Мале новине

голу љуоав и го хатар ми не и ако није ни пушке испалила, можемо Русији учинити ни ко-,а Црна Гора крвавила се две лико дрно иза нокта и она ће године па опет једва добинекобити довољно мудра да нам то лико кршева, па и то у мал не

и не тражи

уинћари Турски, да не беше

Понављамо, (.рпској влади у јевропске Флоте! њеном политичком раду морају| И сувише смо ми скупо плабити мерило чисто и просто на-,тили то словенско братство, да ши рођени земаљски интереси. И! би се од сад могли варати празкад ствар тако стоји. ми би мо- ним Фразама. лили гроФа Калнокија нека по- А шта је стварнога зн нас учигледа на еадашње стање у Ср- нила Русија у последње доба,

бији мало у овој 1ветло>.ти. По чему би ми имали рачуна и какав би био наш разлог, да се данас предамо искључно руском утииају и да постанемо чак нросто оруђе руске нолитике, како нас често износи аустроугарска штампа? Шта нам је дала Русија, шта нам је обезбедила, у чему нас је тако много помогла, за ово годину дана од кад су радикали на унрави, да би ма и приближно имали рачуна да јој постанемо тако услужни ? Помишља ли гро^ Калноки, колика би морала бити та накнада, коју би нам Русија морала дати, кад би тражила од нас да се ради њених рачуна завађамо с моћиом суседном монархијом, излажући своју земљу озбиљпим опасностима? Ваљда ни штовани гроФ не мисли, да би за то било довољно неколико магловитих обећањз, датих појединим партиским шеФОвима срнским. Ми Срби нити смо таке кратке намети, нити смо тако заборавни, да се већ не сећамо шта је ономад било у Сан СтеФану, |

ним односим*. Али штовани гроФ већ зна како иду те ствари, и разумеће нас кад велимо да, по нашем разумевању, Србија мора водити политику, где се внше плати — наравно не у парама но у тековинама, које обезбеђују будућност народну. То је гледиште једног српског новинара на ову ствар, а слобсдно смемо рећи. даје мање више ово гледиште и целокупног јавног мнења у краљевини. Поједине владе заложене нолитичких странака, на које се опиру, могу тренутно и одступи ти по мало од ов" средње ликије. Али ни једна влада срнска. не може се ни много ни за дуг удаљитп од овога средњег прав ца. Иначе, оне би пзгубиле свако земљиште под ногама и не би биле израз ни предетавник свога народа, За последње две деценнје ернски на^од поднео је тако веКомаровљева карта, која насза- " аке ""4» " ж Р™ е и У

да би гроФ Калноки имао колико толико онравдања да нас сматра као услужнедужнике руске, који су сад готови на ске услуге руској дипломацији, па чак и на авантуре које би биле опасне за сам нати опстанак? Шта? Је ли новратак митрополита Мијаила? Илн г. Пашићев орден Св. Станислава? Јесу ли то ти велики дарови и услуге р^ске, за које ће сад благодарни Срби вратови полимити, само да се великој добротвории одужи? Или је то м< жда

иоси за Русијом да за њу скачемо у огањ и у вод\? Не, не, гатовани гроФе. За таке руске д»рове, као што је митро политов повратак, г. Пашићев ордеи и друге наклоности те врсте, за то не да српски народ ни кости једног јединог Шумамадипца свог, а камо ли да ће с тога стављати на коцчу целокунне интереее своје крваво сте чене отаџбин". Јес јес, разумите нас добро: Шсћ* ејн шн1 Кпосћеп ете8 ејп21^еп бсћитасЦна^г! Стварно услуге може данас

у новну, и стекао ,]е тико

горко искуство, да он данас нити може бити лакомислен млади). и иолетарац, који у бујности својој н]>"Сто не зза куд удара главом; нити иаивна иичим ненамучена добричина, која се од сваког даје унотребити као средство, ал, нослужити као туђе оруђе. Србији треба мира, оиорављења и озбиљна рада на остварењу свога великог националног задатка. С т ;га оаа сама неће никад давати иовода ::а немире и сукобе. А српска влада, која би то чинила, нашла би осуду у самој земљи. Доће ли нак без наше воље

. и да не памтимо како је још јуче, чинити Србија само за стварие, прошла наша кукавна X: рцего-, видљиве и добро оиипљиве на вина. А, Богу хвала, знамо и то, кнаде, и то накнаде у сгвари, у чијим је пристанком и Аустрија! двлу, а не на речима и празним ј и оез нашег знања и питања до данас у Босни, а памтимо добро, обећањима. I крупнијих зацлета па у н,их како је прошла баш иЦрнаГо-ј Наравно, нолитика није трго-; неминовно буде увучена и Срра, та вековпа савезница руска. вина, и ми овде и не мислимо бија, онда ће се опа наћи на Једна Грчка добија три иут више да Србија тргујеса својим спољ оној страни и на ономе месту.

