Мале новине

месеца у башти и отворенам просторвјама гостионице „Славије" свој први Концерат с игранком. Улазна је цена 2 дин. за самца, а за породицу 1 див. од особе. С благодарношћу прииаће се добровољни прилози. Почетак у 8 и по часова у вече. * Концерат на Калимегдану. Ђаци београдске реалке, приређују у "недељу 13 ов. м. концерат на Калимегдану, уз суделовање целе војне музике под управом њенога капелника г. Д. Чижека, у корист подизања ограде и оправке гроба неумрлог песника Ђ. Јакшића чјјп се гроб налази у врло жалосном стању Улазак је 0 50 д. Добровољни прилози примају се с највећом 5лагодар ношћу. Програм: 'Таково, марш од Чижека, Секетет из опере „Луција ди Ламермор" од Доницегија, „Вевац српских песама" бр. 3 <>д Чижека, „Концерат арпје" из опере. „Црни домино" од Рубенса, соло :а ФЛигелхорн, сри ; а питомац војне музике Миливој Тодоровић; „Из срп ске шуме и луга" од Чижека, Увертира за оперу „Виљем Тел" од Росинија „Нвродни листови" бр. 1 од Чижека, „Ловачки марш" са одјеком од Чижека. У случају рђава времена, концерат се одлаже, што ће се доцније, објавити! Улази се код „Српске круне" и код Реалке. Почетак тачно у 5 чазона по подне". Ђаци Реалке рачунају на помоћ Београђана у овом племенитом пре• дузећу. * Концерат који је прпредио фонд за иотпомагање сирот. велакошколаца" и поред вегровитог времена гспао је на опште задовољство. Од?ив грађанства био је добар. Пијесе које је отиевало вредио „Даворје" биле су изванредне. Нарочито со одликује „Смеша маћедонских иесама" од Јенка, коју је „Даворје" дивно отпевало. Песме које је певало акедем. пев. друштво „Обилић" врло су добре. Једно што имамо да приметимо „Обилићу" то је, да не излази на концерте несгфемно с певањем. као што је то "! д0 сад практиковало. Свирање војне музике бало је изванредно. * Птрељачки излет на Дубље. 0 нрослави стогодишњице Господара

Јеврема Обреиова а свечано ће се отворити стрелишта новообразоване стрељачке дружине у Дубљу код Шапца и најбољи стрелци одликовати наградама. Главни Одбор Савеза Стрељачких Дружина ићи ће на ову свегковину и поиеће собом и заставу Стрељ. Савеза, — па позива г.г. чланове беогрлдске стрељачке дружине којн хоће да иду на ову прославу, да му се придруже. Уједно позива Савезне дружине из унутрашњости, да на ову прославу пошљу своје изасланике. Њина имена нека што пре јаве секретару савеза г. Душану Спасићу, да гш ношље подвозне карте на железници у пола цене. Полазак је из Веограда за. Шабац лађом у суботу 19 ов. м. у јутру Изасланици Савез. дружана и чланови из Београда треба да су у то доба на београд. парабродској агенцији, како би се сви скуиа са заставом кренули за Шабац. Подвоз до Шапца и натраг стаје 5 динара. * Излет „Српског јахачкаг удружвња". Управа „Сриског Јахачког удружења," ум*>љава све своје чланове да у недељу (13. ов. м.) дођу у отворенн државни мањеж у 5 сахати по подне, те да сви скупа учине први заједнички излет до „Ракокице". — Ми се радујемо оваквим витешким излетима и желели би да они учестају, јер је то један од бољих начина за развцјање в^ тешког, јахачког духа на коме „Српско јахачко удружење" ради. * Чланови утемељачи. За чланове утемељаче Српског јахачког удружења уписали су се краљевски намеснкци г. г. Коста Протић и Ј,ван Рпстић, државни саветник г. Глигор. Гершић, немачки посланик гро® Бреј, Милерад Павловић и Љубомир Мијатовић трговци, Миленко Јоксић гардиски п поручик, Н. Н пензионар овдашњи као и грађанин града Дубровника, госгтдин Иикола Бошковић који први показа да се о овом витешком удружењу води рачуна и ван граница миле нам домовине. Слава и хвада овим родољубима! — Српско ће се јахачко удружење старати да се покаже достојно њаховог поверења. * Ручак. На Спасов дан у вече био је код краљевског намесника г. Ристића, ручак, на коме су бпли: бив.

