Мале новине

нојловић, Илија Нетровић, [1етар Савић, Михаило Тасвћ, Ђ. Тасић, Коста Мирковић, Милан Благојевић, Илија Тошпћ; Живан Јотић А. Кановаћ, Сганоје Нецић, М. Ланаревић, Ђока Стојановвћ, К. С. Панић, Ђ Душанчвић, С. М. Неноваћ, П. С. Милошевић. Илија Ђорђевпћ, 11. Вељковић, И. Обрадовић, И. Ј, Анђелковић, Мијаило Спасић, Станојевић, Крста Радуловић, Дена Мишић, К. Николић, М. Неколајевић, С. Кристић, А Барјактчревић, И. Цеконић, С. Т> Димитрзјевић 0. Димитријевић Павле Малосављевић, И Аранђеловић Тодор Николић, Б. М Јованоаић, Риста Спасојевић А. Н. Др. Сав?. (Наставиће се.) -«аа> <>ИЗ БЕМ СВЕТА — Велика крађа. У Паризу су иокрадени купони у вредности од 110.000 динара. Кр.лђу је извршио у францускоЈМ минпстарству Финавдпје неки Делаж, 'који је 18 _година рач}-нозођа у томе миннстарству. Ои је украдене кусоне предао своме ортаку, који их је у Л.ондону посредокањем неке бавке пренродао. Дедаж је ухваћен и предат суду. ИСПРАВКА У 141 броју „Малих Новина" а у рубрици „Домаће вести" изашла је белешка под насловом „Срамота", у којој се преседник општине Шабачке и председиик приређнвачког одбора г. Јоца Ж. Јовановић осуђује што н господа взасланици велике школе нису позвани на свечан ручак, којц је првог дана светитроида, давао у Шапцу у конаку Госаодара Јеврема, Његово Велкчанство Краљ Алексапдер. Белешку ту потнвсао је „један непристрасан посматрач" који није своју ненристр сност и у тексту саме белешке ни мало олпчио. Ал' нотписани чланови нриређивачког одбора дају ову иснравку не те „непристрасности" ради већ због госпо/е изасданика о којима је реч н због угледа града Шапцч. Приређивачки одбор (а не г. Јоца Јовановић) послао је списак званица надлежноме месту у Београд нет дана раније, а акт велгже школе, којим се јавља за долазак Господе

изасланика дошаи је пред прпређивачки одбор у псследа)ј његовој седници (у суботу у 'очи прославе). Шта је могао прпређивачки одбор у гом случају у ногледу ручка и Госноде изасланика да ради? Дл је иак прпређпвачки одбор онде где је могао указао своју пажн>у Госиоди изасланицима велике школе, доказ су и штампане листе о реду подворења, пз којих се и онда а и ланас во*и, да су Госнода увршћена међу првима Неправда је дакле велика учињена приређивачком одбору, шт > му се у поменутој белешцп пришива неиоштовање нашег највишег нросветног завода, а уз то још п нека тесногрудост. Нанротпв одбор приређивачки усуђује се да тврди, па ц да се похвали тиме, да не само у овом случају, већ да ви у једној другој прилаци није ништа учинио, што би дало п^вода д« се миолп, да му је малија нартајичносг, нег што му јо света велака сјеа Госиодара Ј в рема, чија му је стогодишњицч новерена била. Молимо Вас Гисиодчне уредниче отшгампајге ову псправку нашу у листу Винем, на чему Вам у напред благодаримо. За преседви*а приређ. одбора Преседник општинског суда: Ј. Ж. Јовановаћ. Члановп прзређивачког одбора: Сима Бимбић, А. Фотаћ, Милосав II. Куртовић 3. Ј. Куидовпћ Ник. М. Савп , С. Марковић Б. М. Миловановић Јеарем С. Јовановић, Васо Љубичић Наум Кб :тандинозић Анто М. Љотић Ђорђе Богатпнчевић Фр. Бартош инжењер Др. К. Д. Наколпћ Др. Спирпдопов ћ М. М. Петровић , Јанво Јовановнћ прота Љуб. II. Ђирић, Емил Јурм, К П, Куртовић.

ТЕЛЕГ РАММ 30 маја Будим-Пешта. (у вече) У ко мисији маџарске делегацијегроФ Калноки изјавио је да је за Аустро Угарску иитање о иризнању бугарског кнеза, питање другог реда и вагласио је последиде; а како је садашље стање у Бугарској веома новољно, једап несмотрени корак могао би нанети велике штете.

