Мале новине

I

-шштш » у ■ ШШШШШШ—

чеве, и тиме излажу опасвости пролазнике. А кад се шанчеви напуне водом, могу се и деца иодавити, као што је дане и био један случај. * С концерта на Калимегдану. Концерат, који је у недељу по подне бао на Калимегдану, и који је приредила дружина „Даничнћ", био је добро посећен, н испао сјајно. Војна музика, иод управом свог капелника г. Чижека, одсвирала је све комаде, о највећом тачношћу. Желети је да се овахви концерти шт > чешће приреређују. Прихода је пало 820 д. * Звер-Чавек. Као што смо обећали раније, кад см> нашим читаоцима арикааали најновији чув н ј роман Золин „Звер Човек," — .,ш га ево ночињемо лоносити у српском преводу. 0 наше сгране овоме роману ■Јв треба никакве препоруке, он се сам преггоручује, њега препоручује велики усаех који је учинио свудн ј Јевропи. * Долази. Г. Храмер капетан дангке војске одређеп је од стране своје владе да л« Џ у Србију и нр учи: органпзацију н»ше војске, издржавање њено; о пл^тама како ОФИцира, нижих чинова тако н редова; даље каке су потребе напшх официра; о оФицирима пвнзионарима, као и о пензији удокица и леце.

Д0!«АЋЕ ВЕСТИ Судбина илустрованих новина на шим поштама Н ишкој „Олободи" жали се један пријатељ вз Вегогине како врло^неуредно добија неке стране новине, а особато шаљиви лист Г1е^еп<1е В1Шег. Обично добије 1—2 броја, иа један пе добије. У колико смо могли сазааги, вели „С" о те новине обвчно „нестају" на београд. пошти јер се са стране њ<»ј сасвим уредно достављају. То „нестајање поменутих новина на цоштр београд. вршн се на врло ведост- јан начнн и то: многи се претплаћују и она је дужна Јредно све бро еве сво/им претнлатницнма да доставља. Међутим, вма и такових претплатника, који се претплаћују непосредно код редакција. Па шта бива? Они који рукују на пошти са новинама, кад-кад „случајно" задржавају за

себе поједине бројеве речених нови- пред човеком од кога завис 1 сиас ла, и то од оних лица, која су се ове земље! прегплатила код дотичне редакци.је,; Момак је одмах видео с ким има а чије су а ресе тачно, јнсно и ра-! иосла. Б з пкаква увода и објашшезговетно нашгамнане на свак"^ зави- ња, он испружи своје граничарске ј»тку. То чине сигурно за то, јер ру&е 1), једном шаком обухватп цета господа ннају да не одговарају д 0 лице Гара-Стојаичево, и дланом за просте — иепреиоручене—посла-: му заиушч уста,-а другом шааол! ухтке. Но то је још мал >, — са поме- В ати IV. за тур, подиже га као лако нутим ови ама дешавају се чак и , перце, изнесе на улацу и спјсти га онакове неуљудности: та господ ј у прву брљу, која му се пађе на нреко којих руку новине прелазе, — ' " ме ти они новине отварају, скидају завају' Мом >к се врати у двор, а наше тке, читају пли разгледају ако незна- Гара-Стој»нче остаде у брљи, у четворонош К1М положлју, даразмишља о непостојанству људске среће. Дуго је чекао наш уметникуовој жалосној иозитурн, у нади да ће се ма с које стране појавити било божија б јло људска правда, к ја ће га еиаст , из овог илачевног незаслужевог етања. Но људска »равда не дође, а божија правда јамачпо се где год адржЈЛа око каквог пречег бе;;е остав-

ју немачки читати, па у тој мапипулаци)п чесго их полију кчфом , и.чи нокапљу машћу, а и счме новине често ноцена)у, иа их у тако неуљу дном виду дост вљају адресанту. Ово је један ва^далитм. кога ваљда нигде у свету нема, него само на нашим поштама. 11ротестуј)ћи противу овакових неуљудних, неснвесних постунака дотачних, ми обраћамо озбиљву нажњу ; и , сла И наш уметнив нчдлеж шх, да учине своју дужност љеа самом ееби. ка,К'| се не би брукао и убајао кре Ви.;ећи то, наш уметник полако дит наших 11иШ! а са оваковим иедо-; ее н снрави, уста,;е. Издижући у вис

стојним коступцимн; Јер се зна какав ј д| !е В ал,- ве је задатак пошта, а особито оних ! које имају међунироднн значај т. ј. у светском поштанеком савезу.

