Мале новине

нодмврити, а кчо најзгоднијп пут зл нодмирење твх потреба је зајам од десет милиона динара. На грађавмма је да доОро проуче услове овога зајма, па према томе и свој глас даду: нађу ли да су услови повољни, нека гласају за зајам; нађу ли пак да су неповољни и непробитачаи по општинске интересе, нека гласају против зајма Свакојако, но у ком случају на треба да смећу ума, да Београд више не може остати без воде, кавализацпје, осветдења, калдрме итд. па према овим потребама и условима заЈма нека и лају свој глас. ПоклОН. Бивши краљ Милан поклонио је Колу јахача књаз Михаило у Шаппу ове предмете: Машину за сејање (сејалиду); Сечку за сец кање сламе, кукурузовине, сена н др.; Плуг за прашење и огртање кукуруза; Плуг за орање. Сви ови предмети вреде пет стотина динара и уврстиће се међ остале награде о будућим утакмицама. * Утемељач«. Г. Фрањо Рицингер апотекар, г. Никоаа Анастасијевић, г. Ђока Радошевић угоститељи из Шапца уписали су се за чланове утемељаче „Кола Јахача" у Шапцу са изјавом да ће у 5удуће потпомагати д.оло свима силама, пошто високо цене рад Кола по српске економне и витешке интересе. * 14 Јула о. г. навршује сс седамдесет и пет година од крваве и славне оитке нд Дубљу, зато ће Дриачићева стрељачка дружина чибити у недељу 15 Јула свечан помен свима палпм витезима, на самом дубљанском шанцу, а нотОм ће пр^редита наградне утакмице у гађању хрвању, бацању камена с рамена игд. * Милошава црква зваће се она црква која се подиже ва Дубљу а на месту где је битка била. Њ. В. Краљ Александај, п бив. краљ Мплан обећали су да ће и од саоје стране потпомоћи остварање че племените намере претцима благодарних и врлих Дубљана. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Т уприли-Велес, 23 маја у среду 1890 Допис „М. Новив*>ма). Какве

вести имате с ових кр , / Ва амо, /(//оше се неколвке Фамилпје проможда се мислио да сам гд. * Г0 А век ј т >анских пастора, којп ( е враћају закопао копатом, кад ти дол^ а ^ а ве / д/Батољч, где су имала неки сабор. би јава од мене. Но како видп^ в ије .а сам иосматрао оне шарене готако. Мене ево у сред Велес* жа^з/ипле, што се тискају око станпце,

и здрава. А, боже здравље, надамсе да ћу тако исто у добром стању из маћи одавде. Моме дужем ћутању разлог је ови: — Забавнх се у Арнаутлуку више но што сам мислио. А из тога хај^учкога гнезда нит је прилике што писати, ни какве гласе слати, најмање, нак, у Србију, на коју су п >граначни Арнаути до зла бога кивни. Тек ономад сам кренуо из Крушева, а путовао сам с једним лобрим трговцем и тако исто добрам Блгарином. Разговарали смо лепим српским језиком, јер мој сапутник други нчје знао, само што је он тај исти језик називао блгарским и старао се да му без реда дода што више именичних чланова, т'ј, та, и ииаче да га што више осакати и искриви. У осталом то није вишта ново Овде то чине многи којп су се назвали неком пнтелегенцијом. Хоће да се зову Блгарима, а овамо нико не зна пранилно блгарски. Једпни су учитељи што дођу из Блгарије, који знкју правилно блгарски, а ово друго све говори српски, само старосрбнјанскпм или македоаским наречјем. Мој сапутнпк држао ме је за Фравка (тј. странца, западњака). Морао сам му дуго објашњаватп да му докажем да сам Србин, т. ј. оно истј што и он. Најпосле ми прпз наде, али рече да су Срби у Србијп и то што и Фрапци. У Велесу одседнемо у једну грчку механицу, која је готово у сред вароши. Ту угледасмо пред кућом на клупи некога господана с <громним шеширом Ја се обрадовах п помислих у себи, можда је ово којом срећмм сриски учитељ у овом месту. Но кад се обратисмо томе човеку, показа се да [је то Немац, г. Вајганд проФесор из Лајпцига, научар који путује овим крајевима ради научиих истраживања, Сад иутује да проучп румунска паречја и обичаје у овим крајевима, и рече ми да ће одавде у Солун, што ме јако обрадова, пошто ћу и ја тим путем. Мало за тпм, кроз варош прогутња железнички воз п ја се упутих станици да видим ко ће се искрцати.

