Мале новине

одосвја у Скоиље, Сиресија у Орид и друге по осталнм епархијама, у Старој Србији п Маћедонији, да лакше побугар вају сриско племе, ппоткопавају на фини начин темељ наше даревиее, како би Једпога дапа откинули Турској даревини Маћедонпју и један део Старе Србије и спојилн их са Бугарском. Овошто овде истпчем нијеј никаква денунцијација рего Факт, коп се отворено и §го8§о шос1о доказао нз рада иређашњих владика, чи,е последице осећа п даи данкс наш безазЈ>ени народ па и сам > турско правителство. Како му драго, велика везпр, по средством I екпх великана турских па и самог Марешала Дервиш паше, о ком се много што шта код нас говори, испунио је жељу екзарху ЈосиФу I- и дозводио је да владина Теодосије иде у Скопље беа Берата али с Једнвм везирским писмом а такођер п Сипесије у Орад. Кад се је та вест протурила у свет, цела Зе Бугарскч штамна затрубида трпјумФалво и ночела да говори неким високнм тоном саузвпшенпм Сулганом п високом Портом да је то требало и да је морало тако бити. Шовинистпчка н сопаџнска „Макздовија", која се жалосна му мајка, као б.чјаги брпие за иаше ивтересе, отигалаје још даље са својим цвнисмом да да савете Турској: да је у интересу самог турског прпвителсгва, у интересу мира и реди, и да је неопходно нужио бидо, што је Султан испунпо њихове жеље; при крају велп: да и сами становници тих епархија у Маћедонији и Старој Србпјн мо.ге и ншту, да што пре њихове владике добмју берате п њихову иотврду. Што се тиче нас Срба Маћедонаца иа и Старо Србпјанаца, не само да не тражимо никакве савете од Шоппне, но као верни поданпци нашег Султана, и као турскп грађани који данас ужавамо права да можемо псказатп наше жеље директно илп инднрснтпо, свакад, у гранЈЦ* ма слободе п закона, не би нпкада прпстали на то да бугарске владике буду снабдевени са царгким бератима, На протпв, када би то баш м рало бити ми би сви усталп и молили впсоку Норту да се што пре истп јклонр , да не би дотералп у напаст наш народ, и због њих да се подигне на отпор, при коме би многа наша браћа I аетрадала. Наш велики везвр знао је врло добро како стоји земљаште овога пи- ј тања у нашим епархпјама. Кажем, ј зано је, јер треба да познаје догађаје из прошлости, којп се не датп-1 рају од вајкада, него од пре једне деценије. С друге стране увидио је добро понашање својих поданика у томе питању, ма да су наше општине унрављане од бугарских агитатора и агената којп су богато плаћени због побугарпввња. ппак до данас нп једна молба нпје отишла њему иа пи вис. Порги за то питање нитп дпректно пати пндвректно нч од једне општине- Питаће ме можда нека од вашпх чптаоца: па кад је везир знао и зна земљпште и распо тжење народа, заштоје дозволпо 1;Л9дакима да иду у Скопље и у Орпд? Одговор је врло кратак п јасан: Јест, и везпр зна и впсока Порта зва за СБе то, али незна Евр па и њене велесиле за све ово што смо ма изложи.1п. Не знаду пли бар неће да појме, да је то све тако Европске велеспле, које, да се бол>е изразим како се п МаипеН (Маппег* СЉео&гарМе с1ег Опесћеи шн! Кбшег) у својој геограФпјп изразпо, може бит боље познавају прпморска места Амервке и Атрике и централну Азију, него ли ове земље у којима мп жпвпмо и које су толико

