Мале новине
Власзик му је и одговорни ур?дни* Сгеаан Матић. Лист стајегодишње 10 двнараа нзлази четвртком и недељои. У Београду је изашао први број „ЛСелезничког Гласника", коме је власник и одговорни уредник К. Петровић. Ласг излази четвртком а понедељаииом а г .Јдишња му је цена 24. динара <ј<0>> ДОМАЋЕ ВЕСТИ Ударили му 50 батина „С. Незавнсност" јавља за овај случај; Наређено је да се живо и што пре покупп порез. Кмеговн то свуда објаве па п у селу Малошпшту, срезу и округу нишком. Али се у иств мах договоре са сељацима да не доносе порез, но да чекају нов закон којим ће се норез смтитл, само да буду сви сложаи па им нижо ништа не може. Један који не верује у смањавање иореза, приличао имућан, д« му се не би сустпзалв порезп скупп 60 данара, однесе пх и нреда суду. Сељани, кад чују за то, скуие се, ухвате га, ч')вале га и на очи кматова ударе му иедесет батина. По пто су га овако казнплп, пустили га и припретитили му да се пакоме пе жглп, јер ће га упалати. ИЗ БАЛКАНИЈЕ — Први пут. Ту пре некп дш гр чка комора је нрва пут донела једиогласно решење. Од кад је проглашеаа независност грчке краљевине ни јодаа ствар у грчаој краљевпни није примљена једногласно. Овим првим једногласним решешењем уступа се Француској један комад грчкога земљишта у цела да се на њему сахране Француски војници којп су погинули у почорској бптци код Нава рина. У пстп мах комора је, опет једногласно, решила да се о трошку грчке владе сагради један огроман мраморан споменик над гробовима тнх погпнулих јунака. Вођ грчко оиозиције прилпком дебате напоменуо је, да је још краљ Ото хтео у славу н част Еаглеза, Француза, Немаца и Рус1, који су за време рата заослобођење ногинулвм у редовпма грчке војске, да у Атини нодигае мозолеј. Минпстар преседник је услед тога изјавио да се радује што је покрену-
та та мисао, и ^а ће владато пит, ње одмах узетп у претрес. ИЗ БЕ/1А СВЕТА — Риба им смета. У Данцагу, у околини Елбинга, све парне Фабрике обуставиле су рад, јер су се цевп, које одводе воду у иарне казане, толико напуниле рибом, да струја воде ј апсолутно не може да пролази кроз толпки слој рибе. Становници се бојје, да та огромна количина труле ј рибе не зараза ваздух и изазове ва! кву еаидемију. Нредузете су врло енергичне мере да се цело то место дезинФккује, али се ппак доста јако осећа смрад одиструлеле рибе. ј — Интвресан обич *ј. У Бостону, I у Америци, постоји иитересан оби| чај. Младп кицоши за релативно до! ста умерену цему могу годишње да се претплате код најбољих кројача, који се обвезују да их снабдевају новам оде^ом а у замену узимају старо. Количина одела одређује се претплатом; 31 250 динара годишње може се Д' бнти три пара одела. Алп чим претплатнвк дсбије ново одело, старо враћа кројачу. Благодарећи овоме обичају, бостонска кицоша добијају могућност да су увек одевени по последњој моди, не трошећа на то многО. — Умро. 20 о м умро је у Паризу Васиљ Александри, један од пајбољих румунских песника. Он је бао пОоЛаник румунске владе код ®ранцуске републнке. — Пажар. 20 о. м у 5 часова после подне пзгорео је кров нз царском позоришту у Петрограду. Ватрогасци су успели да за три часа сиасу зграду. Изгореле су и декорације ТЕЛЕГ РАММ 28 маја I Будим-Пешта У делегацијаном одбору аустриеком гроФ Калнок* говорио је о онштој ситуацији, истичући да је општи правац и основ аустро-мађарске политике остао са свим непромењен Ов»ј основ на савезима централне Ерроие још већма
31
Уе учвртћен. Овоме је најаише доаринела енергична и веома мулра личност немачкога цара. Промена немачког канцелара није донела собом никакву нромену, Односи са осталим силама са свим су добри, те тако ако би се евентуалао десио какав спор он би се решио општим споразумом. Односи с балканским државама исти су. Будим-Пегита. (увече) гроФ Калноки говорио о онштој ситуацији, констатује мирно развијање Бугарске, ко]а оарављајући своје трговачке одногааје пашта се да утврди своје благостаље и кредит. Са задовољством видимо како се Бугарска у нолитици држи мудре резерве, не комиромигујући своје развиће са штетним нитањима или авантурама, и гледа у исти мах да одржи пријатељске одногааје са комгаиама, поглавиго са Турском. Будућност Бугареке, која зависи од ње саме, изгледа осигурана, ако остављајући аваатуре буде порадила на свомеучвргаћењу. Шта се тиче Србије. ми смо, учинилн све да се сачувају жељени одпошаји. Може битн да су регенство и влада надахнути добром вољом, али данашња струја, нротивна ако не непријатељска Аустро-Мађарској, већа је може бити него власт, јер и регенство и влада не знају како да се номогну нротив слободе штампе. Слоб »да штампе, таква каква је у Србији, може се трпети само код варода вксоко цивилизованих. Недостојни елементи, који нису црњи ни политвчно ни морално злоупотребљују ту елободу штампе и могу да нанесу велике штете. Положај великих држава према малим ^век је тежак и незгодаи, јер лако оптужују за насиља велике државе које траже своја права. Узимајући у обзир геограФични
