Мале новине

Б'Ш 112

ПОКЕДЕЉА* 23 АПРИЛАЈ880.

ГОдИНА Ш

ИЗЛДЗН СВАКИ ДАН

БРОЈ 10. П. Д.

ДЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ 5 редвну 80 дккара 8а по годиве 15 динарз ■ 8 иесеца , . 9 ДЕкаса

1К РЕТ1Т Ј0ШЛ1

писма и рукописи ШАЉУ ск В лаонику „М алнх Н онина" Твчлкчсн евивц 6р. 17., нз чкмм спрату.

ДПЕВНИ ЈИСТ 8А ОВАКОГА «вва*гив»Првтпдата из унутр. полаже се само мод пешта

За Бр.нград негаа првтплате — Дист са продаје на број

Пр^тплата ве лрима ксд овнју пошта у Сре«!о ЦЕНЕ СГЛАОИИА в«. првој страни од петит. реда 20. вр. д »на ка четвртој од петит редз 10 нр. дин 1РИП03ЛАН0 стаје 50 пр. д. од петит редв шж гшт

9 г »»о« {ввткно, па пвтреби к са охмкама.

За свако вглашвњв пла*а зе држ. таксо 29 лр. д.

ВЕКИ ОГЛАСИ ПО ног ) >

СТЕВАН ЛЕВАЈ краљ. срв. дворски ленар ординира од 9—!:' „ 3-6

кнез Београд, 345

хамова

Удобан стан у кући Краљ Милана улица бр. 36 (па Теразијама) издаје се од 1. маја ове год. иод кирију. Уиитати у иетој кући. Љубица Цинцар ЈанковиЂ 328 2—6

Ко ее претпдати, на ирно коло, 25 свезака, и пошље 5 дин. у напред добија корице за исто \лица д ел0 рЈзрађене 0 д финог енглеског платна бесплатно. СБЕСКА 14 И 15 готова је и може се добити у књижарници г, А. Пурића, и код свију

1 — 10

»КХХЖККвМХХМХК ктокара у Србији « ЛЕП ИЗБО? > !То 1 г р° ш свес » а

,.Вама ивашем устројству" вели он комисији —- главно је то: да што више људи протурите кроз касарну. — „Тако је." „Са свим! и да би то пости гли, вн дајете превагу матери јалној страни над моралном. Дуи л. вашег система то је мехаии; чка настава, док су мени мој I издЕКтирали: в .јничко васиитаде, војнички дух, ратнички морал, и велики. наук историје".... „Ја признајем да и ви учите „екзерциру" онога кога под заставу позовете, и верујем, за1едно с вама, да је доста три године — уко се т.ј. мудро употребе — на да војник научи готово све што треба. Више и од тога, три Ј одине доста је да

| НАЈНОВИЈИХ ЖЕНСКИХ 4 СУНЦОБРАНА ||вн,ижари л ( и ЈјВеаграду. | ТГИКО-РЕМИ | ДОНИЛА ЛЕ | I ГАДАНТЕРИСКА ТРГОВИНА | | Носте Николи&а | ул. Кнеза Михаила I Цене су јевтине и | утврђене, 327 3-10 I

Љу ' ^ 7 -Г" * Претплату треба слати! °е код војника образује и рат •' тт „ нички мооал — али 1-,амо по;

Пурића у нички морал

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ Ионедељак 23 Таковски устанак

I I

тшит штшш шт жшптлптшжтшџ

КОД СЛАВИЈЕ Д а н а с, у понедео-

Глас Тјеров ј у одбрану добревојске*) (Свршетак) ! А сад, дозволите ми, госнодо, да завршим овај говор читањем !једно два-три листића из пера, јоног духовитог војника и јунака нашег коме је име: маршал

1 ћ | ник, свираће музикално ДРУ Џ Биже! ( Чујмо"-* чујмо") Ре- парочито ге#граФСког, положај а | ШТВО са децпм ПОД управом | I "... ЛЈ :' Ј '.. ј И _.и \ (ћпашпг ^о пптпр Л™ 1* а ИП тг токдт

али само под [условом: ако оп знз, да ће под заставом бити још три годпне. : Не буде лн тога — него, буде {ли он знао да ће након три годипе ићи кући - дч знате да није толико прост да душу поклони занату с којим се растаје" ј („Врло добро" — „тако је")..„ : „Комисија је изгубила из вида главне црте и одлике мој<-га система, а оне су ове: 1) Механичко или материјално обучавање војиика од несравњепо је мање нажности по љубав према застави, дух војнички, нонос и образ војнички — са дисцинлином." 2) Са свога политичког, али

| Владимира Илића. | С иоштовањем | Паја Шмљкевић л угоститељ | 344 1—1

ххх»хх<«хх«х«х

Похитајте!!

