Мале новине

сле јаких и оиравданих разлОга <>д стране посданика нарочпто г. г. Еатића, Виће Радовановића, Јове Милијћа, Ј. Арсића, Р. Нанића опет је и овај иредлог нропао, — {Јешено |е, да се кондесираном другатву дозв >ли сеча народне шуме за његрве нотребе. * Дао оставну. Као посигурно се го в ри да је илндика пишии Јероним дао оставку. Мотпвацијн је оставке њ°гова болест, која му смет." да врши епископске дужности. Но сва зваци овог владичиног корака канда говоре лрукше. * Нов ВЛ'ДИКЗ. Дозпајемо да је г. Фирмилијан, архвмандрит, прпмио ионуђенн му владичански сан. Погодб;» између њега и владе свршена је: он ће бити еиископ жпчке еп рхи.е. * Главни одб(ф сзаштен. удружвња, који је сталао у Нишу, дошао је да овде држи своје седнице. Шести концераг „београдског гудачког квартета" бпће у недељу 15 ов. м- у 3 и по сах по подне. * Питање. На нрекјучерашњој скупштпнској седници, која је д* жана п 'сле подие, посланик за избории округ смедеревски, г. Вића Радовановић, устао је нре ао што се нрешло на дпевниред и рекао, како < е скупштвна бавп све самим ситницама теч да се каже да се што ради, а међу тим се џаба харч \ вргме. Нап миње како су у скунштини изиети предлози : ззкопа о проценту на чиновппчке нлате, завонореквизицији, зикона о таксама марвеним лекарима но вашарима. Иита г. нреседиика, : а ј - јјго се ови предлози не износе скунј [П , ј Ј ? и иа решавање? Иредседнпк је о 1го 30 Р И0 С У п Р ва два п Р е Д лога евоше» иа У одбору и наскоро ће се изнети на Д невни Р е Д. а она Ј трећп п . ч . Г још нијени дошао у одбор.

сад већи но икад до сад ; и ако г. министар Фипансије још није по з,нео завршаи рачун, што би по уставу морао учинити, 0«о својегласање за предлог условио је тиме, да се из скупштинске средине избере стални одбор, који би ионтролисао издавање одређено из овог приреза з» ванредае војене нотребе, те дасе не трошп за друге цели. У овом смислу говорили су из опозиције г. ј . Димитрвје Машић и Ђока Генч јћ. Нротив предлога говорпли су: гг. поп Марко Иетровић п министар Ф !1папспје. . Поп Марко Петровић је рекао, вако је такав одбор ностојао и за време ирв г српско-турског рата, на се с њим имало кубуре, јер га министар нпкад није могао сакупити, те је морао иајз»д радити и

Ста» (ни °А б °Р- Ка ^

.... .. 1е ономад после / 5 Д не У скупштини решаван закон 0 привременом прирезу за вангг одне војие потребе, устао је вођ опозиције г. Авакумовић те јс изјавио, како ће скупштпнска либерална странка гласати за овај предлог, који је патриотски јер се тиче одбраве и наоружања отаџбине. Она ће гласатн, и ?ко јв буџет ирештерећен те је

правити и годбе и наруџбпае на свој -р и з п к , на после изјавити ск нштпви зашто је тако чинио. У осталом ревао је, тај је одбор п не потребан, пошт.> је сад нпво устав«о д ба и одговорна уставна владч, која је :<» своја дела одговорна. А она, по Устас.у, пе см- 1 . ни трошити но ац, за ову цељ скупљен, на друге целп. Њ: г в говор изазвао је у скупштнпске већине /мпадање и одобравање. Г. мииистар Фннансије говорпо је у истом смислу, само је још одк> ворно г Авакумовићу о завршним рачувима, рекав да се они подносе те < после 1 маја. Начелсгва неморкју нодносити завршпе рачуне њему, нре I маја а д< тле их ни он не мора и не мсже подносити никоме, па ни скуиштини. Говор г. министров нарочито је значајан, гато је говорсћр о умесности предлога рекао како је ои сзазван потребом у даиашњем оружаноч миру, кад сс спа Јсвропа до зуба наоружаЛа, кад ће наступити озбиљоп догиђаји п заилети, за које ! Србија овако мала и елаба, мора бити што ваше и што бол.е спремна. * ■■"втврђен з-кан, Службене новине | доносе указ, којвм се п-.тврђује „закон о повластицп задрузи пчеларсковоћарској у Веограду". * Обзнана. Упр-<вл бкоградскв поште објављује ово: Новодом последњих догзђаја, који оу произпшли услед промеае ппсмоноша, пошта београдска дошлаје до