крзљ Милан, краљевскп намесници, руски посланик г, Персијани п министар преседник г. Сава Грујић. Овај ручак приређен је по нарочитој жељи бив краља Милана Исто тако по њег. вој су жељи позване и све горе именоване личности на ручак. На овоме ручку, или правилније да га назов мо скупу. био је говор о пптању краљице Наталије. Веле да је бчв враљ Милан најенергичније захтевао да се краљица било мирно било силом уклони одавде, а да за то има право да 2—3 пута и р е к о године долазп у Београд, да пробави по месец дана као гост свога сина Краља Александра. Ако она не би хтела ни на који начин отићи одавде, онда он прети да ће се и сам стал^о н^станити у Београду и предузети ва спвтање Краљево са свим у своје руке, на шта по Уставу има право. До каквог је ресултата догаао овај скуп, ни|е н»м још познато. Али ћемо се тарати да наше читаоце ,о томе што пре известимо. * Комисија. Г. министар правде одредио је комисију, која има да изради план за размештај целокупног судског чиновништва. Комисија је већ отиочела свој рад у мпнистарству правде. У комисија су г.г. Милутин Марковић, Светозар Арсеновић и Светозар Јанић чланови касације. * Сриспее. Новопостављени бугарска диплоиатсии агент г Дмптров присиео је у Београд јуче у јутру нпшким брзим возом. *' Народно Позориште. Вечерасћесе у народном позорпшту приказивати „Д ужина" од Скриба. Препоручује мо публицп овај комад, у коме има здрава хумора и једре садржине. * Отпутовао. Ј у ч е је отпутовао у Беч аустро- угарски посланнк барон Темел. * Стање воде код Београда за 11 Мај 1890 Коц глав. царин. 4 54 м. — 4 44 метра. Пролав испод мос. же.т. 9 45 м. — 9.55 м опала ва 24 сата 10 и 10 = 20 сант.

ПИОМА УРЕДНИШТВУ Господине уредниче. Као што сам вам још јуче изјутра испричао о несретном случају

који ме је задесио ' као родитеља, ево вам од меае и написмено те да м >жете исправити и допунити чланак о несталим ученпцама, који сте у вашем листу изнели по достави људи који су вама но чувењу јављали. Моја кћер Косара којој ће 8. Јула овв године бити 12 г »диаа и Даница кћер г. Јелисавеге Богдановићке удове која је по чувењу 13 година стара — пошле су 8. Маја после 5 сати увече, када су из више жепске школе изашле, балканском улицом до ћошка гостионице Москве поред жељезничке станаце ка бари Венецији а између ове и жељезни чке пруге до монопола дувана; одавде друмом у Топчидер, где су се одмарале клупи код чесме близу стакленог салона. За њима до гостионе „Москве" ишле су дке учеиице III. раз. виш. женске школе, Дакле њих није нико од људп на в^дио ни украо ннти су се оие, као што иеки листови донеше, по п<фку шетале. Оне су са торбпцама у руци отишле у Топчпдер, тамо преседиле сву ноћ у ходнпку салонском и пред зору кад их је сан савладао заспале су на клупи. Кад су устале био је дан. Оне изађу из ходнака и ггођу парку. Ту их застане један жандарм и упита шта раде н кога чекају, Даница одговори да чекајумаЈку. После тога ишле су преко ћуприје ка станици топчидерско.ј, а одатле опет у парк где су пренићиле, где застану госпојицу учитељку II. раз реда, мушке запад. врачар, школе са њеним ученицима, који су дошли на мајалос. У то време око 9. сати (из јутра) стигоше велик школци г. Живојин Поиовић и г. Михаило А. СтеФановић примернп мл»дић'а, којимаје несрећа моја исто тако тешко пала као мени — јер су до неко доба ноћи са мпом ишли — и кад нађоше Косару и Даницу поведоше их кући.Давица станује близу мене. Оосле чегврт до пола сата стигнемо ја, ппсар и жандармскн нареднпк, и дознамо од госпојице и деце да су Косара и Даница нађене и да су одведене. Саме девојчице причале су да их је један господин одвео од капије школске под изговором да мене добро познаје и да сам ја у Топчидеру, и кад оне нису хтеле с њим да пођу, да пм је претио убиством

