Мале новине

били пре неки дан, свака је странка ИСТ4КЛ8 свога вандидата, а успех је бко, рачуме ср , како где. И у Вршцу су све три странке истакле кандидате , » „Заставаши", српска радикална стравкн, истакла је као свога световног кандидата др. Милосављевпћа. Ади Вршчани аису изчбрали ни једнога ох кандидата, које су истакле три политичке странке , но су избрали песника Змај Јсвана ЈовановиИа као неутрадног, јер је изјавио да не припада пи ј е д н о ј од тамошњих политичких странака.

ГРЧКЈ РОДОЉУБЉЕ (Наставак) Кад је Грчка добила потпуну сло боду и независност, нросвета је у вој с дана на дан све веће успехе чинила; не гледајући ништа ни на сиромаштво земље, ни на неув и дене све Форме и законе грађанствености, што у једаој Д] жави мора да буде, — образовање ,]е брзо ишдо ннпред. Кад је Канодистрија нримио звање преседника, нросвета је тек почела, и акО је истина тада већ у Кр®у постојао универзитет, који су Филелини основали, но он није уживао вародну љуб в п новерење, па зато није готово >;икакве користи ни доиосио. Јер канцелар његов, лорд ГиЉФорд, у племенитОм, но чудном ентузијазму свом према свему грчком, гледао је само на спољне Форме у свему. А у самој Грчкој П !,сменост је била још на тако писком ступњу, да многи и многп од на^већих чланова владе, људи, који за свој глас и знача.ј имају да благодаре само сабљи својој, многи нису умели ни своје име потписати под указпма п наређењпма на 1-тварање ткола. У лицеју није било ваљкнпх предавача; није бвло ни најпотребнијих ка.ига, ни најнужнијег магерпјала. И прп свем том, по варошима и сели «а школе су најбрижљивије нодизане и уређивчне, и ако је у њима уч ње од самог поЧ' тка био жалосио. Школа је емеш тена б»ла у каквОј пустој турској кућеринн, без икаква намештаја. Ђаци су при уласку иред вратима остављали своје јемепије, па седали на голу земљу у округ, и отпочињалп су учење, или боље рећи викање и дерање из разнихкњига, какву ,је, којп имао, а у средлни стајао је, с прутом у руци, старији ђак коме ,)е дужвост била да пази на то рачногласно заједничко читање, и дм по табавима шиОа оне, код којих приметп да језик поч ;е малаксавати и заствјати пре Јдређеног времена. А учитељ је за сво то време седео у куту тог педагошког вертепа, и брвжљиво се старао само о томе^ да се ларма ђачка ни за тренут не прекраћује, и да старпји ђак савесно делп Фалаке онима којп заслуже; па је у осталом сербез крпио или илнова шио и кројио све норуџбине, које су му на нзра.ду дате. Но где се осети истинска потреба за образовање, и права љубав ирема отаџбпни, ту народна, просвета ■пе оста.)е дуго у застоју. Спромашна мала државћца, пува рушевина, ожикела је и брзо напред пошла, и то благодарећи једино патриотизму н пожртвовању појединих лица ; јер од првог дчна ослобођења Грчке, потеку са свију страна прилози у корист народног образовања. Тако још 1827. годиве богаташ Варваки жртвовао је велики капитал на уређење Академије наука и војеве школе Богаташ Арсаки нрвложио је такође огромну суму на ос ивање инштитута за девојчице у Атини. Бернардакп из Петрограда послаоје

