Мале новине

Извоз сувих шљива код Београд- ј ске цариварниде Од 8-ог ...... до 16-г ов. м. закључно довежено је: За Аустро-Угарску 40*237 клгр. Ва Немачку — За Америку — Свега 40 237 ОМО ПРЕУСТРОЈСТВО П0/ИЦИЈЕ Да на.па иолиција, као што је данас, не одговара ниуколико своме задатку в потреби зна већ сваки а то су и надлежни једном већ увидели п регаили да ју лреустроје и подигау „на висину м анашње потребе." Нрво се почело радити на преустројству жандармерије, којак*оорган јавне безбедности долази неп'!средно у додир с публнком, а пре веколико дана читали смо нову Формацију жандармерије, која је сада смањена за једну чету пешадијске н 3 вода кољич*е жа ^дармерпје. Надлежни треба да буду на чисто да ли ће жандармерчја битисамо орган иолицијски или војеии, или п једно и друго, као што је садч. Мн смо мњења да то треба једном пречистити п жандармерију стааити лскључиво под нолинију, јер свако цоловање нпје поупуао а и односи нису и нс могу се јасно определити. због чега ће н служба увек триети ушгрба. Та свак знакако иде носао где више њих зановедају ! Жандар мерија, као орган јавне безбедности нема никакве ве^е са мини тром војеним. Оаа треба и мора искључнво бити оргчн министра П"Лицоје, «оји пе је у сваком погледу снабдевати нотребама и употребитн, дакле ила исту старати се, пошто је љему само могуће да тачно зна њене потребе! Али да се жапдармерија покаже своме познву и задатку дорасла, треба досадањим искуством користити се и уклонити све мане, не об зирући се на поједиае личности и околности. То захтевају интересн јавне бечбедностп сваког појединог и у опште свију 1рађана. Да у кратко изложимо г-ешто од тих мана, иа ће се видети зашто жандармерија попаособ, а полиција у опште — као што је дапас — није дорасла своме позиву— задатку. Само ј римање лица у жандармерију ради иопунавања опе, доста је добро законом регулисано али се не примсњује у оном духу. Данас ни једна четвртина од жандарма ве одговара условима, јер нри њчхов >м цримању није се гледало да ли имају и способрости — интелпгенцпје — за будућег жандарма и писменост, но само, је ли служио у сталном кадру, па акојесте, онда је добро. па ма био иначе какав му драго. Од данашњих 600 жандарма нема четвртина да је нпсмена и да св "ју службу разуме а за дошн овога служе разпи случајеви, к^ји се дешавали а све због неразумевања своје дужности или другим речима абог мсареме жандарма\ Уредбом о Формацији и снреми жандармерије, прописана је обука жандарма и наређује се, да се жандарм тек онда употреби за службу погпто је свршио рекрутску жандармеријску школу од 6 недеља и то вко је показао добар успех, зашта ири концу ове школе има да подаже испит пред комисијом, саставЉенвм од својих старешина — официра — а и унравника вароши Београда, односно начелника окружног; па који Од кандидата испит не ноложи да се 1 дма отпусти као умно неспособан. Дпкле као што се види ово је