близу њих, на иример Маћедонија и Илирпја. Дакле' да не би нападали на Турску каона варварску државу тобоже, дозволио је велики везир владикама да иду у Скопље и Орид. Али не прође неколико дана и одма се опазп јака узрујаност народва противу владике Теодосија, и видившп скопљански Валија Ахмед Ејун иаша, један ■ д најродољубивпјих држгвт ика турске империје и патриота, коме пара нема, шта ра ди но Скопљу митрополит Теодосије, изјави одма своје незадовољство у Парпграду, и заповеди Теодосију, да за 43 сати оетави Скопље. Разуме се, да се владика морао покорити валијиној заповести, те је оставио Скопље п жељезницом сутра дан дошао у Солун, где ће се бавити неколико дана, а после одлази у Цариград. Овом приликом држпм да се сваки уверитн могао како стоји положај Бугарске нроиаганде код нас у Маћедонпји; па иоред осталих иредставптеља европскпх велесила овде ' у Солуну, и самп Вћгп!;, генерални копзул Велике Британпје постао :је јавни п жестоки бугарскп агитатор жешћи но и сами Бугарп. Можз радати ко шта хоће, ади до тога з кључка сваки мора доћн — да овд. ш-род није бугарскч, нати хоће шта да знаде за владпку бугарскога из илемена Татаро -Финског, ако се још за сада слудси у шаолама са бугарI ским књагама. Ал доћи ће лепи дан у име Бога, а неће дуго трајати, када ће све то вегар разнечи и на њпхово место дсћи ће српске књиге а тада имаћемо и наше владике, из наше средиие и то пе шизматика, већ правог срп.-православног владику кога ће нам послати наш љубљенп Вселенски иатрпјарх. Ми с пашс стране не налазамо речи којпм да се захвалимо п заблагоднрпмо нашем узвпшеноч п мудром Султану и високој Портп, што су одстрањене из наше срелппе бугарске влидпке људи, које срискп парод из дна душе мрзи и због којих бп се морала и крв пролити.

2. Писац наводи реча др. Ђ. Натошевића, како се шљиве у Топчидеру подижу из семена (коштица), а не изданцима и примењује и данас после 20 година н" данашњи Топчидер, ма да је пок. др. Натошеваћ ово казао о Топчидеру онд... кадаје°још пок. Атанаспје Николић настој^вао п Топчидер цветао у во ћарству, што се данас за топчидерску едономију не може рећи Г. Савпћ (стр. 18) не зна за раздику радње и глагола исконати и п,,ексшата, јер се по њему и земља и бразде вскопавају. 4) Г. Савић (стр, 19) садп коштице (семе), докле цели свег и српскп народ то сеје (слично ономе, што меље брашно, а не жито). 5) Г. Савпћ не зна, да се пз семеништа (леја, где је семе посејано) морају ирае године све младаце ваднтп п расађивати, па биле оне бујне, напрчдне и густе, или елабе. ненапредпе. 6) Прп расађивању младица (стр. 20) не да ни по што г. Савић сасецати „стабаоце", а већ на 21 страпп вели од 5—6 сантпм, надземљом. Које је дакле пстина? 7, Нисац не зна довољно да докаже праву потребу зашто ее -| мора накалемпти и она младаца Тпљивпна коју смо п од добра семена (коштпце) пзвелп! 8, Писац је изнашао терно и главни згодптак за српске шљпваре, јер велн (на 22 странп) да се заједан килограм крупних осушенпх шљива плаћа са 40 динара впше." Дакле, од сада ће српски шљпвари, погато усвојемудре савете г. Саввћа добивати за 100 кила сувпх, крупних шњива по 4000 дпнара. Наравно, иисац ће рећи да је ово штампарска 1 огрешка, ама чудне су и иодозрпве ове штамиарске погрешке, које се у г. Савићеввм књпгама почешће понављају, нарочито кад се узме да је овде реч „један килограм" наппсан пасменима а не цифром. 9, Писзц не водп рачуна о томе, да је у Србпјн (земљи јужнијој него Немачка пз чишх књпга он вадп знање о шљпвама) вегетацпја за више од 1—1 у з месеца ранија, и да у нас већ лети све пре заслуши, те да се ирема томе код нас п каламљење са оком маого ранпје радптп ц може и мора, а не чекати Јули ва) спремпо за з"ор шљиварсгсо-жи-: месец када је мезгра ирестала п све т рско о прослвв стогодишњице Го-1 з ас ужило. — Када ппсад не зна из сподара Јеврема у Шапцу Милутнн искуства ни то, онда се нећемо пи Савић секретар ит.д. : Ч уд ИТИ Ш то не зна,| да се п калем Као нгго се впди пз самога нас-!

