Мале новине

кона о банкама, пајвише је бидо у Порто-Алегро гдеједошло; до крви Војска се прмдружила народу. ; Парш. Раснрава о металургичком д р у ш т в Ј' свршена је. — 1 Пресуда ће бити 28 Маја. Приликом отваран.а те ^еграфског кон греса, Министар Рош изговорио је лобродошлицу нзаеланицима и свршио свој зговор рекавши да се нада да ће рад конгресов донринети утврђену нријатељски веза између народа. Нилзон (Норвешка) сномиње како је Францускаувек предњчила делима правог братинства међународног Изасланик Немачки Хаке захвалио се је на сјајном дочеку који су изасланици добили у Паризудгре-

ВћЛД С8ЕТА

треба изрпчно именовати: а) да ли се тражи зл дица, за ро бу или за стоку; б) од к )је до које желез станице намеравл, се користити во жња на жељезници; в) ак) се тражи укерење за робу, онм ј ш наговестити и колико је килограиа одприлике, пошаљка тетка. Господа оФацири к >јп узму уверен.е ; пдлтиће половину ол оне цене жоја је за њихову вожњу прописаиа. За спушгене цено на иаробр <дима још ије стигао одговор од дирекције али је изван сумље да ће и он гдасати п вољно. * Одбар за станаве придиком про. славе стогодишшице Господара Јеврвма у Шчпцу већ је образован и преседник му је г Рајко Л. Стојаћевић члан шабачк >г општенског суда. Ко би желео да се унапред за стан озигура, треба да се обратп писмом речеаом одбору, који ће дотпчку особу одма известита о адреси ва- столници тако важној за напрећеког ст.ша. дак и цивилизацију. Б укурешт. Сенат је усвојио кредит за утврђења с а 60 про: тив 20 гл. !< Минхен. Принц регент писао — Дабро продана. Једна од нај- ј е једно писмо Архиепископу у стари их зоирака поштанских мара- •' . Ј ка продата је ту скоро у Паразу I К0 Ј ем га <®ветује да не дозволи за 50. 000 дпнара. : католичконемачки конгрес у Мин-«а5Ј- О •№* јХену. | Верлин. У Рајхстагу нродуТ&ЛЕГРАМИ * жује се дебата о предлогу вјј4Маја. нич.;ог закона Канцелар КанриРегенџбург. Умрла је Принце ви каже, да иије му потребно за наследница Хелена Турп-Та- да гоиори о епољатњој полчтикис. цп, која је о нована на спаз и Кеитгберг. При ручку земаљ- царства и тројног савеза. Не тиеког сабора Цар је напио про- че се скорог рага, али треба ииинцијама. Он жели мир и оће збећи последицама тешке једног да га одржи — онтоможејер рата Умањити рок службе било има иза њега војску која може би опасно. Војни годишњи креда диктира мир. дит био би но уст ву, али неби Софија. Иотнисан је тргова- одговарао потребама војске. Он чки споразум између Немачке и лично задовољио би се одобрава Бугарске, на основу Англо бу- њем петогодигањег војног крегарске конвенције. — Званичне | дита. кругове узнемирила је вест да! 5 маја •су местне власти злоставиле и \ Парт. Листови доносе једно протерале бугарског митрон >ли ; Вуланжеово писмо Лезану у коме та у Скопљу. јкаже дч се буланжистични

Чнтај

ХК*К*ККК*ХХ1ХККХ??ККК X ж ж ж X ж ж м ж ж к

Шљивовице старе од 4 год. 8—9 града; аков 12—14 дии. до 30 хиљада кила. Вина бела и црна стара, од више година, добро очуваног (жупссог) до 12 хпљада ки.-1а има поднисата на продају иа вагае и нд мање

као у мадим бурадима и Флашама. Обратите се куповиае ради и вп посетиоци Крњ чке и Рибарске б^н.е пра пролазу кроз Крушевац. 3. Маја 1890 год. Крушевац. Споштовањем Станислаз Ковачеви*? 384 2—3 каФ. код ла ®а

X ж фхххххххххх шпжшт* тт

>Ж X ж ж ж 8 ж X V8 ж ж ж ж х ж ж

Лондон Из Бразилије јављају да је било нереда збогновог за-

одоор распустио.