уверења, да скоро сва писма (90°/о од еваке експедиције) долазе са недивољном адресом тако, да услед тОга многа писма враћена су у место пошиљања нлп нредата прпмаоцпма са знатним задоцњењем. Па да се но би озакови непрпјатни и штетни д< гађаји у будуће понављали, то се умољава становништво београдско, а нарочпто трг вцт овдашњи, да умоле саоје корееподепте и инача све оне сч којима у иреппсци сто.је, да тач јије »дресују своја писма. те да се на т»ј начпи слчувају од штете, а пошта лоштеди од могућвх езлишнпх неприлигса. Умољава.ју се и оетала уредништва, да изволе у својпм листоввма отштампати овај оглас. 7 ОДГОВОРИ - РД ЗГСВГРИ ДУЖНОСТ (одговор г. М. Пироћавцу) Кека евак чиви сксју дужаост, а нека буде што (>ог да. (Наставак) Још само неколике нримедбе, па ћемо прићи заврш -тку. Жалећи ее како је данас код нас у Орбији „број" све п сва, и да се свачија вредност п спрема само бројем гласова доказује, ви додајете: „данас д кле лични рад пе вреди ништа, или веомг мало" , што би другим речама пмало да значи: „па баш и да радим, шта би могао урадити јја еам?" Ни ова ваша ноставка пе верујем | да може издржати крптику. Р. ћи да личнп рад » е вредп ништа, зн чи толпко исто, као вад би | ее рекло: у сиетему бројања и рачуњања 1 не вредп ништа. А међу тим 1 је оснОвица свему. Из чега је са; стављено 2? Из Ј и 1. А 3? Оно је саставл,ено пз 1,1 и 1, пли из 1 и2 илп пз 2 и 1, н тако »де све на више. ј Што је 1 у матеМатици. то је лич;и рад у друштву. Као што из ] нпчу после сви остали бројеви, т.-ко се псто из личнога рада комбчнују сви колектовнп, удружени, радови друштвени. Све велико, племенито и трајно, што је икада створио род људски — створено је личним радом, нлп појединачним, »ли комбинованим. Рад једног Арнетотела, једнога ГЈлатопа, једнога Плинија, једпога Це-