•и дови су ови. не штампани већ,! Француска потребујеједну јаку, г 1| писани и иотнисани рођеном ру- добро уређепу, и са блиском §! ком славнога војводе, и ориђи- резервом осигурану, војску." нал који ја у рукама држим, па 3) По шго су ирве оитке у вашем је расположењу. Пре све Р ат У занасобично нресудне га, пак, ва,!,а да вам кажем да кадје ок" написао, маршал Бижо био јеусукобу саједним од на ших иеш ачких „комисија", а по-

комисиЈа водом, у главноме, ових истих „преустр°ј става " иаших. Он је имао иека кав св "ј систем стварања „рез е рви", па, кад му га

ово и због особине топограФије севера Француске, а и због лошег система наших дотичних градова — то нам је, више свега, потребна једна изредна стајаЛа војска, кадра да одмах у почетку рата успеха покаже.." . .„И опет велим, ми морамо кван-

Само ЈОШТ ДО ј маја |је комисија оспорила, ево како| титет накнађати квалитетом, јер ппима се ппетплата на! се он б Р аШ1 ° а и н>и хов о м си-| смо . ок РУ женинеа Р и Ј атељимао Р°Ј ирими ш лренјлата на стему 0 Ј и0> јно јачим. те ко]и увекмогу дићи ПрВО КОЛО ј — већу силу на нас. ОдсвојестраСНЛЛ31К С ПРЕСТОЈЦ РОИАН ИЗ ЖИВОТА БА4КАНСКИХ НАРОДА у 26 свезака

*) Због велике приватае заузетостн преводвикове свршетак ове бе седе није се могао раније у штампу I Л»т и. (Вида наставак пз броја 89-ог »М. Новина").

не, ја ево са најчистијим убе ђењем ичјављујем: да волим дочекати сто хаљада ненријатељске војске са шездесет хиљада

људи који су шест ГЈДина под заставом служили, него ли са свих сто хиљада ваших трогодаца! Та, ја и по најпростој ра чуници налазим да 50—60 000 овденредстављавишено 100.000. ..Још нешто. Мој систем условљује, као што рекох, једну изредну редовну војску, способну | да прве битке бпје н добије; За њом, — слажем се с вама, ! —- н-ка дође шт > је могуће боља резерва, али никакз и НИ ПО ШТО да, јој нисте жртвовали ре! довну снапу " „Да збил.а? па за што и има| мо закон који тражи сдмог >дишњи рок службе? ако не за то штоје ^аконодавац добро знао да треба *вреМ8на за добру војс у!" Госнодо, после ових и оваких потеза једнога Биж ;а, ја мислим да ћу најбоље учиниги, ако се са ове трибуне удалим, а вама на указаној ми пажн.и од срца захвалим." (Скупштина устаје и дуготрајним усклицима иоздравља гиворник 4. Сви министри и многш посланици журно иритнзе преседнику"Тјеру, да сешњимерукују и да га честиткамаобасиу. Прекид скупштинска рида траје чптап четврт часа — после чега тек долази на ред предлог ђенерала Шартона за нову измену и допуну члана 37-ог војног закона... По што се ни с тим предлогом није слагао председник Тјер, то он ионова узима реч — во коју ми овде у на,јкраћек изводу доносимо.) „Ја осећам, господо, силу нестрпљења које је скупштину обузело. Аако сам устао да нонов > говории, то је за то што и сам хоћуда ово пигање крају и решењу ириведем Мене је изненадио говор г. Кулера Не могу да се начудим како је онај онакав наук могао извести из масе циФара, Факата и података, са којима нас је поплавио? И зар може још бити речи о некаквим „добровљцима" који су ,,спасли Француску" пре сто го дина?! Та, доста нам је прочитати дело новоизабрана академичара нашег Камила Русеа , па одмах и увидети : колика је то басна и самообмана та „добровољачка" снага од године 1793. Да је било тада великогпатриотског одушевљена у Фран цуској