добро уређено, али |се није никако вршило, (бар не овде у Београду) но су жаидармп одма } потребљенн за службу чим су примилн одело. Обуку жандарма имају вршпти њихове сгарешине — ОФпцири. — Али како ће ово чинити. кад их има. који ни самн нису снремни за свој позив, јер данас има у жаидармерији ОФицира који ни испит нису ноложили за жандчрмерију, шта више који ни писмен није! Од куд могу онда бити 1'премчп жандарми код такових старешина? Не чини одело жандармвријског сгарешину и жандарма, већ њег ва спрема и заање; дакле треба људе добро спрематн и обучавати да ио гиуно своме позиву одговарају, а зато употребити такве старешине, који су и сама спремни и који нужна знања п сиособности имају а ко.ји су у стању иста и на своје млађе пренети, дакле онакве старешине који ће се зскључиво посвегити своме позиву, својој служби; недрзати за жандармеријске старешине неписмене "и неспремне л,уде и ^кве, који се истичу чак и као чланови једне иолитичке партије и учествуЈУ У партизанским борбама, као ато је пређе бпвало а своје иреие у место служби да посвеге, уп требе за денунцир!>ње и ирављење интрага не само међу собпм но и снрам другпх полицчјских чииовника, и тнме се препоручују за по ожаје и награде. Догае год се тдко буде чиннло и такве старешине код жандармерије трпеле, неће се шшад моћи жандармерпја подићи на онај ступаш знања, спреме и употребљивости, које као орган јавне безбедности треба и мора да има. Жандармерпјп је за датак искључвво да одржава само ред, спокојство и сигурност у земљи а да бди над лочном и имовном > безбедности а никако да се меша и употребљује за политичке партијеке послове. Овде дакие треба прво ночети и за жандармеријске старешине бирати и поставити само оне ОФицире, који су снремни и способнп а не гледати ва лично расположење, родбину — Фамилију, кумств 1 '— и пријатељство, већ имати у виду интерес службе, а ио том настати да те стерешине заиста жандарме п спремају, обучавају и са њпма службу онако врше, како би стварно п од користи били. (Наставиће сз) ДОМАЋЕ ВЕСТИ — Излажба домаће радиности. Шабачки одбор „занатлиског удружења," приређује о стогодишњици Госџодара Јеврема Т, Обреновћа (20, 21 и 22 маја о. г.) изложбу домаће ралинг.сти. Ради тога одбор је разаслао позиве свима Србима и Српкињама у Области Господара Јеврема, к о ј и се занимају домаћом индустријом, а на име: занатдпјима, нрерађавачима домаћих производа, куће»не радиностп и Фабричних израђевина. У позпву се помише како су изложбе повољно и моћно утицале па поболшање занатлпја и домаће радиности; како је и мини старство нар. привреде потпомогло овај смер шабачког „занатлиског удружења" — те се нада обилатом одзиву свију занатлија и радина. —<У9»ИЗ БАЈ1КАНИЈЕ —Пањичина ствар. Бечкој „Соггеврош!апсе (1е I/ Ев$* телеграфпшу из

СоФије, да ј • војни држ. тужилац свршно ислеђење у ствари Пањичииој. Суђење ће отп <чети пдуће нвдеље. Д жавни тужплац тражи да се П .њица, као виновник завере, казни смрћу а остали оптуженици с 3 до 15 година тешке робпје. Поново су узапћена многа писма познатога Јакобзона, драгомана руског посланства у Букурешту. Веди се да се из тих харгија види, да је Пањица био слепо оруђе панславистичке странке. — Опсадно стање. Букурешка нолуслужбена телеграФСка агенција има из Рушчука вест, да је у Плевни проглашено опсадно сташе. Истој агенцнји јављају аз Београда да је дуж бугарске граппце постављен в >јнички ЈкордонИЗ ВЕЛА СВ&ТА — Пожар. У згради прускоггенералног штаба, у одељену војеио типограФСког депЈа, где се чувају карге и планови, букнуо је 8 о. м. ноћу иожар. Још се наје могло сазнати <>д куда је произашао пожар. Сам гроФ В^лдерзе, министар војни, управљао је ножарницима. Још исте ноћи Валдерзе, телеграФисао је цару, да ни један в*жан докуменат није изгоре >. — Јеврејска конФврвнција. У Ло«дону ће се у скоро састдти јеврејска конФеренција из преставника Јевреја свију земаља јевропских. На овој конФеренцији испитиваће се узроци анти-јеврејског покрета и расположоња у Јевропи. Инцијативу за ову конФеренцију дала је берлинска синагога. СМЕСИЦЕ — Немачки принчвви. „Ра11 Ма11 О-агеМе" доноси при^е. које се причају но Берлину о малпм гернанским принчевима. Њахово је највећезЈдовољство кад их матп царица новеде са собом у берлинске продавнице играчака, па им дозволи да сами бирају играчке. Веома усхаћени, мали пранчеви бирају играчке, али, кад изберу какву ствар, никад не заборављају да упитају за цену, јер су им родитељи улили појам о томе, да срества, њихова нису безгранична и /а они не треба суввше да расипају па чак ни при куповању игрзчака. Причају и ов'> анегдоту: грофица Ранцау, кћи Бисмаркова, такође економна, као и њена мати и отац, научи ла је даштеди.Зато онасвомеспчу унуку Бисмаркову увек купује одело у дућану а не наручује, јер је на ручеао одело скупље. Ту скоро малиши су морали купити нове панталоне, и она га одведе у продавницу готова олела. Кад су му стали мерити панталоне она рече да избере мало шире^и дуже нанталонеЈјер дете расте. Кад је дете чуло шта му је мати ре кла, поче на један пут плакати. А кад му је прпметила да се понаша као мали будалпца, он рече: Како да не плачем ! И оиакО ми се мали принчеви у дворцуЈувек смеју, кад ме воде да играм с њама, ,и престолонаследник увек говори, да ми увек дајете да носпм старе панталоне деда Бисмарка."

