Мале новине

собу в испр?д кааабета. Разне стла- ј 13 Чараае, рубље, и ствари за олело, . Мадам Шиденхајм Говорила је народ одавлјући се својим унури за нажештај, вукене, памучне, | Чаране кончане, ву ене, памучне Карно је изјавио да ј е благодаран трашњим посдовима бити сретан

свилене а мешаие. Разве везене ствари за вамептј. 5. Ножарство Н' жеви разни са канијом п без ЈЕаније, са сарачлуком. а нарочито о дугачк >м кајишу. Брнтве (Од снаке врсте по 5 комада). 6 Еујукџилук. Златнв и сребрни накиг^, капдила, путири и двуге дрквенв стварп. Рамовр, послужнвницд и друга посуђа, 7. Сарачлук и четк ^рство.

и свилене. — Назувиде. — Обућч, панцп црвени- — Рубље у опште. — Тозлуцв абаџвјски и терзијскв. Иодвезе. — Појасеви (тканице) и ш^лови за опасивање (у што већем бро у.) — Кецеље. — Рукаваце (сељачке.) — Зубуни, конђе. (Од сваког бар по 1 нар, осем конђа п зубуна, од ко.јнх тррба поС/1атп по 1 комад-) 14 Одела мушча и жеиска Сељачко одело мушко и женско. — Варошко одело 1) Женско одело, од свнлена илатна, са другим потребаМа; либаде, Фес са тепелуком и т. д.

за тахав дочек, и рекао је да ако га спољни догађаји не одврасу му позната чисто Француска те од мирног рада и не допусти осећања 1^лзас -Лотариаж ^на. му да се за дуго ода материјалСофи]а. У понедеоник суд је ном и интелектуалном свом разрешио дч се иозову чланови ко- вићу.Никнез нивлида неће скремисије иследне , а одбацио је нути са садашње стазе. тражење Пањичино да сесаслу-ј Цариград. Услед личних и диша комесар полације. — Кало- ректних корака, које предузе нков тражи да се нрочита про- код Султина 13уковић, Султан токол кућевног претреса, јер је је уништио решење војног саон био одсутан, кад су сеиспи- вета, и усвојио главне тачкецр— 2) Мушко одело, од сукна и чоје, ј тив ® ли . спи и који су се налази ј ногорског предлога о регулисању Обичне сарачке ствари: јанџици, (П тпун кат од сваког одела). | лн У једној кутији коју је он реке Дрине и Бојане, али то речантре, силави итд. 1 5 Оружје за и шење и лов : занечатио био, Суд није дозва- гулисање неће доирети до мора Четке. (Од свлке мустре но 5 1 6 Путничке ствари | ЈШ0 д а се чита протокол СуД ће Султан је јавио то решење кне "»»д.,). " је "'°" ск0 Н- еаота ™ у 1 - »» <=»• 17 Коваччи, лимарски ка- П ' П0 . гато се иријави ИСЛедна КОзаиџијски иредмети МИСИЈа. Ковачки предмети: сикире, м тике, | Занзибар. Визман је отпуто-

8. Тканине од а^мука. Памучне тканине члсте мешане: плагнп, иешкира, чаршзви, јаглу;,и мараме п т. д. 9. Пређе и тканине од лана и кудеље. Пређа од кудеље и лана. Платна од лана и кудеље, чиста или мешана (најмање по 25 метара одсваке сорте.) 10. Поеђа и тканине од чешљане вуне. Чешљана вуиа у кудељкама најма н>е I по 3 кгр.)

будаци, просеци, брадве п т. д. Казанџијске ствари: бакрачи, тепсвје, умиваонице и т. д. Лпмарске израде, као канте н ра^ни судови од лама. (Од свега но .један комад). 18 Производи технолошки

зу Николи једним аутогра^ним писмом. Софиш. (Претрес Пањичин) Пре но штоје почео да говори државни тужилац, Пањица је казао да жели да се судије о-

Обојадисана чешљана вуна. Обојена и небојена вунена пређа. раде од раане тежине. — Лој (гоп (Од сваке сорте и Фарбе по 3 кгр.) љен за трговину). — Лојавг свеће и Шајак (по 10 метара најмање.) сапун за прање рубља. (Свећа по 5

Восак прераћен лецедерски. — Во-, но „ Т1 „„„„„„ Г ' нери дали енглеским мисшенештштане свеће и друге лецедерске из- 1 С, '

Козана чешљана (по 3 кгр.) Чохе и други штоф !ви (најмање 1 ком. од сваке сорте) Сукно бедо, дрно п сигаво (иајма ње 10 метара.) Ћебета бела и бојадисана (најмање по 5 комада од сваке сорте.) Чаршави вунени, подвезе (у што већем броју.) Вреће и торбе од козине(по 2 ком, од сваке сорте.) Покровдп (шарени за простирке, по 2 комада од сваке сорте.) 11 Свила и ткаиине од свиле Свпла предена бојена и небојена у канурама од јед ог кгр. — Тканине од свиле (разне.) Платно свилено п подустилено, у што већим количинам а најмање 25 мет. од сваке сорте. 12 Чиике, везови и иозаментерије Чипке (разне). — Везови вунени, златнп, сребрип и саплени. — Га|танп вуненп, памучни и свилени (од сваке сорте по 5 кгр,

