Мале новине

н»у антриоа и за гађеље модерне калдрне, задужи са 10 милаона ди нара еФективних. Право гласања на општинском збору пмају сви пунолетни члановп општвне, који ПЈаћају 15 динара годишње непо редне порезе, а којинасу под старатељством, или који по прописима чл. 16. и 17. овогзакона право гласања немају пли су га изгубгли. У задрузи вмају ираво гласања на збору сви змругари, ма сви скупа не плаћали 15 дпнара непосредне поре>е, ако нису чланом16. и17. изузети. Тако исто пмају прив > гласања и она лица која су ослобођена од илаћања порезе по чл. 61. тачке в. и г ■ закона о неиосредноме порезу, што су ностала неспособна за рад, или су кнвалидп, илп они, који прпмају милостињу из држ. касе. Немају право гласа на општинском збору: оди, који су осуђени због злочинства, докле своја права не поврате, или који су лишени грађанске частп, за време пресудом одређеао, као п они који су осуђени због преступа, који безшчасте ијавни мор^л вређају, док не прође година дана од дана пздржане кнзне; који се налазе под судскам ислеђењем за дела под 1 наведена; који су пали под стециште за, време док стецнште траје; који ма колико Дугују у име порезе осим текућег полгођа; Официри и војнпца сталног кадра не учествују по 16 ом члану закона у саветовању опттинокога збора. Доказ за довољно и уредно плаћени порез само је пг!резна признаница или оверен извод из књига, у које се заводп плаћање порезе. Збор овај почеће у 8 часова у вече тачно, у које ће време престати пуштање гласача на биралиште. Гласање ће се вршити по одељцима варо аким ; и то на озпм местима: За кварт варошки — у основној мушкој школи К)Д Саборне цркве (дубровачка улица); За кварт терази^ки — у теразиској мушкој школа (улица два јаблака); За кварт дорћолски — у основној мушкој школп (душанова улица); За кварт савамалски — у основној мушкој пгколи (савска улица преко иута кварта) За кварг палилулскп — у основној мушкчј школн (школска улица) и За квлрт врачарски — у основној

мушкој школи спроКу вој. болпвце (пријепољ. улица.) I Састав бирачких одбора огласиће се накнадно. * Претрес. Сутра ће у суду »ароши Београда бита претрес власнику и главном уреднику нашега листа г. Пера Тодоровићу збогчланака „Нов злочин" и „Црни д нп" п нзвештаја с косовске прославе, којп су сви изашли прошле године у нашем листу, Оптужен је за увреду велпчшства и намеснпштва. У исти мах биће претрес ш г. Јевти Медецијану, бив. уреднику нашега ласта, за белешке „црни 1 гласова", „збег у Земуну" и „у присуству министра", које су прошле године азашле у нашем листу по|водом нереда 14 и 15 маја. * Скупштина. Одбор занатлиског удружења за варош Београд држаће своју прву рмовну скупштину у недел>у 27 о. м. у два часа после подие у просторијама Пашоннна булевара, Дневнн ред биће: извештај делонође и благајника, и зб.>р изаславика за III редовну скупштину „занатлпског удружења" и зоср новог одбора. На овој скупштини пмају цраво ) свори II гласања са.\г> они чланови, који су нрема чл. 12. друштвених правила благовремено измирила своје улоге. * Накнадно нашој белешци о самоубиству, које је над собом покуш.чо г. Никола Дамњановпћ, блигмјнгш кнвалпдскога фондв , саопштавају нам још и ово. Он је неком: своме иријатељу потписао меницу од 2000 динара. Кад је дошао рок иснлате, његов прујател> није исплатио нити отилатио којп део менице. Да менпца не би отишла на протест, г. Дамњановић извади новац из касе, којом је руковао, п исплати меницу у намери да доцније попуни недостатак сво јим новцем, који је имао примати. Али пре но што је он и успео да тај недостатак попуни, неко који је знао з овај корак г. Дам" ановпћев, јави то власти, која му запечати касу. Г. Дамњановић кад је то видео, а знајући да у каси има недостатка, узме првог дана Тројвца Фпјакер и одвезе се у Топчидер, где је, као пјто смо већ јавили, покушао да се