Аустро Угарска жели само учвр шћење и независноет балканских држава. Министар не држи да је један велика рат неизбежан, јер што су веће онасносги то је потребна већа опрезност. Исти обзирируководе Аустро Угарску према Србији. Мииистар не одо брава мњење да Аустро-Угарска треба да предузме енергичнемере против Србије, он се нада да ће његове јучерашње изјаве у делегацијама учинити понољан утисак у . Србији Министар К "нстатује потпуни споразум к.оји нлада међу Аустријом и Енглеском не само у источним питањима, по и у свим међународним. Комнсија је гласала поверење гроФу Калнокију. — У поморској комисији угарске де легације, адмирал барон Шперник доставио је даће баруг без дима употребити за репетирку али је за тонове неупотребљив. Адмирал је за тим известио како и у које време треба повећати дунавеко бродовље, Москва. У Невјанској у радионицама улалелеким букнуо је сграшан пожар. — Изгорело је више од 1000 кућа. 4 школе, 3 цркве, 3 болнице, магацини и друге зграде. 40особа изгорело, 1800 душа без крова. 31 маја Софија. Државни тужилац Марков нредао је касационом суду анел против осуда Пањице п Калопкова. КасациониЦсуд решпће идуће недеље О О ОЈАВПА ГОВОРРНИЦА „Познанику'Параћпн Где си се јавио с потписом „Познаник", јави с • с правим пменом. да зни иста личност ко си, јер оно што наводиш непознато јој је. Велива ти је подвала учињена и јако са преварен.

Коњаник без главе роман капетана МАЈНА ВИДА свеска по 1 грош Може се добитп у књвжарп Велпмпра Валожића. Београд иза кулиса (арестонгшке тајне) Садржана је: Глава 1-ва на Калу уПиварч, глава 2-га госпоћа Си- ка, мава 3-ћа Жута кућица на енглезовцу, глава 4-та ГоопОдин мпнпс.ар, глава 5 Жела гшлицајног чиновника, глава б-та Гардпјски поручик, главв 7 ма Фијакер број 119 глава

ЗВЕР -ЧОВЕК РОМАН ЕМИЛА ЗОЛЕ превод с Француског

(27) Т .ј ти је све изгледало као големо тело, као какав Џин што се прућио по земљи, глава му у Парпзу, кичма дуж целе линије, а удови се пружали по огранцима, ноге и руке у Хавру п по осталим градовима. И то је пшло, ишло, меканпчки, тријумФално, с математичком тачно шћу, не хајући нп мало 3 1 оно што остаје од човека с обе стране, скривено а вазда живо, вечпта страст п вечити злочин. Прво дође Флора. Занали лампу, малу лампу с петролејем, без штита, и метну је на сто. Не рече ни речи, једва погледа Жака, који се осврте, стојећи па прозору. На пећи се грејала чорба с купусом. Она иостави, а у том дође и Мизар. Он се нн мало не изненади, што затече у кући младића. Може бити видео га је, кад је дсшао, али га није запитао, није био радозвао.

Руковаше се,'рекоте две ари крачке речи, нпшта внше. Жак иснрпча и њему како се сломпла шннка, и како му је нало на ум да походп своју куму и да ту сп ава. Мизар климну лагано главом, као да је хтео рећи како је то све у свом реду, па седоше и једоше полако, ћутећи. Фазија, која је од јутрос гледала, како крчкалонац с куцусом, насу себи јед*,н тањир, Човек њезин устаде да јој дода киселу воду, коју је Флора заборавила, али је она не хтеде ни дирнути. Он скроман, мпран, кашљуцао је поружно, као да није ни опазио њене узнемирне погледе, којима је пратила и најмањи његов покрет. Она заиска сола, јер је не беше на столу, а он јој рече да ће се кајатп што једе тако слано; па устаде и донесе јој у кашици, она узе без икакве сумње, јер со чисти све, .тако је говорила. За тим се поче разговор о мочарном времену, што је настало од неколико дана, и о томе како је некп воз испао из шана у Мармону. Жак је на послетку дошао до уверења, да је његова кума увртела одавно некаку плашњу у главу /ер он није могао опазити нпшта необпчно на том човечуљку услужном, с насмејаним ногледом. Прошло је тако ваше од један сахат. Флора је два пут издазила на знак трубе. Возови су пролазили, чаше на столу тресле су се; алп нико ј од њих наје то опазио.

Опет затрубп труба. Флора беше изнела СЈдове, па се више н не вратп. Оставила јз своју мајку и оба човека за столом на ком је стојала боца јабуконаче. Сви троје Јпоседеше тако једно по сахата. За тим Мизар, којп се беше за неко време пажљаво загледао у један ћошак, узе своје каскету и оде, рекавшп само „лаку ноћ". Он је ловио кришом рибу по оближњпм речицама, у којима се могло ухватита прекрасних јегуља, п никад није хтео лећи, док не обиђе своје струк >ве с уздицама. Чим је нзашао, Фазпја по1Леда свога кумића па рече: — Верујеш ли сад, а? Јеси лп га видео како је упиљио очима у онај ћошак?... Јачачно мчслп, сакрпла сам паре иза онпг ловца с маслом... 0. знам ја њега, знам сигурно, да ће ноћас номицата лонац, да види. Ту је проби зној и поче дрхтати, — Погле, како ме сву нробија зној! Зар ми је потурио некакав гад, горка су ми уста, као да сам јела пзкленог камена. Ко зна, можда сам што узела из његове руке!... Вечерас ми је зло, треба да легнем. Збогом синко! Та ћеш отаћи сутра у седам сахати и двадесет и шест; за мене ће бити врло рано да устајем. А ти ћеш се опет сврагита, је ли? Ваљда ћеш ме затећи живу. (Наставпће се.)