Посреднпчка радња за набаву мшђих КОД АРЖПИНА преселил ). со у кућу Стојана ТеодоровиКа иреко 04 н «ог МаЈАана и препоручује пошт. нублици своје услуге за Ввог^ад и за унутрашњостп. Свакопрсао нослужитељ -тво свлгда ■ а раси ложењу. 39 2 1—3

КУЋА НЕВМА1Ш —1ЛСНАРЕШ) Ј. ВОТ ј КЕБ ЕТ С1Е 8ИССК8 Машински инжињера 31—33 уЛица Вотоа у Паризу. Одликовани крстом почасне легије 1888, двема златним медалама и чланством жирија у Варселону 1888 и са 4 медаље златве на светској изложбп 1889. Спране : а беспрекчдно Фабриковање разних пића са гасовима лимонаде, содне веде, вмна пенушећих. Овп су апарати једини који су посребрени изнутра и која лроизводе пића здрава и нријатна. С И ФО Ш. ш. сваке форме и од свију боја врло нростих и слидних Шаљемо беснлатно цеаовнике.

ЗВЕР-ЧОВЕК 1'ОМЛН ЕМИЛА ЗОЈГЕ превод е Француског

5) — Него шта! Прлчаћу ти... Али прво дај да ее што једе. Знаш ли да сам мртва гдадна, Ах, оди да впдпш! Кунжла сам тн мали поклон. Но дед реци: драгичка. Она му се беше увела у лице и смејала се од срца. Десну руку беше ћушнула у џеп где је нешто дрлсала, што никако не хтеде показати. — Дед брзо; реца: драгичка. Он ее и сам смејао, као добар човек. Најиосле реши се и рече драгичка. Тај је дарлк био нож. Куппла му она, јер је нре петнајес дана изгубио свој нож иа једнако жали. Он је клпцао од радости, говорио как> је прекрасан тај нови лепи нож, са гсапом од виљеве кости и сјајним острицем. И одмах узе да се њиме нослужи. Она је уживала у] његовој радости; на, од шале, заиска -нарјаш за нож; да се не иосвађају.*) В((«гџС)миа: ие ваља иокгонити нож онон кога аолимо «е с в>вм.

— Хајде да једемо, по!'Ови она. Не, не! молим те ве затварај| још. Ваш ми врућинн! И она притрча к прозору. П;стоја ту неколико тренутака, наслоњева на његово раме, гледе!ји оеу просторају пред станпцом. У тај мах дим се беше разбио; сунце као усијан котур залазио је у сумаглицу, и»а кућа у римској улици. Једна помоћница машина гопила јеовамо воз из Мнпта, шго је требао да нође у четири сахата и двадесет и пет минута. Машина га догна норед кеа под стреху, па се откачи. Тамо иод шуиом, чује се вагонско груврње, те јавља неочекивано прикмчивање нових вагона. Гломазна машина терстнога воза, са св )јим машинистом и ложачем, што се црне од гара, стоји на сред коловоза, непомичва, као да је ум<>рна и изнемогла; из ње не нзбија никака пара, осим тавак прамичак испод заклопца. Чека дајој се отвори пруга, да се врати на слагалиште батињолск''. Црвена сигнал кљоцну и нестаде га. Машина оде. — Ала су веселе ове Доверњанчице! рече Рубо, склањајући се с прекора. Чујеш ли их како куцају у клавпр?... Видео сам отонч Анрија; рекао мп је, доћи ће да ти Ручина подворење. —■ За сто, за сто! рече Северана.

И наклопи се на сардине, млавила их је Ох, далеко су мавтске земичке! ЈЊу је чисто опијало, кад дође у Париз. Вила је сва срећна што може трчкарати по иариским тротоарима, грознвчаво је жудела да накупује што у Боа Маршеу. Свакога нролећа потрош? она у Паризу сву своју зимњу уштеду, волела је ту кунити, ушгедиће, вели, од свога нутовања. И на послетку маЛч збуњепа, застиђена каза она сву суму што је нотрошила, више од три стотиие динара. — Наопако! узвикну ЈРуб > нзненађен, ти се р«змећеш више него што доликује жена једнога под шеФн!... Ама ти рече да ћеш купити само шест кошуља и цапеле? — 0, аријатељу, оие се прилике не дешав-ју сваки дан!... Комадић свиле с прекрасннм иругицама! Пм шешир тако укусан, жудела сам за таким шешпром! Па сукње с везеним карнерима! И све готово за бадава, нлатнла бих у Хавру дупло... Док ми оошљу, видећеш! (Наставиће се)