Мале новине

За нас је уједињење насушни хлеб, без кога просто не можемо бити. С тога, поред онога првогзадатка, да бди над опстанком краљевине, свака српска влада мора имати пред очима и овај други, тако ј.сто важни задатак, даради свима средств .ма на уједин.ењу српскога племена, иошто је то неопходни услов за сам опстанак државни. Сем ових круиних, тако рећи начелних задатнка свака с р п с к а влада мора имати на уму још и ове преке потребе земаљске. Сам геограФСки положај земље такав је, да је она, хтела не хтела, упућена на Аустро-Угарску. Добре две трећине наших државнихмеђа сучељава се с аустро-угарском монархијом. На целој тој међи живе наши једнокрвни и једноверни суплеменици. Највећи део наше извозне и увозне трговиие упућен је Аустро-Угарској, односи како у материјалној, тако и у културној и привредној снази између нас и Аустро-Угарске такви су, да стојимо у сразмерици као 1 спрам 20. Другим речима, Аустро-Угарска је у свакоме погледу 20 нута од нас јача. Сви ови разлози, узети у скупа, чине те у Србији просто не може бити такве владе, која би Аустро-Угарску багателисала, и којој би било с,в< ,једпо какви ће односи ностојати између Србије и Аустро-Угарске. Ни једна влада не може бити тако лакоумна, тако слепа, да превиђа чињенице, које смо ми горе тек узгред набројали, акоје тако битно засецају у животне интересе српске. На против, свака српска влада упућена .је интересима своје рођене земље, да с Аустро-Угарском одржава везе најбољега су-

седства и искреног приЈатељства. Ову потребу добрих суседских одно^а с Аустро Угарском сазнају не само српски државници и политичари, но и сви разборити родољуби српски. ГроФ Калиокп учинио је српској штампи и срнском јавном мњењу очигледну неправду, кад ихје у свом говору представио као неку луду и махннту струју, која само букти жаром освете ирема Аустро-Угарској. Ко год је у такој боји представио I рофу стање у Србији, преварио га је. Нараано. има једна међа до које сме ићи, али преко којепи кад ие сме прећи наша готовост да чинимо све ради одржања добрих суседских односа с АустроУгарском. Та међа започиње овде. Аустро-Угарска не сме бпти протпвеа оним двама битним условима за опстанак и даљи живот српске Краљевине — опстанку српеке краљевине и уједињењу српског племена. Друго, Аустро-УI арска несме никад захтевлти од Србије оно, што не би било сагласно с нашим положајем независне и самосталне државе српске. Најпосле, Аустро-Угарска не сме мерити и ценити српске од носе према њој по чланцима у овом или оном срнском листићу. .Још мање нрема томе, шта ће где рећи приватни нојединци, који раде и говоре за свој рачун и на своју одговорност. Врло је смешна, уираво непојмљива је жеља Калнокијева ако он тражи од српског намесништва и сриске владе да се направе аустро-угарским жандар мима, те да трче и прислушкују шта ће ко у Србији зуцнути против Ауетро-Угарске. па да све то одмах гоне и забрањују. Што ће Аустро-Угарској то? Зар ће њу потрести парадни погреби каквога српског новинара,

илн беседе г. Драгутина Илијћа, или здравице каквог босанског емигранга, или жучни чланци овога или оног српскоглистића? И зар ио тнм знацима и таким појавама Аустро Уугарска хоће да мери да ди се Србија спрам ње држи лојално или не? Бадава! Ако је и од гроФа, много је! И баш V иптереоу добрих суседских односа, бар у будуће, требало би да нас поштеди од оваких прекора и за|хтева. (Свршиће се.) -«88<€>^8в=8Е0ГРАДСНЕ ВЕС ТИ Скупштина месиог одбора занатл. удружења, нпје прошле недеље исцриела свој дневни ред, за то позвва своје чланове да пзволе доћп у недељу 3. Јуна тек год. у 2 часа носле подне код „Булевара", да стављени дневаи ред исцрпе. * Концерат. Ђаци Оеоградске реалке приређују у недељу 3 ов. м. концерат на калимегдану, уз суделовање целе војпе музике и њеног капелника г. Д Чижека, а у корист ^подизања споменика неумрлом песнику српском Ђурп Јакшићу чији се гроб налаза у врло зкааосном стан.у. На концерту ће певнтп хор-ђачки беогр. реалке под управом свога учитеља г. Владисава Никол^јевића Штарског и свираће војна. музика. Програм ће се добити на каси: Почетак у 4 и по часа по подпе. Улазак 0 50 д. Добровољна прилоза прамају се с наЈвећом захвалношћу. У случају рђава времена концерат се одлаже. Приходи са стране могу се слати и директору беог. реалке Го • сподину Д. Плајелу. Због краткоће времена није било могућно свима послати позивнице, за та нека се ово сматра као позив на све родољубе и пријатеље Јакшићеве. * Укази. Јуччрашњи број службених | новина доноси неколико указа. Један је указ министра правде, којим се многи писари и практиканти упаI пређују. КаО н прошлог пута тако је и овом прпликом изостао један

