Мале новине

\ V * \

дачка су посла. Тако вели и зв&ничиа к.справка. Ми нећемо спорити њено тврђење, само вас молимо, читатељи, узмите на ум о«.о: Лане у Вечу Таушановић, Вандорв, Хуго и иреговори о лиФерацијама. За тим, кроз неколи .о месоди жи-1

непријатељем, Грди су гвагда имади на уму, да ће се тога непрзЈатеља једиво само иросветом моћи ослодобити ; те зато су у и четку овог столећа сви напори иатриота и обраћеаи бнли на подззањз школа и гајеве народног образовања. 1887. год. поливе1& крвљу својом к

ва прениска између Вандорија и Ху-1 својах заштатнака непрнзиата још га, планови о лиФерацаји, увдачење у ред слободних држава. - Грчка Обрадовића у г вај посао. јје живо и неуморно радила па пољу Најносле, Хуго у Београду, и .сад ј просвете. И ако је рат још трајао; ту су опет сви: и Таушановвћ, и Ван- ј и аво ј,ш ни у самој грчкој војсци дори, и Обрадовић, и Хуго, само што ; нису престале међу~| бне свађе и се приновила и некаква кутаја с а-1 снлетке; ■— влада је кри свем том, диђарима. И кад Хуго почкње вк- и у сред толике бриге, како да одакатн и тражнти некакве паре, онда : гна неирајатеља п да уреди земљу, на један пут излази да је та] Хуго а са тако рећп нвштавом влашћу, луд, а г. Тауш новић, Вавдори и без новца и икаквиг. средСгава Обрадовић чује се и вајкују како то издавала већ наредбе о народном о

пре насу видели и познали!

I бразовању, хитајућп да час нре задо-

Нека је ,милостиви Вог свима на вољп прву потребу народногдфезепомоћи, а нвјвнше дудом г. Хугу. рођај. Ине на борбу разА мп о целој ствари можемо рећп ннх партаја, на неиоверење од страсамо толико: Ствар је чиста и по1 не већине велиеаша, 1на непрестаие штена, па нека гов^ри ко шта хоће. протесте против ов т или оно." влаА „М. Новине" ако су што слагале динОг наређења и увођења — влада и погреншле, могу се и поправктигније налазила нз ва какав отпор само кад даде Вог те сама ствар кад год је прсдузамала мере, воје

изпђе овако чиста и леиа.

ГРЧК« РОДОЉУВЉЕ

I.

|!ду у корист народног образОвања И тако, чим је које место очишћено од Турака, олмах се у њему ире свега појавила народна шк^ла Још су вароши биле у рушевинама, трговине због рат< пије гот во иикакве ни ј било, Ибраам ЈЈаша је нустошио но Мореји; а у Грчкој се издају укази

Како је данашње наше н^ванврс- о оспивању лпцеја, и уређењу ака тво, раснаљено партијсаом страшћу, 1 демије у Аргосу. А кад су рушевиударило у лвчне грдње и наиаде не Атине дошле грчкој влади у ]>уке те због тога п сгало бљутаво п оту- ту се још прве године отпарају с])еджно, то га готОво не би/вредно било ц.е школе и лицеј ни читати, да се у њему е нађе но који чланак, која еас и озбољпо на

саме себе иодсета. 'Тако су на пралику „Мале Новвнег у 252. бр >ју од ј ирош. год. а у^ланку „Родољубље | и Кеса" ародеУвориле неколико о на-1 шем и грчв&м родол л убл,у и иОжртвоввњуу»»на чему ам свааа нрави родољу/З/мора бити особато благодаран ч тхвалан. Ја од моје стране, поред Јлагодарности, имам још у допуну тога чланка да додкм с педагогаке стране ово: Сви знамо, да смо ми и Грци, и по судби у робовању под једним и истим непрпјатељем, и гот. во по једновременом оелобођењу од исгог; по простору земљвшта, и по броју стан(1вништва доста слични и једнкки, али да смо у много које-чему и врло различни и неједиаки. Дчн«с ништа так) не изненађуј странца, кад или чита, или с( бом дпђе у Грчку и у њој види општу народну тежњу за образ.;вање. Тек је шест година нрошло од њеног ослобођења, а у њој већ све киптп врелом љубављу за науком. Истана, да то по самој природи тако мора н треба да буде код сваког народног о-