КЊИЖЕВНОСТ Шљива. (Гајење и сушење шљива п мере за унапређење шљиварства са правилима за преглед сувих шљи-

лова, ова Је књпг<-, парочито

спреШап- мана за омадашњу прославу у цу, а на«ењена је шљиварско-жатареком збору. С тога заслужује пажњу и шире иублике, те ћемо о њој и ми проговорити. Од 98 страна, 48 иду на иорекло п гајење шљава, 38 на сушење, а 2 на предлог за унапређење шљива~ске радње. Кад би хтели иотвнко нретрести редом целу књигу, ваљало би много више простора, но што га може уступути овај лист. С тога ћемо се овде задовољити да свратим > иисцу пажњу на неке педоследнистп п погрешке, које не би требало да се налазе у књпзи намењеној овако важном послу.1, На 8 странп тврди ппсац, да шљива не развпја дубок вретенаст корен или „срчану (главну) жилу." Алп одмах па стр. 13. (у средпнн) 16. ред доле и 17. горе тврди, да шљпва има и баш потребује тај јаки, дубоки вретенасти корен илп срчану жилу. Заборавитн носле пет страна шта је напред речено. није пп мало похвадно. — гранчице могу вештачки и њихове нуие (ока) спремити за раније калемљење. Тако то бава са сваким оним научењаком, којп из собе и канцеларпје учи нрактичне економе у раду. 10, Писац анатемише мотку (притку) код воћке, јер велп да она (оснм што стаје трошка) прп иобадању у земљу квари корен. — Е гле чуда! а ми знамо, да се мотка данас побада у јаму пре воћке, и да је она младој и плодној воћци (са високим деблом н крунОм) баш од нреке потребе. 11, Писац као да нема јасне пој-

мове о рационалном практичном раду око подизања воћака и дрвећа, јер би иначе у овакој важној књази изнео у лепом п јасном поретку целокупнп ред око подизања шљиве, док кпд њега махом налазимо на без реда натрпане одломке пжупљење пз туђе књижевности, који су и нејасни и једно друго потиру, као што смо већ навели. 12, Ппсац се јада, како је у нас и обична радна снага (надничари) скупа, а овамо (страна 23) препоручује, да нрв каламлењу раде двојицаи то, један да калеми, а други да везује! Међу тпм сваки којп је у праксв каламио а не по књигама нисао, зна да то радл један човек. Прн расађивању шљнва а орезивању круне је тек прави хаос. -- И ако је п до сада пуна књпга Франнуза, Немаца и Амераканаца, њихових шљива п намастира. њихових сушница ит.д. овде тек туђи покушаја, начиаи, теорије избијајуЦу маси. Али се нигде, па ни у овом најновпјем одељку не впди живо искуство и оглед. А ми то то тек с правом очекујемо од учењака и реорганпзатора наше енолигије н помологоје. •««> 0> ТЕЛЕГРАМИ 22 маја Шабац. Бив. Краљ Милан давао сипоћ вечеру у бапхти Касине. За столом било иреко сто особа. Весеље трајало до јутрос. Јутрос око 8 часова бив краљ Милаи оде на Дубље на гађање. Таушановић иолази данас у Ј1озницу и Круиањ да ирегледа рудник. Беч. Ведики војвода Карл Лудвнг кренуо је синоћ са сином Фердинаадом за Кап-Нор нутем Хамбург-Копенхаген.

❖ фф* ♦

У суботу 26 ов. м. у 9 сати пре подне, даћаћемо у вознесенској цркви нолу-годишњи парастос нашем добром и нигда неирежаљеном Ристи Теодоровићу ВИВ. МАЈОРУ И ПРЕДСЕДНИКУ ГЛ. КОНТРОЛЕ }• ПЕНЗИЈИ Молимо пријатеље и познанике за учешће при ОВ0М тужном 110мену. Ожалошћена супрга | и унучад нокојникова са осгалоа родбином. 444 1—3

Н А Ј В 0 Љ Е СРЕДСТВО ЗА ЖУУВЕ8Е У петем западном свету опште позаати Дурнстен -Фластбр" одстрањује „ жуљеве ", дебелу кожу „брадавицу" и т. д. најбоље од лвију других сведстава, кошта I 1 /, динар. Прави Фластер има на себи знач којн Туриста преставља и коју је овди изложен. Главни депо за Србију само у Ераљевско сраској двоиској ииотецч у Иеслрплу■ 441 1—10