Мале новине

се, колико ће се и каквом ће се политиком бавити. Па и то је ствар врло проста. Ваља дати г. Митрополиту сву власт над свештенством, власт управну и власт судску; г. Митрополит треба да постане потпуп, апсолутан и пеограничен господар над свештенством, па ће појке после већ и саме долазити да смерно припитају Њ. Свјатост да ли се смеду бавити политиком, колико и како. Али сад долази оно главно. ЈЕако је написати такав закон, али га је тешко протурити кроз скупштину, у којој седе толики радикални попови. Они ће одмах видети да је ова златна удица за њих начињена. Г. Митропо-

тежи да сву власт над свештен- мали као свештеници и као радиством прикупи у својаи руке. калци. Ваши црвени појаси биће Алп шта да рекнемо о ради- и сувише уски да заклоне шикалним поповима, који за љубав роке пеге на вашем образу. Против вас ће вапити ваша рођена дела и ви ћете се ка г > душе грешничке вити у долини Шта да рекнемо о ноповима; плача и јаука, коју сте сами које смо гледали у скупштини ; грешпо створили у редовима вакако ћуте као заливени, док си- ше браће свештеника.

својих личних користи ево издадоше животне интересе целог свештеничког сталежа!

роти неуки сељаци но инстинкту осећају оиасност, која прети самосталности сри. свештенства, те устају да они камен одбране

Нека вам суди ваша роћена сав(- ст, а по оној мудрој изреци: „Ко што чини све себи, 1 ' ми ће мо, ако бог да, још доживети

свештенике од неограничене дик-1 да видимо како се ви сами ви татуре Митрополитове. Ствар је грозна и ужасна

сме распроетнрати, нити у и којем случају шарити ван иростора, који је одобрењем иланова од Господина Мпнистра унутрашњих дела и Госп. Министра грађев. одређен за зграде. Саобразно овпм законскнм наређењима, у нланове вароши, по надлежноме одобрењу, обележено је да се куће и друге варошке зграде могт подизатп на простору којц се граничи линпјом: од Саве и жезничког моста дуж мокролушког потока, до моста на друмутопчидерско-шабачком; дуж друма преко бившег тунела до раскрснице са цветном улацои; од раскрснице цветне улице иоред болнице за душевне болести п Лаулано-

Нов црквени закон сатро је у корену сваку самосталност срп. свештеника. Тај ће закон бити

— — — —"" ј вог шанца преко врачарског џоља јете ка црв под ударцима бича, ј и крагујевалког друма, вододелницом који сте сама исплели и утис и нЈтем који пролази поред необранули у руке свештеничког само ђеног Макензијевог имања одвајајући " зграде код „девет кочијаша' ван реД[)ШЦ<1. Чекајте док се чова па.мести

лит развије своју делателност у|оштра саоља, вечито завитлана два нравца. С једне стране, пре-; над главама свију слободоумко подесних: људи, (Веле да су ј нијих свештеника. Личној вољи и браћа Руси имали ту носла) једнога човека, остављено је неон задобије за нов закон г. Па ј ограничено поље. Неколицина љушића, с друге стране ночне при-: бимаца, који ћеумети да се дозивати једног по једног од ра-; дворе, располагаће иеограничено дикалних попова посланика, и | судбом целога срп. свештенства. преговарати. ; Ми остављамо на страну нолиСтвар није ишла глатко, Било ; тику. Али колико ће свештеније великих напора, али дело је ј Ч и трпети у обичним својим слублагонолучно окончано. Г. Па- јжбеним и личним стварима, Та шић се зајамчи да вакон прогу-1 °Д овога ће закона српск« све ра кроз скупштиау, а радикални ј штеници иропиштати млеко мајпопови пристану да закон ноду- чино. Они су нретворени у бес пру или бар да не иаиадају на правно робље. Од сад им је бог њега. За те услуге сваки је или ј на небу, а митрополит на земљи

јина; пресеца празне њпве г. Мплоша ј Симоновића свештеаи«а и г. Милана поуздано у седло и узме дооро Банковића п пзлази на кућу и каФану дизгине у руке, видећете како Лу.е Петровића; а од куће Луке ће снда излетати у внс ваши Иетровића иолази преко њива Блајрођенн перчинићи! ка Каленаћа иоред њива в два гроба« г 1 , (које оетаЈу ван не]она) управо на Мислите и онда ће вам се те- Смедеревски ДРу м и тркалиште до нати, и онда ће вас мазити друм.. пдући новом гробљу и ратари митити као ово сад! ској улици, даље иде друмом к' ноХоће! В01Г г Р°бљу до иоследње куће на леГрешници! вршите наа браћом !!( Ч ст Р ана > а одатле - и Р ав0 Ј линији . , 1 , најваше норед плотова последњпх својом уоиство, а над собом са- К у^ а у ле сковачкој улици преко лимоуоиство, и без нужде остав- ва д а 1Ј анте Куртоввћа н једнога љате по себи ружно име нопов- дела Шоповпћеве цагљане, која у /•' 1

већ добио, или му је обећана присгојна награда. Пон Таса је

па како им буде. И за све то имају да благодаре својој браћи

добио црвен појас, попу Марку 110 Христу, коЈ 'а заседавају да-

обећано иредседништво у кон зисторији и тако редом. Остао ј *е један једнни иоп с којим се иије дало ништа учинити и на кога су с тога сви срдити. То је поп Милоје Барјактаровић, титуларни нрота. Ето тако стоји ствар с новим црквеним закономМи не замерамо г. Митрополиту за овакав рад. Ако хоћете и сасвим је природно да човек

нас у скунштини Свештеници, кад настану ови црни дани вашега и иначе трудна живота, сетите се онда ко вас овако зароби А ви господо радикални понови у скупштини 1 ) кад кроз којидан пођете натраг у народ, понећете на души и савести терет двогуба греха и повреде нај светијих дужности, коЈ*е сте и1) Изузетцима ччст п поштовање.