вао за Европу. Тунис. Једно иисмо Кардинала Лавиђереј констатује да је иомену да ниједап од оптужениенглеска влада изјавила своју | ника није био његов садруг, и благодарност кардиналу за но- Да ни један од њих није прави моћ, коју су његови мисијо- саучестник. леским мисијенерима у Уганди. Лондои. Приликом свечаног отварања консеревативног клуба кгр, а од сапуна по једна табла од у Цајлвешшгу, Сир Фергусон рече, да влада мора да потпома- ј лић" изјављује овим најучтивије же енглеска предузимања у Афри- захвалност г. И. С. Јастребсву царци, али се не прима превелике! СК °-РУ С80М ко «зулу у Скоиљу, кој и 11 1в изволео нослатн друштву велики одговорности. ^ број енгземитара свога дела „Обачаји 1авена. Екснлодирао један суд и песме турских сербов" и г. Арса у коме је било барута и то у Пајевићу књижару у Новоме Саду, здању полиције. Штета је велика. П1 нослатим књигама друштненој Пођо. Једаа који је хтео да " ИОЛИ(,те чијбациједну експлозивну бомбу, тешко је рањ ен, обе ноге грдно

5—10 клгр). 19 Коже Разне коже урађепе и бојадш а е. —- Коже за рукавпце. — Коже за ћурчије. — Шубаре. — Црева сува п сољена. (Наставиће се)

ЈАВНА ЗАХВАЈШОСТ

Управа академског друштв! „Оби-

V

Т Е Л Е Г Р А 14 маја Лотсдам• Услед ско а с кола | нозлеђене цар је повредио десну ногу, те

тако ниЈе могао да присуствује свечаности школског пегаадијског пука,

15 маја

Веч. Црногорска кнегињаМилена приспела је јуче овде Цар је посетио.

Везансон. Карно је стигао овде.! Б ургас. Приликом отварања

Све власти изјавише дубока осећања народног иатриотизма. Д р у ш т в о Елкас Лотарингије предаде киту тробојпх цветова

жељезничке пруге Јамболи-Бу;? гас кнез Фердинанд захвали се свима који учествоваше у овом иослу и додаде да ће бугарски

Председнак друштва г Обплић" М. Ј. Андонови^ преФ. Вел, Шкоде Потпредседник Жив. Аћимавић прав. III год. Пословођа Милош Отанпјави* прав. III год. «<> О «3»

Р-ЧОВЕК

РОМАН ЕМИЛА ЗОЛЕ прввод с Француског

(14) — Па, дан тп твој, курво, што си се удала за мене?... Знаш ли ти, колико је тогадно што сн ме преварнла? Та ни оне крадљивице ио хапсанама немају толаки терет на савести Па ти ниси ни марада за ме, ниси ме ни волела?... За што са пошла з& мене, а? Она учини нејасан покрет. А зар је управо сад знала за што је пошла за њ? Кад се удавал\, радовада се, надала се да ће прекинути с оним другвм. Шта је чуда ствари што човек не бн хтео учинити па их учини, јер су ипак најпаметније. Она га ни^е волела; а што му то наје казала, то је било због тога што она ннкад не би прастала да му буде жена, да није бидо онога догађаја. — Он је жедео да ти покрије главу, јели? Па нашао мепе да ме начинп магарцем... Хтео је д* те уш па да носде настави, а? И ви сте

нас тавилн, а? Кад си одлазпла два нут тамо, је ли? За то те он звао? Она, оиет признаде знаком. — И за то те и сад звао?... И та би се гнусност понављала до века! И поновиће се, ако те не удавим! И његове грчевпте руке почеше се прпмицатп њеноме грлу. Она се сад поче брааити. —- Чујеш, ти си неправичан. Ја нисам хтела да идем. Тн си ме слао, ја сам се љутила, сећаш се... Видиш ла да нисам хтела више. Било је прекинуто. Никад, накад више не бих хтела. Он увиде да она говори истину, али га то ни мало не ублазкп. Уж^сан бол, нож што му је заб >ден у сред груди, то се нвје могло загладати, то се догодало између ње н овог човека. Њему беше страх >В1То мучно што није кадар учинити, да то није ни било. Држећи је још у рукама, унесе јој се у лице, изгледашв као оичињен, прикован ту, самб да пронађе у крвн њених плавих жплица оно што му је признавала. И у тој муци у бунилу, промрмља: — У Кроа-де-МоФрау, у црвеној собн.... Знам ту собу, прозор гледа на железницу, кревет је с лица. Па ту, у тој соби.... Разумем за што говорн /,а ће ти оставати кућ/. Заиста си је и зара\пла. Имао је рччуна гато је чувао

оно мало тв >га пмања и што ти је дао мараз, вредил* је.... Судија, човек малијунар, толик) уважен, тако образован, на васоко.1 п»лоЖ1Ју! Ту запста човеку памет стаје! .. Па ако ги л 'је још п отац? Севериаа се упе своч снагом и скоча. О^гурну га необичном ја,чином, којој се нико не би надао од слабог, савла^ан»г куашч>г створења. У својој жестинн поче нротесгозати: — Не, не, то не! Све што год хоћвпг друго. Туцп ме, у5иј ме! .. Само ми тз не говора. лажеш! Рубо јој беше за^ржао једау руку у својим, рукама. — Зар знаш ш го и о том? То те љути зг це го гато и ти сама сумњаш у то. И кад она поче отимати руку, он осета прстен, ону змијацу с главом од рубина, воју је заборавио на њеном прсту. Скаде га, смрзи га ногом на патосу, у новом наступу бесннла. За там поче корача ги тамо амо по соби, ћутећм, као изван себе. Она седе на крај кревета, гледаше га укочено својич крупннм очима. И страховато ћутање трајало је тако. (Наставиће се.) оо