убије. Нема наде д;» ће г. Д*мњчновић преболети. * Са СЛ&В8 „Беогр. трг. омладипе" Нрва дан св. Тројаце, - као дан крсног имена овога друштва, прославила је Омладина трговачка своју прву славу на врло достојан и складан начин; потауно онако као што и доликује овако једном озбиљч м п угледнон удружењу. Цео т^к славе ишао је примерним редом. Цел^купна трг. Омладина сакупила се у Вел. цркви, где је Одстојала службу божију, а за там се кренула у друштвенп стан, где је било сечење колача. Овчј свечани чин извршпла су друштвени парох г. Ник. СтеФановпћ са ђаконом Томом и предс>дником друштва г. Т. МијаЈловићем трг. уз присуств > огрбмпог броја најо 1лјчнијих трговчца београдских са сво|јим госшфма, који похигаше, да овом млађчном друштну уважу своје пскрене о.ећаје на дан његове прве славе. По сечењу колача поздравпО је друшгво г. протојереј Жив. Јовичић краснпм говором, уједно је образложпо значај славе у Српству, напоменувши у своме језгровитом говору да је слава уздигла Српство до овог дкнашњрг пол жаја, а тврдо верујући, да ће га узнети још и више, ако удлужен око славе, буде делао на остварењу својих идеала; јер ко славу слави ономе п помаже. 11о свр шетку своје кратке, но врло патриотске беседе, поздрављеп је г. Јовичић са живио! За овпм је настала уобичајена част, која је трајала гот. во цео дан. Друштво је д '>било сем многобројних чостптака са стране још и од веколако месних удружења. Друштво „Панчић" похптало је прво да иреко својих изаслани,(а честита овом друштву крсно пме, п то је у трговачкој омладини изазвало велпко задовољство. За тим је акад певачко друшгво „Обалаћ" изјавило преко.свога изасланика Срећка Тешаћа писмену честитку, која је прожмана срдачнпм жељама за узајмнчст и заједничким делањем на добро Српства п општег напретка. Посланица је по прочитању нропраћена са громком усклацима. Жи вели Обилаћи! Од певачких дружина заслужује сваку увалу „Диворје" које је својим

присусгвом увеличало друштвену слав/. Сем тога шт > је нре ноднв председпак тога!друштва г. Таса Богдановић присуствовао свечаном чину при сечењу колача, и т >м праликом честитао друшгву прву славу, ипак није пожалио трудч, но је и после подне са целим друштвом посетио славу, где је „Даворје" у част овог друштва отаевало неколико дпвних песама, које су прпсутни са усхаћењем саслушгли, а зл сваком песмом орадо се: „Живедм Даворјанци!" Господпн Богдановић, која је био усхићен онако прајатељским а свесрдним пријемом наздравио је „гргоаач. омладнни" желећп јој сл гу истрајност н напредак. Својом нознатом } ечитошћу наглаеио је да тре • ба свесрдно одржавти тај светао снмвол срнства-крсно и«е, које је сваком србину тако мпло и дра о. Потпреседнак друштвв г. Марко Вулетић захчалао јв натонлој и срдачној здравици, наговестивши, да ће „Даворје" остати урезано у срцу сваког омл^динца ов >га друштва. За овпм је г. Кчста Гизнић трг. наздравио „Даворју" неноменувша, да је песма једина спона која тесно всзује све сталеже уср>ствуида је то једина будиља српске мисли и покрета за ветке вдеје. П -1Сле овога је настало братско расноложење, које је тр:зјало до у сами мрак. Нека је хвала друштву „ДавориЈ'у" на овом пскре^ом прнјатељству. У част прве славе, пало је и нешто прилога за потпемагање у болеети и нужди друштвеких члановаОву је мисао покренуо пом. члан г. Милор. Терзабашић а за овим прпхватили г.г. Гизнић, Атанацков .ћ и остали прпјатељп овога /фуштва. На крају је закључена прва друштвена слава, са ко>е су остали дивни упечатци на све ирпсутне, а погл^вито на чланове овога друштва. Уз присуство великога броја омлашнаца завршена је слава са гашењем воштанице вином. * Личне вести. Г. Гавра Вуковић. црногорски взасланик, који је пре 4 месеца био овде на у нарочитој мисији отишао у Цариград, вратио се ономад из Цариграда, ношто је тамо повољно свршио миси)у. Он ће овде пробавиги неколико дана.

