троношцу. п кукачем у огањ џаракао. Како ме снази, окрете се ме-

ни. Ја му приђох руц-, он је иружи, пољубих је и стадо пред њим. — Радоје, синко — започе чича Јован — ти си поодавно у кући мојој . Ја ка' мислчм да ти није никад ништа на жао учињено. А ако је што кад и било, то знај да је нехотице. Чувао сам те и пазио као свог Милоша, а душа ваља био сам с тобом увек задовољан... Ти си веран и поштен момак био — и остаћеш, па зато ходи, синко, да те загрлим и наложим једну заповест и да ти дам нешто што мораш чувати као очи у глави. Загрлио ме је очинскп и врео пољубац на чело иритиснуо. За тим настави: — Радоје, дете моје, ево ти ове књиге, и утури мп писмо у руку. Мо 'и је оном човеку за кога си ме оно (есенас цитао: ко је тај човек. 0 I чека на њу у селу Н* ниже оног извора, камо смо се пре по године одмарали, кад са Рудника волове терасмо. Ччм томе месту дођвш, три пут у прсте звижни, и тадће један оружан момак цредате изаћи. У.штај га за господара Ђорђа, он ћете к њему одвести. Ти њему прелај ову књигу, а ако ги он шго буде дао, као и ову књигу, утуви, чувај као своју главу и менп локеси. Главу дај, али то не даји не казуј ником ктда идрш и зашта идеш. Пољубих руку ча' Јовану, турпх писмо у недра и изађох из куће. У својој изби обукао сам стајаће рухо, прптего онанке и, у име бога кре1 уо сам се на пут. Кад сам тамо сгиго, било је све онако као што ми рече ча' Јован. Преда-ме изађе онај оружан комак, неки Видоје, и одведе ме господару Ђорђу Ја сам му предао аманет, он ме похвали иред људима који су тада око њега били А кад сам се преко ноћ добро одморио, дали су мп писмо за ча' Јована и изјут^а пораних кућп. После два дана стиго сам око заранка. \ а Јован ме је први опазао и к себи зовпу. — Јеса ли здраво путовао, синовче? Нађе ла господара Борђа, даде ли му књигу? — уцита ме ж шо ча Јован. — Целивао сам га у руку и одговорио: — Јесам, стриче! Поздравље ти носнм од КарлЂорђа и пријатеља. И ти једну књигу послаше. Раскопча > сам џемадан ји испод њега извадио сам из јанџика цисмо. Он га нагло прпхвати и отвора. Доз; га је читао лице му је сијало витетком светлошћу. Тада ми је изгледао као прави Обилић. За тчм подиже очи небу а из јуначких груди отеше му се снажне речи: „Воже! бу-ди нам у помоћа. Шта му је у том писчу писато, на даиас не знам. Оа ми ништа не рече тада. Од тога доб! чешћв сач ишо господару Таорђу ц другим вађенијим људима, носио им писмч и од њих доносио одговоре. И преко Саве сам ишао; некојим трговцима, тамо носио н >взд и књиге. Тако је тра,јало два пува месеца. Једаа пут ме зовну ча Јован. — Радоје, синко, обуци се што лепше можеш и оирчми ђогу и враацај^р ћемо с: ноћас, у име бага, на пут кренут. Кад је се смркло и густа тама на земљу пала, ча Јовш дохвати с чавилука две кубуре и џевердара, па мч их даде. — Нај, синко, узии, прииашн ове иушке а огледај им орозе. (наставиће с:>)