иза коЈе сто|и читав ред тарница, а све те довикују /а те провезу оно неколико корачаји од станице до Велеса. Сунце је било нагло заранцпма и пријатна свежина осећала се у ваздуху. Проматрао сам романтични Велес како се као еаква лепа гиздавица огледа у бујним таласима шумнога Вардара. Мислп ми бејаху отишле далеко. Мпслио сам о укрштеној пропаганди, к ја се но о в и м крајевима води. И тада ми паде на ум и друштво „Св. Саве", п она друштвена кутија у згради нар. скупштине, и мој сапутник, који натуца блгарскп, и прошлост пре српско-турског рата, када се у Велесу знало само за српске школе. Хладан северни поветарац трже ме из овчх мисли, и ја се упут^х назад моме хапу где затражпм и попијем јеЈну шљивовицу — шљивовицу, која Јје још једпнп пионер српске идеје у овим крајевима Оволако као увод и почетак. А првом приликом јаваћу ти се оп ш.1рН1!Је. Бнлканлић. — Одузвта заступништво. Др. Мих. Полит Десанчић лпбералнп првак српски с оне стране Дунава био је већ толико година заступнпк народ. Фовдова. Сад кад је за карловачког питријарха потврђен г. Ђорђе Бранковић, он му је одузео то место п тако је Полит прегтао биги застуиник српских нароних Фондова. — Об п Л80. Познати књижевпик, писац „Впле Острожинске", г. Огњеслав Утјешеновић, опасно је оболео. Он је отишао у Загреб у госте своме брату г. Михаплу Утјешеновићу, енжењерском надзорпику, п ту се разболео. — Канал. Немачкп листој&и јнвљају, да је индустријалац Круп у Есену поднео мађарској влади предлог, по коме би се јадранско море каналом спојвло с Дунав м. Појединости овога предлога нчсу познате. Ако би се овај предлог одобрио и однста пристуиило прокопавању тога каиала, то би била неоцењена добит, јер би се воденим нутек ве

зала сви српски краЈеви ( л д Јадранског мора до Дупава, путем к јим би се пзмеђу с >пскпх крајева дошло до бржег и тешњег саобраћаја. Овај би пут био од неоцењене и културне, и народоносне и трговачке вредноста. — Напад. Пвстер Лојд доноси т свом вечерњем листу о* прашлога петка ову депешу: Једна депеша из Скопља јављч, да су Едем и Салиб пише са четпри багаљона пешадије и једним скадроном к њице напали Арнауте у правцу према Девичу. Едем пашу прате мутесариФ п му®тија, као и још]ј два члана суда из Митровице. — У Девичу се нала.и једно одељење турске војскз, које су, као што се поговара — Арнаути опколили. ■оао ИЗ БАЛКАНИЈЕ — Комесар. Шакпр паша вратао се у Царпград с Крнта, где је султапов комесар за крвтске нереде. Како јављају из Цариграда, Шакир паша ићи ће као нарочити комесар у Албанију, где се у последњз оба десплп сукоби с Црногорцииа. <?*• ИЗ БЕЛА СВЕТА — Новина у новинарству. У амерпкаиској журналистици уведена је једна новина коју је први отпочео њу-јоршки лист п \Уог1г1". Та новипа је у томе, што се ФотограФишу интервјуји (састанци), На интервју долази ренортер, којп сгенограФише разговор и репортер, којн треаутно снпмп дотично лпце уразнпм положајима и с разним иокретима које то лпце чпнп за време разговора. На четири листа „АУогИ" ј *е наштмпао такав интервју с канзаским сенатором Џоном Ингалсом. Уз тексг иду и 27 тренугних ФОтогра ®ија. — Међународни стечограФСки конгрес биће августа месеца у Мпнхену, прилаком отиривања спомепика Габелсб ј ргеру. — Интересно друштво. У Паризу је основ но оеигуравајуће друштво за изналажење изгубљенпх кључева Друштво се зове „Сотра&ше паИопа1е <1 ј ВесигИе' (1е8 <1ерб1;8 аавиггапсе соп1ге 1а рег!е (1е с1еГ§". За годишњи улог од 1 данар п 25 пара дру