ЗБЕР-ЧОВЕК ГОМАН ЕМИЛА ЗОЛЕ превод с Француског

(20) Промаче псоод мосга европскога, окрете к 1'унелу батпњолоком. Видела су се остраг само три црвена Фењера, који изгледаху нао три отворене ране. Још неколико тренутлка могло се приметити у ноћној црној хлчдноћи. А тим полете, и ништа више није могло заусгавити овај воз што је јурио пуном снагом паре. Он ишчезе. II У Кроа-де-МоФрау, некој оашти коју је пресекла железница, искосида се кућа баш до саме пруге, сваки воз што прође чисто се очеше о љу. Доста је једном проћи, па да човеку остане у намети та кућа. Зна је свак жива који је год иројурио же^езницом поред ње, али нико не тме

ништа о њој ка ; !ати. Свакад је зат^орена, као да нркога у њој ( ема, капдп већ позеленили од зла времена. П та пуста кућа чпсто увећава пустош тога забаченог буџака божјег, око кога па читаву миљу у наоколо нема вигде живе душе. То је кућа чувара, што чува ђерам на друму к;>јп прелази преко железничве п!>уге и пде у Доенвиљ, на пет километара даљине. Ниска је, зидови јој испуцалп, по крову избила маховипа, изгледа као отурено сироче, у средина оне баште око ње, баште засађеие поврћем, ограђене жи • вом оградом, у којој се впдп бунар велики и впсок као н кућа. Ту је средина пута између | станица у Малонеју п Барантену, одатле има по четпри кил.метра до обе станице. У осталом, тим се путем слабо иде, стари ђерам већ у пола отрулио, даже се само кад наиђу кола натоварена каменом из Бекура, из шуме што Је на по миље одатле. Човек не ба могао зчмислитп забаченију јазбану, одвојену више од свега, јер дужопа тунела од стране Малонеја пресеца сав пут, и не може се прећи у Барантен друкчпје, него незгодном стазвцом поред железничке линије. Па слабо ко и пролази туда. То вече у сумрачак, по мутном времену, изашао је један путник из хаварскога воза у Барантену, па се упутио хитата стазом у Кргаде-МоФра. Туда је иепрекидан низ дољ* и брда,

прекЈ којих је просечен а жел^зничка пруга, те су негде подигнутп ви соки насппп а негде пограђени дубока прокопи. И с једне и с друге стране око пруге путови су врлетни, тешко је ићи низ ове низбрдице и узбрдице. И то повећава ону пустошност, мршаве, г ;ле прљуше остале необрађене; по брдељцпма има нешто го е> а низ узане доље теку нотоци кроз густ врбак. Неки су брдељци са свим голи, дивљачни, пружили се кроз ону тишину и мртву самоћу. Нутник, млад, снажан, убрза кораке, као да хоћаше што пре измаћи из суморнога сумрака што је пао по овој пустиња, У башта чуваревој вадила је нека девојка воду из бунара, крупна девојка, било јој је око осамнаест година, смеђа, снажна, уста јој дебела, очи зелене, крупне, чело мало испод густе косе, Није била ни мало лепа, беше трунтава а ручетине јој као у мушкарца. Чим угледа путника да силаза озго стазом, остави ведрицу, иа аспаде пред живу ограду. — А гле! Жак! узвикну она. (Иаставиће се.) ОО