руке, он ногледа

ОДГОВОР^-РАЗГОВЗР^

жаиоспо низа се, и кад виде у как■ вом се грозном стању налаза његова до мало чае још тако дивна, улицкана одећа, ои болво уздахну и илачевно „возопи:" — Ах, веваљали, неблагодарни свете! Ти ниса заслужио да и«аш у својој средини овако великог ч века, ка I што с м ја! Ти нпси достојаа да ти се рађају овако велики синови! ;ошто је овим узвиком олакшао срцу, наш уметиик пр!:о отресе ка-

Један краљевско-српски дварски комедијаш Представа се већ давно билн свршила, отмени гости камо к д се развшли, а наше 1 ара-Стојанче још Ј е та.Ппе, загдеда жалосно по себн, тустајало у сред опустеле сале ирене жн0 кД11НН у гдавом и ћутећки се I ажено, скрушено и уоиЈено, с ра- ( , и к ,.| 1и цуа тешаа, срдачна бола. пианигачс.ним _

љаве руке, иосле их оориса о пан-

И тога дава, и сутра дан, наше

ширемим рувама и с разрогаченим очима, које су стрншно лутале по ^ - , . Ј Ј ' Ј Гара-Стојачче оидо ]е као уошено. ,1УСТо1 дворанп. V. ■ * Ј ' „ • , л „ „ 0 „ Ои ]е сасвим озоиљно био поверовао Јес. тако ]е сгајало, и к > зна до- ■' „ , 1 . Ј • ' г. у саоју миси)у. да енаса СрбиЈу вз кле би ]ош тако ста ако наше 1а- Ј ЈЈ н * г јј ,, . , ; „„ „, „ „ | Фипансиских невоља, и сад никако т)а-Сто|анче, да случа но не уЈ»е у 1 . " • <?„ т „ нше могао иреоолети за што се лвоипну сд* гл, који беше ношао да 1 ]Т р 1. /л ' ,. » све т> из)ал ви. Но његоЕ

гаси свеће. Он се зачуди кад виде страна човека у нразној дв"рани, приђе муиупатага -рилично оштро: — Госиодиме, ко сте ви? и одкуд овде? Наше Гара-Стојанче вишта не одговорв на ова пигања, али зато он стишге песнице, као рањен лав рину се на момка и цикчу: — На колена, кукавч ! На колена

изЈал ■ в<1 . 11о његова туга није дуго трајала. Трећег даиа он добм писмо од дворског маршала, којим га позива у дв р на вечерн.у забаву. Наш уметаик одмах се разведри, у њему опет оживеше већ обамрле наде.