ЗВЕР-ЧОВЕК

РОМАН ЕМИЛА ЗОЛЕ

превод с Француског

(24) Она опет клону на столицу, изнемогла, тргнувши се од новога звука трубе. То је затрубио Мизар, стојећи на прагу своје стражаре; оглашује, да неки воз иде у Хавр. Поред свега јогунства да не да своје наслеђе, она је осећала потајни страх од свога мужа, страх који је бивао све већи, онакав какав спопа^а какву бубицу кад се нађе пред неком грдосијом која х< ће да је прогута. Оглашени воз беше воз мешовити, што је пошао пз Париза у пидне и четрдесет и нет минута, вз далека се чулг његова потмула тутњава. Чу се како пзиђе из тунела. па зазвижда јасно на чистини. За тим прође пеодољивом снагом олујском, протутњаше му точкови и гомила вагона. Жак је гледао на прозор. Видео је како промичу четвртаста окна на вагонима, кроз која

вире путници. Хтеде да забашурп црне мпсли Фазијпне, па рече као у шали: — Ви се шалите, кумо, да не впђате у овом буџаку ни живе мачке.... А гледајте, шта је света! Она га не разумеде одмах, зачуди се. — Где то пма света ?... Ах, јест, тп нутници што пролазе. Која ми вајда! Не познајем их, не могу с њима разговарати. Он се спет насмеја. — Па ето мене познајете добро, често се виђамо кад прођем. — Истпна, тебе познајем, и знам сзхат кад пролази твој воз, па те вребам, на твојој мешини. Али мп одмах умакнеш, одеш брзо ! Јуче си ми само махнуо овано руком. Нисам ти могла ни одговорпти.... Не, не, синко, то се пе зове впђаги се с људима! 11а ипак Фазија се замисли, мислила је о тој ' гомили путника што их возовп сваки дан нровозе испред ње, кроз тај усамљени крајпчак; тако зампшљена гледала је пругу, на коју се већ спуштао мрак. Док је била здрава, док је мггла тумарати тамо амо, стајати пред ђермом и држати барјачић, нису јој никад падале на ум оваке ствари. Али од како је ночела чамити читаве дане ва тој столаци, не мислећи ни о чему него о својој нот јној борби с мужем, од онда је по-

чеше спопадати неке збркане мисли, којима је једва могла ухватити крај. Њ >ј се чпнило необично, што боравп забачена у том божјем буџаку, где нема ннкога ком бп се пзјадала, а међу тим и дан иноћ пролазе једнако толики људи п толпке жене, на возовима, очешу се о њезину кућпцу иа одјуре даље свом снагом паре. Туда је за цело пролазио бели свет, не само Французи, него и туђчни, људи што су дошли из најдаљих крајева, јер сад нико није могао остати код саоје куће, иакажу, да ће скоро сви народп бити једно. Воме то ја напредак! Сви браћа, ју, е сви заједно, доле, у једну земљу Дембелију. Она је покушавала да преброји путнике, рачунећи по толиео и толико на један вагон: набројала их је много, и нпје их могла пребројати. Често јој се чинило, да пеке познаје; овај господин плаве браде јамачно је Енглез, што сваке недеље путује пз Париза; оаај с неком омаленом црномањастом госпођом, пролазп ;редовно средом и суботом. (Наставиће се.)

оо