ппсар, који се счд пречешта по молба, док се љеговп млађи другова унапређују. Други су укази мпнистра полицлје. По два указа се отпуштају извесни срески ппсари а па осталдма се постављају нови срескч нпсари. Постављен је и за среског начелника г. Јаков Гавмовић учитељ из Београда. >!Нађен убијвч. Проксиноћ је код Чубуре, више Ћуковићева имања, нађен један сељак мртав. У једној ру| ни нађен му је ништољ, а кроз груI да му је прошао метак. Држи се да ! је овај сељак из Мокрог Ј1уга. Да ли се сам убио, пли га ко други убио па му пиштољ метуо у руке док је још био врућ, не зна се и само ће вештој цолициској истрази п >ћн за руком да о томе кнже што посигурно. Мртво тело сељаково однето је у болницу. * Стаље воде код Београда 1 Јуна 1890 Коч глав. дарин. 4 2 м. — 4 5 метра Пролаа испод мос. жел. 9 97 м. — 9.94 м. придошла за последња 24 с. 8 — 10 - саи

ПОЗДРАВИ 0 стогоцишњици Госиолара Јевремп (Наставак) Пирот. — Одбору за прославу сто- годвшњице Госиодара Јеврема 06реновића, Шабац Нирод среза Нишавског в,зда блаI годаран заслугама омиљеног дома Обреновпћа чији сиаови донеше и њемуослоб..фење уједно а честита одбору пј .ославе и овог огранка велике народне лозе са уверњем да ће народ срп. вазда уметн ценити своје великане пу свима народним пзсловим I на њихсе угледати. У име народа ср. Нишив. заступник начсл. писар II. М. Лазић, п^едседници: Анта Голубовић. А. Тричковић, И. Стевановић Гига Манић, Ђ. Илијћ, И. Панчић, Ђ. Јоцић, М. Раденковић, В. Ћирић,П Јовановпћ, Теша Ристић, Крста Раичнћ, Т>. Влашковић II. Томић Јос1.ф Цветковић, В. Божиновић II. Јовановић II. Аранђеловић, Андра Нитановић, БожаИлијћ, Павле Виденовић, Ц. Милосављевпћ, Мика Микић, ф. Тричковић Ант>нпје Голубовић.

подл

Г^!

КРВА Б А Г0Д11А (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(95) — С»д сте ми ту нашли да штедите! иримети он срдито, као да је хтео рећи: „Та кад се Пера Тодоровић окива вреди на „лимунацију" потрошити ако не више оно бар једну милијеву свећу." Цига примаче мали наковањ и поби га у земљу испред мене. Наредник му додаде једаноков и цига ме опомену: — Пружи ногу, господине. У име Богм да почнемо.

— Леву или десну? упитам ја. — Десну, десну, господипе. Никад не ваља левом почињати. Онда обично човека тера нека несрећа. Мени се учини да у овим шеретским иримедбама цигиним има мало и злобнога заједања. Изгледало је као да циги годи што може сам сопственоручно ударати белензуке једноме господину, да и господа виде како је кад му на сваком кораку четворка*) стане певати своје: траске. трас! Ја се извалим и ослоним на леви лакат и пружим десну ногу с речма: — Ево, изволте! Цвга ме шчепа за ногу, зналачки одмери гвожђе, склопи полуге, брзо и вешто увуче гвоздену чивију, доњу страну с главићем наслони на наковањ, а горњу окупи живо ударати чекићем, измахујући високо руком и ударајући поуздано увек у једно исто место. Чивија се полако збијала, и бивала све краћа и дебља. Наредник је пиљио у чивију и примети циганину:

— Раскуј ношире, раскуј! Цига га погледа, не р;че му иишга и продужи свој посао. А овај његов поглед као да је значио: „Зар ти мене хоћеш да учиш како се окива Чивија је већ била широко и дебело повијена. Циганип је ударао сад полако, више играјући се с чекићем и попраћајући сваки ударац оним завршним ситним куцањем, налик на куцање маљице кад удара у бубањ. — Он је тиме поравњивао понрнути крај чивије. Наредник је завиривао то лево, то десно, подносећи свећу да боље види, и непрестано говорио је циганину: — Поравни, поравни!.,. Тако, тако!... Овде још мало!... Поравни, поравни!... (Наставиће"се)

*)'Оков с четири алке.