где буду њени национални интереси. За тај случај нико није у тако повољном положају, као баж Аустро Угарска. }ер она има у својим рођевим рукама врло сигурно и врло п >уздано средство , којим може насигурно придобити Србију за се, везати њене интересе за своје рођене и направити од Србије свога цоузданог савезника, који ћејој боље и сигурније обезбедити југоисточну међу, но ма какве окунације на Балкану. Јес , Аустро-Угарска држи срнску Б >сну и по цену ове туђе провинције, која није њена и која не треба да буде њена, н која ј"ј еад доноси само оправдану омразу балканских иарода, она може стеКн за њу драгоцени савез, не само срнске краљевине, него целог српског илемеиа. Некад је Турска имала у рукама ово моћно срество да заснује сталан и дуготрајан савез са Србијом, иа није умела да се користи том згодом, пропустила је удесан тренутак, а после јој је Босна отишла за бадава, те ни земље ни нријатељства н савеза српског. Нека се ии мало превара Аустро-Угарска, исти ће случај 6ити с њом. У Босни и Хереговини она неће њровати. Црно о рао хабзбуршки не може свити своје царско гпе <до иа врхс.вима плаппна поносне Б сне и на љутим кршевима п])ваве Херцеговине српске. А данае, а сутра, било милом било силом, Аустро-Угарска ће селити из Босне и Херцеговине. И те две земље доћи ће другом у шаке. Њој само осгаје да бира, једно од овога: Или ће чекати да те зем.ље комгод да евронска д и н л о м а ц и ј а , те можда баш намерно да их да најго"

I

(Дневник једнога роба)

Побележио

ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(96) Док су ми овако оковали десну ногу, ја сам лешкарио на трави, ослоњен на леви лакат палећи непрестано цигару за цигаром. Већ је био мрак. Околне предмете, које сам мало за час још распознавао, сад је већ увила црна ноћ и све слила у једну једносгавну мрачну масу. Слаби пламичак од свеће колебао се, једва се борио с мраком, разгонећи таму у најближој околини. Неколико људи стајало је около и

радознало иажљиво како ме очекивају, а тек по неко од њих видео се на нејакој сумњивој светлости; осгале внше сам осећао, чуо да су ту око мене, по гато сам ! пх у сумраку видео. На једаред месец исплива иза густих ! облакова и просу на земљу своје бледе | жалостивне зраке, пред којима слаби планичак свеђе још више избледе. Ја н не1 хотице бацих поглед горе на мссец, »а | тако и остадох. На земљи им је све било | црно, с тога ми је било нријатно да гле[ дам ове светле висине. Дуже гледаље у I мееец вазда је будило у мени неку чудну ! сету. И сад ме бејаху спопале тужне и болне мисли. Прво што ми наде на памет, била је моја стара мати. „Добра мајко! Ти можда, баш сад седиш пред кућом на оном нашем старом, тако лобро познатом камену, где сам те толико пута виђао кад увече једном и на тебе дође ред да седнеш, и кад обично хукнеш и рекнеш „јао, децо! да и је мало седнем да еанем душом л , па нас онда узмеш на крило, милује нас, дппустиш пам чск и то да завучемо руке у недра, где увек наћемо но какву слатко дечију понуду: или прву узрелу шљиву, или лепу

јабуку. или слагку крушку медњак, и ми се грабимо коће нре што дочекати, а све ј« тако слатко из недра мајчина, или најслађе је и највећа је радост наша да том цриликом узгред поименујемо и ижљубимо миле груди мијчине. И зар има зар може бити веће сласти на свету за трогодишњег малишана, но кад оберучке узме у шаке слатку дојку мајчину, обаспе је пољунцима па је онда стисне у гааке, наслони на њу своји врели румени дечији обрагачић па тако ћути? Њему је слатко, он се гада осећа као да је у рају". 0! благо, благо свакоме ко у прогалочти има овако светлих усиомена! У голој нустињи познијега живота те су у спомене једине зелене газе, на којима се уморна и измучена дугаа бар за тренутак одмори. Јес, баш у овом тренутку кад су ме окивали, мени се обновише у памети ове давнашње слике из најуранијег детињства, и ја се толихо занесох за њима да скоро више иисам ни осећао шта се са мном и око мене збива. Некако сама природа као да је хтела да овим слатким сећањем из далеке прошлости Заслади замер грчке садашњости. (Наставиће се)