ноложај Србије ■ унутрашње њено стање, Калнокн се не боји да ће она дати повода озбиљним компликацијама са ближњим државама, јер она би осетила последице више но други. Србија је имала увек користи од благонаколности нагае монархије, неће бити дакле погрешка Аустро-Угарске ако се њено држање промени. Што се тиче вепрестаних уверења пријатељства, која ми дају регенство и влада, ми морамо да кажемо да очекутемо да ће имати толико ауторвтета да изврше њиова уверавања. — Аустро-мрџарска није никад оставила Србију у сумњи да не жели прајатељски одаош&1 између Русије и Србије, али то не доноси потребу ненријатељства према Аустрији. 29 Маја Беч. Сви листови тумаче са задовољством изјаве гроФа Калнокија, поглавито оне о Србији Фремденблат изјавл>ује да бечки кабпнет није никад тражио за себе монопол српских симтатија чији губитак не чини му превелику тугу, он очекује само једну енергичиију и сјајнију маииФестацију добре воље да се уздрже добри односи, који имају највише важности за Србију. „Н. Фр. Пресе" говори у истом смислу али одлучније. Исти лист види највиши уепех гроФа Калнокија у Факту, што је сигурност мира иовећана његовим изјавама. Будимиешта. Звапични лист доноси министарски указ којим се забрањује улазаку Маџарску свињама које долазе из Србије па ма међу њима би био и један мали комад окужен или да је из Румуније.
ЗВЕР-ЧОВЕК
РОМАН ЕМИЛА ЗОЛЕ
лрввод с Француског
(25) Ала сва пролетоше као муња; она није зпала на чисто да ли их је баш одиста и впдела; ,сва лица побркаше се, стоппше, изгубише се једна у другима. Све оде својим путем, не остаде ликака трага. ГБој је бпло тешко, што је осећала, да поред тог непрекидног пролажења, поред толикога благостања и новца што се туда провезе, та гомила народа, што се једнако жури нпје ни разбпрала, да је она ту, већ на самртп те ако јој мулс једне всчери смрса конце, возови ће се опет размимоилазити поред ње мртве, а нико н1ће ни помишљати какав је злочпн пзвршен у тој усамљеној кућици.
Фазија је гледала на прозор, и у памети премишљала о свему што је ос.ћала итрудала се да иротумача све потанко. 0, за цело, леи пр »налазак, ваља иризната. Свет напредује, све је ученији... Али дивљи зверови остају зверови, људи ће изнаћп још бољих снрава, али ће опет бити дављих зверова. Јћак клпмну главом, да јој локаже како и он тако мисли. Он се беше загледао у Флору, која је отварала ђерам, да прођу теретна кола, на којима беху натоварена два голема камена. Тпм су путем пролазила само товарна кола нз екура пред вече, јер је ноћу ђерам био спуштен, а девојку Је бпло тешко будита. Флора се разховарала с камењаром, неким црнпурастпм момчићем. Жак узвакну: А гле! Кабиш је за цело болестап, кад његов рођак Луј тера кола?.. Сиромах Кабиш Виђате ли га често, кумо? Фазпја одмахну рукама, не рече ништа, само тсшко узд&хну. Догодила се јесенас чптава несрећа, коју није л»ко заборавпти. Н>ена млађа кћи Лујзета била је собарпца код госпође Бононове у Доенваљу. Једно вече утекла је 0Т УД> изранављена, изгнављена, и отпшла да }мре код свог доброг иријатеља Кабиша, у његовој кућици у планинп. Гатало се о том много
к уешта, гуцкало се и о неком насиљу председника Гранморена, ала то се није смело казати на сва уста. Мати је знала извесно шта је бало, па није марила говорити о том случају. Па ипак речв: — Аја! Не долази ми више, чисто је подивљао... Јадна Лујзета, била мп је тако умиљата, тако лепа, мирна! Ввома ме волела, она би ме нодворила. А Флора! Не жалим сена њу, Боже сачувај! Него је она за цело нечам збуњена, све је самовољна, оде некуд и неиа је ш> неколико сахати, па се нешто дуса, па љутита је!... Жалосно, врло жалосно! Жак је слуша, а једнако прата очама камењара којп је сад прелазио нреко пруге. Точкови му се заглавише међу шине, мсраде пуцнути бичем, а Флора привика на коње, да боље извуку. — Наопако! рече Жак, да сад наиђе какав воз.. Смрвио ба све! (Наставвће се.)
<0«>