ЗВЕР -ЧОВЕК РОМАН ЕМИЛА ЗОЛЕ

превод с Француског

(П) Ћутећи тако, он је бешемало по мало нригрлио с оним жаром милоште, који распади у њему то младо |тело, што га држаше тако обгрљено. Она га је опијала својим мирисом, а са свим распали његову ножуду, кад се поче извијати крстима да се отме од његд. Једпим махом он је одвоји од прозора, затворпвши лактом крила. Његова уста саставише се с њеним, он ој чпсто згњечи уснице, понесе је кревету. — Не, не! Ннсмо у својој кући, ионони онаМолим те, немој у овој соби! И она беше као опи ; ена, буновна од јела и вина, још неодморена од свога трчкарања по Паризу. Па онда ова соба врл > загрејани. па сто на коме беше читав вашар иза дору чка, па изненадни пут што се прометнуо у љубавно малопа.ње, све јој је то успалило крв, те су је пој и I чч 1и неки мравци. Па ипзк није хтела, "

иревши се о кревет отимала се, била је у неком страху, ни сама не би умела казаии за што. — Не ћу, не ћу. Он, сав запурен, трже к себи крупне незграпне руке. Дрхтао је, смрвио би је. — Лудо, зар ће ко знати? Наместићемо опет кревет. Код њахове куће у Хавру, она му се обично подавала с услужном послуганотћу, после доручка, кад је ноћу дежурао. Исгина, она каида није у том уживала, али се иоказивала том придиком пријатно умпљата, задовољавала је његову жељу. А сад је ^њега највише залудило баш то, што је осетио да је распаљена, раздражепа сепсуалном страшћу, како је никад није видео. Црна сенка њене косе покрвваше њене мнрне плаве очи, њева нуна уста ^уменила су се у благој скруглини њена лица. Пред њим беи.е жена, коју до сад није познавао. За што му се не да? — Реци. за што ? Имамо кад. Обузета некнм чудноватим страхом, у нрепирању које ни еама није умела чисто појмитч, као год да већ нијв позчавала ни еаму себе, врисну Северина па то истинска, и тзј врисак смири Рубса.

— Не, не! Молимт е оставп ме!... Не знамј гуши ме, само кад помислам, у овом часу .. Не би било добро. Обоје бвху сели на кревету. Он превуче руком преко лица, као да хоћаше см\нуги она жар што га беше подузео. Оза вадевши ?да се смирио, наже се и пољуби га у образ, да би му показала како га бзш веома воли. Седели су тако неко време и ћутали- Он беше узео њену леву руку и пграше се старим златним прстеном, који беше ничпњен у облику златне змије с главом од рубина, а који је она носила све на истот прсту од како су се увелп. Он јој је свакад виђао прстен на том прсту. — Моја змијица, рече Северина нехотично као у заносу, мислећи да он загледа прстен и осећајући неодољиву потребу да што проговори Кад мп је било шеснаест годана, поклонао ма га у Кроа-де-МоФрау. Рубо је погледа, изненађен. — Ко ? Председник ? (Наставиће се)