зара, једнога Копернпка, једоога И1експи.ра, једнога Њутна, јед#ога Дарвина, једнога Бисмарка, па ах! — и рад једнога Светозара Марковића, све су то само лпчни радовп појединих људи, па опет за то њин рад бпо је од неозмерна утицаја не само на сувременоке, но и на далека покољења. Но ми обпчни смртнп нећемо се ни једначити с генијалвим људпма. Али, и у овој нашој обичној низиви увек можемо наћи масу примера којп непобитпо сведоче. да лпчнп рад, само ако је истпнскп рад, увек вреди, и то доста вреди. Примера пмамо на сваком кораку. Би их и самп сваки дан имате нред очима, с тога н немам иотребе да их набрајам. Рећи ћу само толпко, да рад у опште п не може бити друкчнји до лич .н; свп други облици у ко.јима се он Јављч, то су снто сабирци м ком бивацвја поједаних, лачвих ртдова Но можда сте ви оод речју „лични рад" овде н .дразумевали ■ самљеи, појединачни рад, хотећи да рекнете тиме ово: да су наше прилике тако тешке, да ту г један човек са својпм радом не може ништа учиаити. Таква ноставка већ ,је јача, али и она не издржава критику. (Јтвар је у томе, гато ваљан поједвначни рад, јма бао с почетк < и усамљен, у д.ч ! љем току никад не остаје тако инј' косан, На против, око њега се мало по мало прибирају други трудбеаи! цп и оно што је јуче било усамљепо :— сутра дач јавља се здружено. Сведено на практичпо земљиште ; пашег рааговора, то би значил .: ! сутра да отпочнете рад баш са свим Iсами, у најкраћем року ва то ие би више били. Пи с те поставке дакле : не може да се тврди ваш нерад. Алп сад настаје друго. Ви тврдите да је наше друштво изгубило свако ; мерило за добро и зло, гстину и лал;. правду и крпвду. ј Напомињући како је оцрњено све што се ннзвало напредњачко, вп из'реком велпте даље <вако: „Па зар је чуд > што је све то учинило, да ее данас у нас више ве ! зна вп шт{1 је сл бода ни шта јо ! тиранијч, ни шта је ред ни шта ,е растројство, нп шта су закони ии шта је наснље " ; Н ^опако г. Мвлаве! Кад би ствар ' доиста овако стајала како витврдите — онда бн нашој Србијп в е ћ била отиојача вадгр .бпа песма, и м

(Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(59) Оно можда је и боље што се ствар овако десила, јер ко зна шта би са мном било да сам тада збиља тумарнуо у ^арод, као што сам био ириправан. Али је ииак ствар заиимљива и интересна, каквим се ерествима овде посаужио г Таушановић да без нужде вара једног друга, коме се слободно могао иотпунце новерити, па ма какве да су биле његове одлуке. Али г. Таушановићу било је незгодно да рекне, како нросто бежи од владина зулума. Чинило му се згодннје да праву еткиј) нрикрије левим изговором: бајаги,

човек је био одлучан и решен да иде у народ и да се жртвује, иа ствар омео ирост случај.

Сем. Косте требао је да пође и г. Раша Милошевић. Али и он је био неодлучан. Но он се оградио још на састанку у уредништву „Самоуправе" (24. окт.) Усвајам одлуку већине, делим мишлење оних који су за одлазак и дајем на то мој пристанак, али с оградом, и иод резервом. да се јотп предомислим и да се разговорим с Драгом*) — то су у глав ном биле речи Рагаине. Сутра дан (25 окт.) Раша је већ био одлучен да не иде. Што се мене тиче, са мном је било овако: носле разговора е Пашићем у бараци (23 окт.) ја сам тврдо и несумљиво био решен да идем у народ, и да, истински покушам да га кренем на устанак. Што сам тога дана више мислпо о тој

ствари она ми се све вигае донадала; чак сам иочео веровати у потпун успех. гата вигае цела та ствар изгледала ми је некако величапствена и поетска. Сутра дан (24 окт), јогаје трајао ју черањи осећај, само гато ми је сад ствар изгледала много тежа и озбиљнија, но гато сам је јуче узимао. Тешкоће око набавке коња подсетиле су ме на огромне сметње које би овако ризичан посао, као што је покретање устанка, морао имати, па и то је утицало расхлађујући на моју уиал.еиу Фантазију. Но 24 окт. одлука да идем јотн је била јака, али кад тога дана не одох, су тра дан ми се већ теже било решавати на одлазак Понајвише ме је бунила помисао да у народу можда нема никаква нокрета. Због тога сам и оклевао, док 25. у вече пије стигло и хапшење. (Наставиће се)

+) Раша је имао «уно ираво што је станио ову . ограду, погато у жени има мудра, разборита н најискренаја друга, чијз б а савете грех био обићи.