Мале новине

еа Саве. Сем тога пршпзн се могу цолагати и г. Милоју Тадићу трг. у кн. Михавловој улпци. Надамо се, да ће се Београђани, нарочито Сављани, одазвати позиву „Кола" и што обилатије приложити за ову трку наше босанске браће.

ПИСМА УРЕДНИШТВУ Миласрђв у војсци Господине уредначе, Имајте доброту те у вашЦцењени лисг ставите ово неколико редака у интересу вравде. Поред јасних прописа и законскпх одредаба, ииак се до сад чинаше такве ствара, које су за строгу осуду. Између осталога )е најчудноватије то, што се у једном најтугаљавијем питању радило не само протиоу интереса лачних, већ и против општих, па је према њему свак био равнодушаи и немаран. Нроизводство у већи оФицирски чин ствар је,"*о којој хоћемо да. говоримо Најлакши је рачун за ређање при ироизвођењу да се вмеиа испишу истим редом, којим су ппсана и пре 10 година Ти1| се рачуном и рачунало ло сада. Пошго се дозпало, да се у в. министарству спрема указ за унапређење ОФицира, решисмо се да о љему проговоримо, те да скренемо пажау на једну чудвовату појаву, која се као правилна узама. Ми ћемо из закона о устројству војске узети оне опште одредбе, које се понајвише тпчу чн -<а качетанског, додирујућп у нужној мери и остале. У 24 члаау закона о устројству војске од 1 новембра 1886, издатог у Нишу, тражи се: „За унапређење у чинове, поред доброг владања и угледног аон^хшања , одлачног вршења службе, и у опште способности. још и ово: „ . . . За каиетана II кљасе ": да је одслужио 3 године као поручик и да је положао прописана испит за, чин капетансш". То је једна општа. одредба, која хоће да добије извесан број са минимумом неоиходних знања за тај чиа. Цогпуна мисао о производству взражена је тек у чл. 29., који вели: „Само ОФИЦири у дејсте. служби могу се произвестп у следећи чин,

а производство бива по родовима: војске и струкама, на два начина; по избору и по рангу". Најважније чннове избира закон овом одредбом: „Чанови потпоручика , капетана II класе, мајора, пуковаика и ђенерала дају се по >;з5ору пзсле испуњвних услова^у чл. 24., а с обзиром на бољу спрему способност и ревност у служби; осталн, пак, офиц . чиновп дају се по рангу , но и то ако су | у свему испуњени услови..." Па је ли чињено тако? Нпје. На шта то онда означи? Зн<чи, да је једнима чпњено више, а другима мање ко што заслужују. Оно више зове сз милосрђе, оно мање неправда и узрок, који убија вољу и штети напредак. Закон је добро пробра^ чланове пзборне. Потаор н чика бирати, те да не уђе свак у којјо људи, који треба и да знају и да умеју и да хоће народ и војску у смрт да воде и с њима гину, кад то затраже пнтереси отчџбине. Каиетане бирати усрпској в |јсци, то је миого деликатнији посао. Нпсу ' јо исги капетанп што у Аустраји, Француској, Немачкој и Русвји. Њихови капетани воде у бој чеге — па ту. Ннпш ће водити не само чете. но п батаљоне, као у прошлом рату, а по некп ће, кад се сва војска дигне, имати и пук да вода. Ко зпа шта ваља знатп па умети пук водптп, знаће да је закон имао лраво што хоће но пзбор канетане. А да ли је тако мајушна рззликв, међу способнос гима капетапскнх к ндидата, да се избор пе м же учинити него — терај но рангу ? Ни мало мајушна, већ миого крупна. 0слањајући се на то, штј законхоће за капетане иоручика, који је служио сам» 3 године у том чапу само ако је способнији од онога који у истом чпну служи ио 5—6 година, мп ћемо да вам нацртамоједну прејасну слвку, Сад баш у ово време имам > овакпх слика: С једне стране људи, који су били занаџије, учили једзн разред основне школе ила гимназије, или два од ма кога шш 5, 4, 5 или ништа, који су у елужби, да иретаостивимо једнаке сиособ јости саонимаудругој слаци само у елементарним нојннчким зпањима: пешид. правила, правила унутр. службе, гарпизоне д градске и падОбном; који су исните полагали и падалп ио 1, 2, 3 пута,