ског самоубиства. Жалосни трговци! што најлепшим даром, народнимповерењем тргујете! Та они су били бољи што их је Христос бичем из храма божија изгнао.

главаоме остнје ван ројека, на источни улаз у краљезе Коњушнице; по том прелази преко крањевог имања на баштовапску улвцу ц аде иутем поред Хаџи-Томиног и општинског имања до Дунава. Бан овога цростора, и ланије која

( * , 1- ~" «Ј Ако имате очи да видите и;је за међу нрест. нпчког града (варо„ тии ™ иу^ете твгните се док! шо ) У тв Рђ еиа решењем Г. М. 3 в. деуши да чуЈете, тршите се До^; ла од б . Априла П Вр. 2591 в Г Мпн. Грађ. 6. Апрвла т. г. Бр. 1445, никоме нИјв допуштено подизати варо-, шке зграде; и за то сеовнм нарећује: да свдка онај који желп градити кућу илп дпзати какву другу грађевнпну, пма претходно тражати од грађевиаског одељења општинскога Суда регулацијону п ливелацијону лпнију; а нпко п нпкако не сме подизати грађевину, ни ван на у варошкоме рејону, ако претходно ннје тражио а добио липију. Бан рејона вароши, по § 9. реченога закона, могу се подизата само

још имате ово неколико часова за спасавање части и образа. БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Наредба. Суд оиштински чздао је оваку наредбу: Допунама закока о местима, од 21. Апрала 1885. ирописано је да се куће и друге зграде варошке могу иодизати само арема плановима регулације и цавелације, и да се мимо те планове варош не

Р1А1А Г0ДЕ1 (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИТх

(57)

Три иут сам слао Костиној кући да виде, дође ли једвом тај жудзо очекивани коњ од чијег је долаека на вуеме зависила будућа срећа СрбиЈе. Но Коата ј*е увек одговарао: сад ће, тек што аије дошао, за десетак минута ту је. Око 9 часова чујем да је иолицвја изаслала жандармеријске одреде на све путове који лоде у Баоград, како нико од нас не би могао умаћи. Да би се уверио стоји ли ствар доиста тако, ја изашљем Мнку сељака да изађе на топчидерски друм и да види има ли тамо кога од полицајских људи. Мика изађе до близу Топчидера и донесе извешће да је нут чист и да нема никаквих полицпских стража. 24. Октобра (1883 год.) дан је био мутан, цео дан сунце се не указа ни јед-

То је требало да завара и полицају, а ми смо те вечири требали да измакнемо из Београда. С нама беше нристао и г. Тзаја. Ја сам га одговарао од пута исти- ном. Али кад би нред ноћ, нронрсну мало чући му обвезе које као отац има спрам кише, н после ње нодгреја сунце са породице, али ол је био неноколебљив: оће зоранчића. н он у народ м то поћв ће са мном на Ру- ј Јн сам и дотле непреотано откарао са-

дмк. За време целе шетње само је о томе г Јзорио; развајао је читаве планове какр у:< пут ваља покидати телеграФске жеце ; да нас не би моглн телеграФом гонмги

хат и загледао га с несгрнљењем бројећи сваки минут, а сад, кад видох сунце већ скоро на зах >ду, нодузе ме та1 о нестрнљење, какво нигсад нисаи осећао ни пре ни

Ја сам био тврдо решен да аођем још ! после тога. Чинило ми се д х бкх у овај е вечеј.а, с тога Сам био каонажеравиц . мах мн|>.» убити Кчсту. дч к« ■ • а .

сио. Пођем сам к њему, у намери нросто да се свађам с њим, али док стигнем ја се оладим, а и не затекнем га код куће. Госнођа ми рече, да је из&шао сам јшчно да види што се толико забавао тај коњ. Понуди ме да га пркчекам. Но ја нисам имао мира да седим на једном месту и вратим се опет у редакцију. Мика Даниловић је ту седео и чекао ме. Блажио ме је да се не љутим толико за коња, јер док не падне сумрак и иначе не бн могли кренути. Најпосле снусти се већ и мрак, а од Косте ни номена. Нађем Косту и онако љутит цигански га е&наднем. Он се правдао и клео ми ее свим на свету да је нослао човека у Миријево, али да се наје још ни до сад вратио. — У осгалом, можда ]е и срећа што ннсмо вечерас пошли. Дознао сам ноуздано да су сви друмови око Београда поседнути стражама и ја се бојвм да нису жандармн задржилн и онога мога слугу с ноњем. Ја му рекох да то није истина, да, с.ам ј;; слао Мкку да ствар извиди м да је Д]Л м слободан као и обично. (Наставиће се)

*