тако^е знатну суму за уннверзитет; а Рали је одредио велику суму, из којв се сваке године издају награде писцима за поједине и разне саставе. Па често је то пожртвовање долазило н до самопрегорењаи самоодрицања ; тако су се на прилику браћа Ратаци зареклн, да се никад не жене, како би само по смрта својој што ваше имовине оставили учебним заводима. (Наставиће се) ИЗ БАЛКЛНИЈЕ — Касарнау Цариброду. Бугарскб војно министарство фешило је да се у Цариброду, према нашој грвницв, сагради велвка касарна, у коју ће се послати да стално станује један батаљон пешадвје. —Бугарски митрзполит у Скопљу. Бугарски мвтрополит Теодосије ^ражио^је од турске владе дозволу, да своју столицу пренесе у Скопље. После седам годвна чекања. ГГорта му је дала ту дозволу. Овај акт турске владе изазвао је у Бугарској највеће задовољство, јср то сматрају као знак доброг расположења портин >г према бугарском иароду. Од 1877. г. ово је први случај да се бугарским владикама до^воли да своје столоце имају у овим крајевима. Дакле сад имамо бугарске владике и у Старој Србији! Да бог поживи Руси.ју и грсФа Игњатијева; ове бугареке владике ио српским крајеввма њино су дело. — Индустријч у Солуну. Солунски становницп Дпмитри и Пандели подижу у Агостосу Фабрвку конаца, за шта ће употребити во д у из реке ХаФтца ПИСМА УРЕДЧИШТВУ Каивих нас ш.ма \ Уредниче молим вас да ово неколико следећих реди одштампате у вашем листу. Јамачно сте п ви читали у И М. Листу" пре неколико дана како некакав М. Крстић столар напада Г. Бадера управпика мои. дувана и криви га да му > вај нешто дугује Међутим ја вам овде шаљем оригинално пвсмо тога истога М. Крстића сголара, у коме он прети да ће тужитп оне који проносе лажне гласове, као да г. Бадер њему што год дугује. Његово писмо, упућепо г. Бадеру гл^си: Госпо!ине, по некој доставп чуо сам да су вам доставвли да с-.м ја вама нека рачуна .-дносно дуга тражио. То није истина и сваког чвним пажљивим нека паш ко шта говорп јер 1,0 ме«и нисте нвшта дужпи на против учвнисте мв некодико пута доброту 21/9 89 год. М Крстић столар Као сведоцп Јос. Предић Голумбовски Упоредите, г. Уредначе, ово његово ппсмо с његовим заиомагањем сада по „М Лпсту," па ћете самп увидети какав је то човек, управо каква је то рђа, која о једној истој ствари час говори овако, час лаже онако, а публицп ће довољно бити п ово да оцени колико заслужују пажње речи једнога оваког пзгубљеног сипа. Један иознавалац ствари. ИЗ БЕМ СЗсТА — Затворен кнез Како нз Руси!е јављају преко Румуаије, у Петро-

граду је ааткорен велики квез Констатин Коастатиновић збор н е к е револуционарне песме. Ак> би ово била истпаа, онда би то било веома важно, јер би то био и доказ да је покрет у Русији доспео чак и V блпзину самога цара. Велики кнез Константин рођен је брат царев, ииа 32 године, ожењен је ј е д н о м ал!епбургаком принцезом. Лане га је Ц1 р наименовао за председнпка Акаделлје Наука, на место умрлога минастра Толстоја, и већ то наимевовање иобудило је у Русији велику пажњу. 1886 год. пздао је под шифром „В. Р." (Консгантин ^Романов) прву збарку својих пееама, у којпмл је изпео велика осећања према иатњама бзднога народа Већ то пзазвало је велико узбуђење, кад се сазвало да Је писац велики кнез. Како је та збирка бпла штампана у држ. шт*мпарији, није била намењена за општу продају, али је к итпка брзо упознала с њ<ш читатеље. Нарочито се свааоме д-пала песма „Умро" у којој је цртао боље беднога војника, ко ,ји далеко од домов ..не умире у туђ^.ни. У другој једној песми вели, да се он не поноси тиме, што у његоспм жилама тече царска крв, те ће гледати ако могне корпстити народу својим песмама После је штамнао несме у неким руским листовима а. прошле године изашле су две свеске његовпх песмама, чпји је чист добитак иамењен з* неки добротворпи завод. Бечка „Н. Сл. Преса" доноси превод песме, због које је велики кнез затворен. Песма је пс^ћена универзптетској омладини, па је међу петроградским ђацима учинила не само сензацпју но и одушовљење Према том иреводу, несма гласи: „Пријатељу", брате, којп се толико мучиш и који сп толчк > патпо, био ко му драго, не очајавај, јер Бог за на свику иеправду изло, к >је се на земљи догодил > Окупан грким сузамоскврњен и разорен лежа идеал п непрестано теку потоци неввне вркп. Истина је, — али веруј мп, препрека мора нестати и ка > браћа сви ће се људи једном грлити. Свчта слобода збациће са своје глаие мученичку круну, сврхатп лан це сгрести тешки крст еа својих леђа и завладати свпма као славна победоно-на владпрка. То, пријатељу, није само сан песника, није узалудна нада. Погледај око оебе! Св да има зла страховито много. У црној смо помрчини. Моју отаџбину сатреше беслоначни јади, народ пкупан крвљу, сит је горостасне борбе п унирућп очп , п у н е горких суза, небу, моли за милост. Ја кушам судбину. Још у колевци изд шна судбина ^ала ми је бога стиа. високе титуле и власт. Али што ће ми злато, богаство, раскош, власт н части? Све ће то прогутаг хладни гроб. Природа је човека обдарила другим даром, божанским и неоцењивим. Тај /ар је моја света несма, к 1*ом вас позивам у бој нротив зла. Нећу стећи љубав и поуз дање свога народа што сам члнн сл-твне породице, н и т и што мм у жилама тече владарска крв, него ш I о сам увек спреман да се жртвујем за славу и срећу руског народа". ТЕЛЕГРА1$ И Ужице 9. Априла Пре три дана пронесе се глас: да парохија проте ужичког пок. Радуловића није дата његовом сину Мнловану Ђакону; но иосланику народном нону Смиља-