ОДГОВОРИ УРЕДНИШТВА Једном гимназисту. Ствар је интересаа, п требало би о њој говорити. Али без потаиса не можемо ништа радити. Јавите нам се с именом, ми ћемо изнети ствар без вашег потписа, који нам је потребан радн гаранцдје.

ТЕЛЕГРА1И!* 19. Априла Париз. У оашге радници светкују дан, али до сада (5 саги у вече) влада свуда мир. Једна радничка депутација отиде у Бурбонски днор да нреда једну молбу од стране радника. Фдоке примио је само тројицу изасланика: Боди-а, Тиврје а и Ферула. који осташе код њега само 7* сата. — Данасје Француска аКадемија тајно гласала за иреи елество Е. Ожије а. Било је једанајесг кандидата. Гласали су три пута, али без икаквог успеха — Избор одложен на шест месеца. Вуднмпгшта. Једна конФеренција од 30.000 р^дника усвојила је решење париског конгреса. Дан је прошао мирно, само је било нереда нред парним млином где су радиици,ко,ји штрајкују, хтели нрепречити да радници Фабрике раде. Вој^ка ио вратила ред. Париз. Влада потпуни мир само око 4 сага војска је била принуђена да растера једну ве лику руљу, која се била унутила Елизеу. Било је много рањених и уханшепих. Радници у опште славе и у свим индусгријалним градовима, али свуда влада мир. Међу ухапшепим мало је Француза највећи део су Белгијанци, Швајцари, Италијанци и Немци. Лондон. У граду влада мир. Данас је била шетњгг у Хајд парку али у недељу заказана је велика демонстрација. М .адрад. Овде као и у целој Шнанској влада мир. Рам. Вести, које стижу из разних места ташјанских, повољ не су. — Ск >ро свуда је иадала киша. У Ливорну бачена је једна бомба у кућу код начелства и ранила је једну особу. У Турину, Милану, Гросету ухапшено је свега на 200 особа Овде су до 500 радника иокушали да се саетану, али их војска растера. Краљ и краљица као и обично, шета ли се у отвореним колим а. Амстердам У граду и провиицијамм потпунаред. Карлоаца. Сабор изабрао је енискоиа Бранковића (Темишварског) за пагријарха. Добио је 41 глас. Избор је иримљен с великим одушевљењем. Софија. Комеса, иолициј е Крсгев хапсећи неког Леми на Руса, али натурашзарног бугарина би од овога убијен једпим хигцем из револвера Лемина су затворили. В/Јт/решт. У парламенту извешће донешено нотпомаже кредит за угврђења. Оно овлашћује војног министра да нареди аитицшшрано материјал.