Мале новине

о на је знала и шта хоће и како хоће. А данас ? Данас радикална странка стОји на по пута, збуњена, сметена, без правца, без програма, без јасно одређених циљева својих. Она не може иатраг, јер је то прошлост коју је она сама проклела, али она не уме ни напред, јер је то новина за коју она није дорасла својим Гигама, Савама, Таушанима и Светозарима. Услед тога радикалну странку почиње обузимати мртвачка укоченост. Она данас ништа не представља; она више нема ни своје заставе ни своје лозинке — то су сад расуте гомиле ратника, које тумарају страннутицама или се врте све на једном те једном месту, без барјака и без вођа својих. Барјакје узео за један крај Савушка, за други Таушан, савили га око мотке и бацнули на та ■ ван, где стоје и остале непотребне старудије. А вође радикалне? Оне су се разбегле по разним државним службама, и сад им је сва брига да се што боље утврде у својим новим подожајима. Један једани задатак који данас стоји јасан и одређен пред очима и радикалној влади и ње ним првацима, и свима озима, који су по што год ујагмили у овој последњој лори — то је да се одржи и очува ово како г /е сад^ да се одбрани садашње стање. Ето на то је данас спао сав програм радикални, дотле допиру сви њини идеали за будућност! Страшно! Страшно и поучно! Радикализам је скривао у себи читав један нов свет, он је носио клице за читав један друштвени нреиорођај, за стварање новога бољег и правичнијег друш-

имају своје Маџаревиће, Голубовиће, Недиће, тако ће их исто добити и радикали у лицу горе побројаних великодостојпика, и, као год што се либерална странка удавила у бирокрацији, тако ће исто проћи и ови радикали, којима води коло Сава и Коста ЕБина ће се улога свести на то

твенога строја, где ће човекова личност бити обезбеђена не само од физичког , но и од умнога ропства....! А на што је данас спало све то? Да понамешта своје присталице на високе чиновничке положаје; да од јучерањих проФесорчића направи саветнике, ми нистре, а од јучерањих ништа- ј да бране своје чиновничке половила свемоћне еилнике, који жаре | жаје, и да очувају ово до чега и пале по овој земљи и на оп шту штету праве махните нробе са својим зелепим државништвом — ето то је данас наш радикализам срнски, на то је он спао и до тога је дотерао. Јамачно ће бити браће радикала који ће ово спорити. Они ће тврдити да се радикална странка неће окаменити онде где је сад. Они ће нас уверавати да још има пуно радикала који не сматрају да је радикализам остварен тиме што се неколико радикалних првака дочепало високих места. Ми радо ово верујемо, ми н сами знамо да у радикалној странцн има људи који ћеможда ићи чак и тако далеко, да свој протест подигну овако јавно, као што и сами чинимо. Па опет све то неће ништа помоћи глас тих људи остаће немоћан и ненослушан; то ће б и т и „глас ванијућих у пустињи".

Странку ће водити и ^даље Саве, Таушани, Гиге и остала њина дружина. А ти људи куда ће даље? ЕЕ>има је добро и ово како је. Где су ти идеали? Где су те неодољиве начелне примаме аоје ће њих кретати напред и одушевљавати их на нова дела, нове напоре и нове успехе? 0 не! све је то далеко од ових људи. Ово не само што ни;у нокретачи странкини, но ће јој бити још голема сметња и препрекч. То је прави баласт партијски. Као год што либерали

су се дочепали. А може ли једна странка живети од тако негативног програма? Може ли таква странка бити на челу свога народа и водиги га напред, кад ни сама не зна куда ће, и кад јој је сва брига да чува онај комад у руци? Не, не! Такви људи и такве странке нпсу људи и странке будућности. Они не могу на-1 нред, јер имају за собом министарске столице за којима се је-! днако осврћу, те су се с тога и скаменили као што се скаменила жена Лотова кад се натраг окренула. Међу тим друштво се развија, његове иотребе расту, *шчу нови захтеви и нове задаће, а за њино остварање траже се и нове, свеже снаге. Савин и Таушанов радикализам одиграо је својуулогу. Н>егов је још само овај залогај што га сад држе у устима и жваћу. Будућност принада новим групама и новим снагама. Ми ћемо отоме говорити опширно првом згодном приликом 5Е0ГРАДСКЕ ВЕСТ4 Слава у дому за снрочад. Прекјуче је дом за спрочад славио сноје крсно име. Пре подне су ученици, љих 14 на броју са својим учитељем ишли на службу у Вазнесенску цркву, а иосле сдужбе у дому за спрочад, где се беше већ аскуиио придичан бпој