нићу1) огорчење и незадовољство свуда. Протест од иреставниш тва и огромног броја грађанствА ужичког ноднесен министру. Орган радикални, лист „Златибор" осудио овај ненраведни поступак духовних власти. Не даље у братски раздор и неслогу, нови ужички прото Ђурићу, и ти борче, попе Смиљанићу, — знајте да ћете за (>во одговарати богу И НР^оДу. Ужице 10. Април^ Оие!' протест — преставништво и сељаа 'И ОИШТИне Севојничке послаше протест министру просвете, због ненраведно дате парохије проте пок. Радулсвића, Веруј Ђурићу и Смнљанићу, свуда је огорчење и незадовољство. 9 априла Петроград. „Гражданин" тврди да ће Шувалов остати на свом месту у Берлину. Ајачио. Јутрос је овде приспео преседник Карно. Чињене су му велике овације. Париз. Полиција је дозволила радннчке састанке приликом 1. маја али само при затвореним вратима. — Фресине нутује сутра да инспицира источну границу. Нови-Сад. Приспео је царски комесар Барон Николић и свејчаноје дочекан. Одговарајући на један говор, комесар рече, да краљ љуби Србе као и све остале поданике, и да он очекује да ће они сложни бити у раду за решење важног задатка црквеног сабора. 10 априла Беч. У парламенту, у којем се још води расправа о буџету, гроФ ТаФе изјавио је: компромис немачко-чешки, није се извршио по наредби царевој и то у садашњем времену. При састазљању свога кабинета, гроФ ТаФе добио је налог да приправи земљиште за споразум, који је био увек циљ његове политике. После ове изјаве парламент је гла сао за тајне Фондове са 154 против 130^ гласова — ШеФови индустриских завода решили да се лате потребних мера, како би се осујетили изгреди приликом 1. Маја, а тако исто да би се забранило, да се сграни елемеити мешају међу раднике. — Моравски гувернер јавио је да ће бити кажњен и одмах отпуштен сваки радник, који самовољно буде оставио рад 1.маја; саветује раднике да не слушају стране агитаторе који их подстичу даираве изгреде јерћеи виновници и присталице искуснти сву строгост закона. Гувернери Ческе и Трста издадоше ирогласе у истом смислу. 1) Ва то отац Смиљанић гледа у зелену траву кид „е чпта п претреса црквени закоп. Прим Уредн. О Ш О — —