ко|п су неке иредмете ) о (ављала, који су се, речју, провукли, и ако ни свој матерња јешк ни и.* близа не познају како ваља. С друге стране пмате каидидате, који су свршпли по 7 разреда гамназије, полагали исиит зрелости са врло добрим усиесима, или такав при амни за нижу школу в. акаде ми Је„ учили по 1 или 2годииекога Факултега наше в. школе, и свршали их са одличнам успехом, па дошлп у нпжу школу наше в. акаде»ије, иа учили и вишу, /јенералштабну школу паше в. академије, на и њу врло добро пли д бро свршили, била и у туђинским војскама, познају добро и свој матерњи језик п ту- ј ђе језике; који су свуда нашим домаћим кондујитама одлично оцењавапи, који су псните капетанске као и школске иесравњено друкше полагали, који се на нослеткуу целом обмму војске употребљуј у, " управо рис/гржну Ј:а неколико служби. Они се употребљују, кад устребл за крокирање, за премеравање, за предавање наставе, зл гађање у пешадпје п артиљерије, за рачуницу, геометрију, ФортиФнкацију, тактику, ратну службу, ит.л. ит.д. — речју, за све Ц|Т0 је најважније ови се из друге слпке увек нретпостављају онпма пз црве — над има да се Иути и ради; а кад се производи у веће чимове онда ови не добајају оно што закон хоће — да њих пусти напред , већ се то даје онима који не заслужују по закону — чпни се нека иил< ст. Један бив. оф«цијз. ИЗ БЕЛА СВЕТА — Бисмчрк. У- јевронској штампи много се говори о односима Бисмарковим с новинарпма н књиасевницима. Бвсмарска су у Фридру-у носетили уредник парискога „Матена" ди Гу, чувени дипломат и књижевник Лотар Бухер и ппсац Пошингер, К1Ји је пре служио у пмперској канцеларији. Гоаорило се, да ће Поншнгср наштамиатп књигу о Бисмарку, у којој ће изнети врло в^жна открића. Ајш је тај глас после побијен. Како јавља Берлинска „Пост", Пошпнгер ће ускоро нздати књигу о Лотеру Бухеру, у којој, разуме се, неће се моћи ироћи а, да немадне и разних нодатака о бившем кан-

целару. Сем тога, Пшпшгер довршује свој гад „Бисмарк као пољопривредник". Даље јављају, да се Басмарк одиста спрема да нанише своје мемоаре, па се шта више тврди, да ће их у скоро издати. Т једпо се вели, да се у тпм мемоаЈ )има неће износати и така ствари, које за сад ваља држати утајности. Бисмарк намерава да наштампа само успомене о својпм састанцима и односима с разиим владарпма и државницима. — Бисмарк н овинар — Бис:»:арк, кад се после свог одступања коначно преселио у Фридрхсруе, скоро да Је постао новинар. Он је нодигао непосредну везу између свог замка п лпста „Хамбургер Нахрихтеа", својим личним органом. Жица из уредннштва спрпведена је право у Бисмаркову еобу за спавање. У уреднпштву увек дежура ио један сарадник до два часа по поноћи те да од кнеза Бнсмарка нрлми саоиштења. — Пут око света. Американски романсјер Франсис Трен ношаојена цут око света. Он рачуна да ће око света обићи за 60 днна. —Забрана. Мађарска влада з браннла је, да се у Будим Пешта подигну нећи за сагоревањз мггааца. — Занимљнв брак У Гајранкену закључсн је пре нски дан интересан брак. Супруг и сунруха доводе са собом децу из осам бракова. Супруга се сад удала четврти пут п у прва три брака пошла је за удов^е, којп су већ имали децу. Суируг је такође удовац и има децу од сзоје прве жене, која јс такођо била удовица н имала деце. — Женско питење. Француски посланик де Госте поднео је у Француској скупштинп иредлог, да се женама дозволн да могу бити бпране за посланике. Он је свој нредлог поткрепио, између осталога, и тиме, што ће рат постати немогућан, ако се жеиама дозволи да могу бити иосланици, За потврду своје мисли он се нозпв 1 на владавнну м.?рољубаве краљчце Викторије. која је далеко благотвпрнија за Енглеску, но владчвива Наполеона I. за Енглеску. — Услуга Фон^граФа. Сјајии ресултати најповијих усавршења Едисонова ФонограФа дии су могућност Вчлтеру Фејксу из Бостона да учани један врло знамечити онит. Тај опит је у томе да се сачува јези к јелне индијске народн >сти НовеЕ#-.