гостију, бил.о је с е ч е њ е славског Еолача. Целог дана било је свечарско примање. Домаћини су биди учитељ и у исто време надзорник завода и неколико отменпх београдских госпођа. Бив. краљ Милан и г. Сава Грујић такође су посетили оавод и прегледали све просгорије. У једној соби изложена су на углед ученички плетарска радови од којих је већина већ расиродата. По Ш'дне је завод ожпвео. Велики број грађана са својим иородицама дошао је и увеличао овај свечани дан малих сиротана, а младеж је играла коло до пред саму ноћ. * Смењени. Као што смо сазнали, г. Никола Кшетановић адвокат, и Теодота, стараоц« масе пок Јована Панђеле б. трг. овд. смевена су са своје старалачке дужности, за то, што су за две п по године млоге издатке учиаилп, ч »ја ее сума своди на 90.000 дин. Кад се у«е у обзир да нису ни дуговп отплаћивави, оада нам је заиста чуди»вато, на какву је цел толики новац утрошен. Стараоцп ћп зар оправдати те своје издатке, иначе би били одговорни и> закону. Идемо да видимо. * • Из Шапца вам нишу да је за путнике, којп би са стране у Шабац о прославп дошли врло прен •ручљиво и удобно да се обрате ипсмом или телеграмом одб( ру за станове да им ои стан < сигура ако га већ немају. Одбор тај саакога ће одмах известпти где му је стан нађен. Ову предосторожн сг приређивачког одбора помињемо са похвалом јер пам даје гараације да се ни један путник неће злопатита ако се на њ за стан обрата пре нег у Шабац пође. * Слсбодна пијаца на Зеленом венцу Одбор ооштине у ванредној снојој седница од 9-ог тек месеца решио је и одобрио да на Зеленом венцу може бити слободна ппјаца.

Дрвар ', уср д вароши. И ако иостоји нлредба где могу'посгојати дрваре, инак се по нека ове наредбе не придржавају. У сред Фишегџијске улице иостоји дрвара, а сем тога тусе продаје и сено.

ЕРВАВЛГ0Д22Л (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОГОВИЋ

(85)

5.

Први дан затвора. „Ноћни лов" свршен је, Опасни иолитички зверови скоткани су у кавез, а у тој опасној хајци, Богу хвала, нит се ко рани нит иогибе. Одани чувари поретка изнели су сви од реда са свим читаве коже из овога ризичнога лова, мадаје, по њихном сопственом причању, овај лов био веома погибелан. Но радост полициска опет за то није била потпуно ведра и неномућена — та

лепо веле свете књиге: „каја радост земнаја бивајет печали иепричасна." Тако је и голема радост наших ноћашњих ловаца била помућена тиме, што им је поред свеколика успеха ипак један стари медвед некако ђаволски измако. И да је какав млађи вицкастији звер утекао, па ни по јада, већ баш стари, траиави Медо! Но ту је тугу ублажавао поглед на девет опасних зверова, сретно стерапих у тврде каземате.

Тавница! Већ јој и само име ноказује колико је светлости у њој. Али на нашем каземату било је једно прозорче кроз које је и у тавницу нробијало по мало мутне светлости. Освитао је суморни Митровдан 1883. год. После бурне ноћи нуне тешке јаве, ми смо у зору били потонули у бунован сан, који је са својим привиђењима био више мучење но одмор уморној души и утруђеном телу. Али кад је бледн светлост облачна дана почела продирати кроз наше прозорче, ми се ипак почнемо будити. Пробудио сам се први (а јадпо је и било то сиавање на голим даскама). Устао сам тако

расноложен да Је то расноложење у мени самоме изгледало веома чудно. Омркао у слободи, а освануо у тавници; еипоћ био слободап човек, а јутрос заробљени сужник; нанољу оставио све милом и драго, а овде се нашао растављен од целога света — све лакле такве околности да човеку само срце занлаче. Међу тим код мене се од смеха и расноложења тресе сваки кончић живаца — смешна ми наша нивница смешни ми другови са св./јим пренераженим и збуњеним изгледом једном речи смешно ми све оно што је пре жалосно но смешно. Али тако је у у овај мах било моје душевно стање. Предражени живци. Пошто сам се пробудио, узмем разгледати како ко лежи Сиромах Јоца Симић згрчио се у клупче те изгледа као јеж. Раша легао нолеђушке и разбацио обе руке као разапет Христос. Ђаја легао насатице и тако наслонио главу на саму даску да је пред собом надалеко раздуво сву ирашину с дасака. Гига простро две даске једну на другу да му буде мекгае. (Наставиће се.) оо —