(Наставиће се) -о о

ИЗ БОА СВ&.ТА

рем. Многобројнн народ поздравио је цара при долску и одласку, Листо»и тврде да су псточче железнице већ прешле у рукеједног синдиката, који се налази под покровитељством „ Винер ВаивФерајна." Тулон Прдседник Карно стагаоје овде синоћ. пошто је посетио бродарску радионцу у Лансиоти. Народ га дочекао одушевљено, носили су га у траумфу, клпчући: „Да живи Карно! Да живи републпка !" Лондон Парламенат је одбацио Шмитов предлог у корист биметализма Гошен изјавио је да влада држи то питање као јоште несвршено Пољска — Острава У једном сукобу међу војском и радпицима, 8 је радника рање.чо — '•гЈ ДЕДА РАДОЈЕ ИИ МО.ШХ УСПОМЕНА. (свршетак) Путовали смо два добра сахата. Кијамет и злоћа времена недаде нам ока отворити. Брисала је нека суснежица, а пусти ветар шибао је преко голе нрљуше. Око пола ноћи угледасмо ватру. ГаздаЂуко тек док радосно узвикну: — Ено! чекаЈу нас. Кад смо сгигли ватри, око које се пред једном домаћанском кућом накупило снлетство варода, дочекали су пас радосно. — Сретно да бог да браћо! кликпу ча Ј<>ван и газда г Буко. — Амин! дај боже! — прихвати онај свет К; рађорђе п остали кнезови који су ту били ижљубилн су се са ча Јованом и г/зда ^БукОм, па у кућу ушли Сутра дан тек што је свануло, а зимско сунце благо озлрило природу — искупили смо се сва код запииа, у Орчшцу, Ту је на две хиљаде народ; било. Све народне главешине изашли су пред народ, и Карађорђе стаде нам беседити: „Ето б|>аћо, ми у име бога устадосмо противу Турака к о ј и нам кнеЈеве секу, имање ншпе отимају, робе иас и арају, нагае жене, сес■гре и ћери бежча те, иоштење нам

слсбођења, Д а се ,рвим кораком и л ће тц све пре свсга пође народном образовању. ј * * Ј * р ^ На кад Је то тако и ко„ других на ": лгж би рода, онда и где би се та ш тј еба за науком и могла јаче пробудити,

— Изложба. У Вечу намеравају да отв ре међунчродну излож'1у музикалнпх инструмепата свију врста од нај таријих до најн вијих нримерака. Сем тога на тој изложби биће и разних музикалних дела « нартитура. аутограФИ свију могућих музи калаих знаменитости, а тако исто и ливови музикаиата и композитора из целога света. Ова изложба ће се отворнти у августу, кад ће у Бечу ј газе, црвве и мвнд-стире наше сввер почети светковање пемачког певач- не и многе друге зулуме нам чине. ког друштва, кад се оч< ; кује да ћс 1 Оад бр ћо, ако ви прастајете, као у Неч дОћи до 12 хиљада немачких што сам ја з.аиочео и к^о гато м«невача са евију крајева света — Изложба марака. 20. о. м. отвориће се у Вечу адђународна изложба поштанских марака Шлагачи јављају се са счију "аиајева света. Највише излагача јавило се из Енглеске, где има најбољих збирака поштансках марг-ка, Иосле бечве изложбе, која ће се зчтиорити 4 маја, отпочеће 20 маја така иста пзложба

слим, ако бог да, да ће бити добро за народ, да га подигнемо; да по селима све ханове и турске чардаке^поналимо, ханџије и субине побпјемо, Турке у градове стерамо, да нам више зулуме не чине". Сав вскуплени народ повика: — Хоћемо! Хоћемо! кчко нам ти Ђорђе кажеш, ми те слушамо и слушаћемо те. Народ га тада изабра на свога врховног вожда, а нрота буковички Танаспје мнропомазао га. По том су сви кнезови прваци,