подл:

/1

оило »

(Дневник једнога роби) Побележио ПЕРА ТО ДО РОВИЋ

(83) „Моје се мисли нису вишебавиле живим човеком; пред мене је непрестано излетала успомена Пере Тодоровића, усномена, пред којом сам ја трептао, коју оам обожавао и спрам које сам исећао дуг, да учиним за њу све, и да ни по коју цену не допустим да се деси ма што, што би бацало ма и најмању сенку на ту милу и драгу усномену. „Јес од дана вашега затвора, ви сте се у мом сећању јављали не као жив човек, већ као мила успомена драгог нокојника. * Два пуна сахата седели смо у овим пустим собама, у којима није Фалила ни

Једна стварчица, али у корша ниЈе вас, и с тога су нам изгледале нусте Договарали смо се шта да радимо, куда да склонимо ваше, а куда г. Пашићеве ствари? ;како да одговаримо обвезама, које | сте ви узели на се не иредвиђајући ову , несрећу; обвезе које је сад ваљало испуI нити, ако смо ради да вашу уеномепу сачувамо чис^у и светлу од сваког нрекора „Најмљен је био нов стан. Сад га је ваљало отказивати и лепим се начином намирити с газдом, да не тражи иакнаду што му је том кривицом стап остао неиздат. „Ваљало је одговојшти обвезама снрам овога газде и иселити се на време; али куда да се иселе четири пуне собе ствари, кад се нема чиме нлаћати нов стан где би се те ствари мсгле сместити. „Мислили смо свакојако и најносле се зауставимо но овоме: „Радикални главни одбор није тиква без корена. Г г. Пера, Пашић, Раша, Таушановић имају гомиле пријатеља и личних и начелних. Ти пријатељи неће сад заборавити своје другове у невољи. Довољно ће бити да им ми само ј 'авимо о незгодама, па ће се они сами најбоље побринути где да се склоне ваше сткари, и

како да се очувају и ваше библиотеке и ваше покућанство, и ствари главног раднкалног одбора. „С том надом разишли смо се тога дана. Доцпије смо се уверили да ствар ни како није ишла онако глатко, као што смо је ми замишљали. Ја ћу вам овде набро јати, шта смо само јединог једног дана чинили, код колико смо ваших пријатеља трчали, молили их и иудили да ваше ствари приме и како смо свуда наилазили не на хладан, но управо на леден дочек, и свуда ј смо били просто и кратко одбијени". * # И овај млади пријатељ даље нрича и | ноименце набраја, код којих су људи одлазили и кано их је ко нредусретао. Ми ћемо обићи ова имена, а номенућемо само овај жалостан Факт у целини, да су у овим тешким тренутцима дигли од нас руке готово сви наши иријатељи. (Наставпће се.) »о