Обукао се што је леише могао, < алицкао се што )е боље умео, сиремиО се како је најлепше знао и тако се Јавио у двор. И опег је била на окупу весела дружана, и онет су нашег уметника изазвали да даје комедијашку представу, п опет су се сви грохотом смејача његоаим комедијншлуцима. Те вечери о министарству Финансаје нико ништа не саомепу V то је нашег уметника ожалостило. А л 11 за то се десило нешто друго, што га је веома обрадовало — послезабаве отмена дружина аозвала је и њега да се картају. Управо он је уЈет из нужде, педостнјао је јгДаниграч, и у тој непралвци н нуде шега. Ноза наше уобр^жено Гара-Стојанче озо јебило огромчо одл^чије. Номислите! С краљем с крвим вел. достојницима кар а се он, он — до јуче обичан калФаца београдски, који даље о/ свога риФа није смео нпшта пи замислити*) Тада му наде на ум да се запита: шга га Је довело до ове огромне почасги? Одговор је био: номелијашлугЛ вешгина гутања ножева и друге мајсторије те врсте. Тада је номислио у себи: како .ам неблагодаран спрам вештине, коЈа ме је оволико дпгла! И од тог.-< тренутка тра пут је више волео свој драги комедијашлук. То прво картање жалосно се завршило за наше Гара -СгоЈанче. Он је те вечера нзгубио више стотииа дуката. Али шта то млрн! Та он се с краљем картао — хеј Београде граде, знаш ли ти шта је то и колика је то сдава?! Наше Гара-Стојанче пмало је стрица. Ка ^ је чака сутра даи чуо, шта је уцроиастно његов г. синовац мал га шлог није ударио! Све је грмео! Али наше Гара-Стојаиче наЈе нн хајаЛЈ за то опо је било у седмом небу. Та да је и цело имање из<убио, па шта је то снрам сдаве картати се с Једним краљем?! Тако је он мислио. Шта је бкло даље причаћемо сутра.

*) ОкаЈ момак био је пореклом ЛпЧ^нИН. Дуго је сдужао у аустријекој војсци и није заао аа миог« шаде и керефеке.

1) 36а.т,а, хитајуки да што ире оиишемо славна дела нашега уметника, мм, у брвини, заборависмо рећи, да Је он своју каријеру отночео као трговачки шегрт и да је све до зрелих година својих био ненрестано трговац док најносле није аванвовао за дворског комедијаша.

ЕРВАВА ГОДИА (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(73) Пред каФаном „Ујединења" седело је за столом 3—4 човека. Била је позна јесен, те се већина гостију иовукла унутра у каФану. Ови нанољу нили су мирно своју каФу, пушили своје дигаре и о нечему се разговарали. Наша кола цротутњаше, а нико од њих ни главе не диже да ногледа ко је и шта је. Уз пут смо сретали по ког човека где журно хита кући. Ти људи обично прво прођу поред наших кола, па тек кад их кола мину, њима падне у очи што на колпуп до кечијаша седи жандарм с пушком

и натакнутим бајонетом те се осврну, иогл дају и оду даље. Ноћ је била једиа од оних мокрих, хладних и магловитих јесењих ноћи, какве код нас обично бивају у то доба године. Пролазећи кроз алеју. засађену линама. што преко Калимегдана води у град, мени наде у очи како је лишће на дрветима већ почело жутити и опадати. Како давно нисам био на Калимегдану, а кад сам иоследњи пут био ја га оставио још у пуном зеленилу, нешто ми чудно падаше пожугело лишће и ова жалосна, чисто сиарушена довета, од којих ми је свако изгледало к»о какав тешки болесник, који се једва с душом бори и који ће издахаути чим духне нрви северац И место да мислим о мом жалоеном стању, место, да се бринем куда ли ме сад ово воде и где ли ће ме то затвори ги и шта ли ће са мном бити, ја на један нут ночнем мислити о стварима са свим индиФерентним, о св чкојаким ситницама, и луд°ријама, уцраво о нечему што и иису биле никакве мисли. Те бесмислене мисли и реченице тако су ми се понављале у глави, да сам управо сам себи изгледао као луд.

Е/Во шта сам тада мислио: На прилику нромолим главу исиод какве колске надстрешице и видим на пољу маглу, и ја у себи мислим: „Магда, да, овоје магла! Но откуд ли, боже мој, оволика магла!.... Ене чуда, на време јој је — јесен, позна је сен; шта и може бити сад друго до магла." После ми поглед падне на пожутело лишће, и ја мислим: лишће пожутело лишће.. А ово су лиие... Гле колике су ове лице. А ја памтим кад овде није било ни једног дрвцета, кад је све било голо пусто поље, Ето такве су ми се лудорије врзле по глави у тренуку кад сам улазио у град, где су ма чекали мрачни ка <амати и страховита неизвесност. Чудна психолошка појава, да човек себе заборавља и мисли бог те пита о чему баш у тренутку, кад би требало највише да се бави само о себи и својим јадима. (Наставиће ее)