разбојишту какав јето јунак био!? И сада, кад га се сетим срце ми 8аигра, мнслам пренућвће у грудима од жалости за 'онаквим јунаком. Под мојим војводом, ча' Јованом, бпо сам у бо.ју на Карановцу. Ту је Карађорђе п војвода Пљако био. Онакве иитешке битке ненамтам Па она варва ринска битка, она еројска одбрана од нав^ле смног сераскера, Ругаид иаше нишког, кад удари са 70 хиљада царске војске на Мораву и ову све до Крушевца опљачка и опустоши. Онде је богме велика зор био! Нас је мало ,било према турској сили. Карађорђе је са 12 хиљада пао у Варварин. Са њиме ,је био Ајдук Вељко, Младсн, Милан, Станоје Главаш ча Јован и јунак над јунацима, чувени Курсула. Вој је био одсудан за опстанак Србије — страховит и крвав!... Или да се мре или живи.. А квд је трећи топ пукао, Карађорђе док узвикеу: „Ене нодуш пји Турској!.. слете у редове наше, и после дуге и крваве битке одбисмо Турке . Рушид наша као онарен побеже у Нвш п ми тада доста пљена задобисмо. Елеј спне, славна ли то битва беше!. Јуначки је то подвиг нотплачене Шумадије беседио. Тусеогледало срце и мишица^Србинова.. Деда Радоје тужно уздахну и занлава ее. — И тога великог Србива, тога јунака иад јунацама коме се дивила Турска и Ђ^урсва, тога светлог Господара — невериа рука »еговог годомин. војводе подло превари и. убв!. Даље није могао, деда Радоје, говориги. Сузе га угушишо и он је дуго, дуг > Ј1 цао.. Ја га висам хтео прекидати у дубовој тузп његовој. Мало за тим дпже се ћутећки, стресе трошке оа крил», и удали се... * Посде две године, кад сам о *еријама кући дошао, потражио сам деда Радоја, у његовом селу. Нашао сам га на самртничвој пгстељи. Његово бледо лице, мутне п упале очи, иснала јабучица која се рорећи мицала, на оне јаке боре иснрекрштане по вис жом челу а сувам образама, чисто су говориле, да је крај жпвота овога честитога старца. Кад ме је ввдео, ману руком да му бдаже приђем. Иољубио сам га у руку п сео до болесникове посте ље. Две сузе скотрљаше му се низ пожутеле образе и само ми рече: — Счпе мој, адем богу на истиау... Тамо ћу се наћи са мојпм ратним друговима, тамо ћу видети свегла Господара, Карађорђа.. Тамо.. тамо..

— Бисмарквва посетницз. „Фоси него код класичног грчког' народа,'! ше Цајтунг" обраћа нажњу на то, јунаци и сав скупљзии народ зада. ли ве ру ј е д ан другом и заклели се ^ ^ над часним крстом и еванђељем, да вао што је Грчка, знање се и није, | службеним особама , посиле п^ост могло сасвим угасвтн, па ма како ј натпис: „Кнез Бисмарк , а на њима јер ту свако I пв .1 е било НИ в јводске крупе ни вој-

да је дуго робовала, местанце и сиаки камичак подсећа|водске титуле народ на стару славу његову, — где прости сељак носи на себи име Милцијада и 1'емпстокла, где н најуђп спромашак са приметном поноситошћу уме да покаже место саламитске битке, Тезејовог храма Академије а т. д. Такав се народ може иокорити, и довести до нпчег«, али се у њему не 1 оже угушати намтење о његов ј прошлости и његовој душевној слободи. Но п то није све. Потлачени јакам, но врло глупим

Т ЕЛЕГРА № И 7 априла Веч. Јутрос је цар присуствовао смотри бечког гарнизона, у друштву великог војвода Алберта Рајн?ра, С«1л-

ватор; и Принцесе Гизеле, гроФа Калнокија, принца Рајса и свих војних аташеа. Ф ранцуски амбасадер Де- ј изгонили и очистили .чемљу од некре седео је на једној трибини с ца- ј крсти. Да си га видео, сине, на

ће (страјати у јуначкој борбн с Турцима. После јб Карађорђе пост1вио старешине, војводе народу и свако еде па своју страну, да народ диже на устанак. И ми смо се вратили у Мораву. Карађ рђе ностави ча' Јована за војводу левачког. Дагли смо народ и били се с Турцнма. 0, то је била, дете, јуначка борба, светла и крвава!. Карађорђе је свуда летео. Час на Дрину, час у Крајину, а час у Делиград и Мораву. Турке смо свуда

ОДГОВОРИ УРЕДНИШТВА Ручном штампару. Само сте се узалуд мучили и читаво писмо нисали штампаним словима. И ако би вам за љуб в толике ваше трудбе радо штампали оно шт® сапштавате, опет вам и поред најбоље воље ие можсмо учинити по жељи, јер не знамо са чега би заслуживало да ее покудн у јавности то, што је нисац „Социјализма н радничког питања", „најстарији и најомиљенији колега у ввшој женској школи" излазио са св јим колегићицама у шетњу до г. Вајфертове пиваре. Ако је дотични заиста „благословен вженах", онда у толико боље по њега, то је лепа ствар која бн се и сваком другом могла ножелети, а сигурно се ни сами не би љутили да в:^м тако што год насира. Вјшсник х главни уредник Пера г 1'одоровић. Одговорни уредник Свет. ЈаношевиК Штамнарија код „Просвете" Позоришви трг бр '*