Мале новине
БРОЈ 151
ПОНЕДЕЉАК 4 ЈУНД !820
ГОДИНА 111
ИЗЛАЗИ СВАКИ ДЈШ
БРОЈ 10. П. Д. ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ « годииу :!0 динарл 3* ио годинв . 15 динара » » «есопа аинара 1Е РЕТ1Т ЈОШШ!
пиомл и рук011иси шаљу се В ласнику „Малих Новмиа" Твплхчик ввнач Ор. 17., на лбм. спрату.
ДНЕВВН ЛИСТ ЗА СВАКОГА ввИШВВе*Претплата «з укутр. иолаже се саио кед пошта
За Београд неиа претплате бв продаје на бро]
Лмст
Претпдвта ов прима код свнју пошта у СрМ* -Ч>- ЦЕНЕ 0ГЛАСША На првој страни од петит. реда 20. пр. дк» а на четвртој од петит реда 10 пр. дан. ПРИПОСДАНО втаје 50 ир. д. од петит реда ШШБ 2Е1ТСН&
Оглаои Јевтиио, по потребм и оа оликама.
За овако оглашвњв нла^а о» држ. такое 20 пр. д.
ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ
5Е0ГРАДС КЕ ВЕСТ^ Плакати. Поред оног једног пла|!ата, о коме сио у јучератљем броју говорили, и у коме неколико грађана нозпвају Београђанеда вз тамо паведених разлога гласају нротив општинског зајма, — јуче су но варопж цвркулисала још два плаката. Један је плав а други црвен. А овај нрви је био. У нлавом плакату ни ивају се грађ ши да гласају за онштински зајам и пребацују нотиис нвцима на белом илакату д они чине Т8кч иросто за то што би хтели да ту ствар узму у своје руке. Овај нлави нлакат нотписалп су неколпко гра!,ана из свију партија. Црвен и плакат н тнисае је један Савл>анин који подссћа грађане на 29 Мај, као на дач смртп кнеза Мијајла која је ослободио н уннпредио Београд и био нелики р >дољуб. Поиива београђчне да из благодарностп ирема кнезу Мијајлу а и у свом рођеиом инт ј ) с су гласају за зајам. * Општинскн зајам. Јуче је држан по други иут општински збор, г/е је гласано о задужеау општипе са 12 мплпјуна динара за подмиреп.е најпречих ошпгинских иотргба. Око овога се развила досга жива борб■>. Бар тако је Нјгледап по листама, које су растуране ио нароши у очп самога збора У тодико више пада у очи, да је против зајма гласала ни иупа стотана и ако је била једна и таква листа, где су угледнп грађани из обе оиозиционе странке позивали Бео-
грађане да гласају протпв зајма. Овпм је обелодањена немоћ опозицнје. Мп се нарочито чудимо неким лпчиостила, подписаппм на опозицкоиој листи, како ии у могле промерити сптуацпју, но су изагала са свејпм пмениманајавност само зато, како за собом никог немпју. Сам резултат гласања испао је онако: кварт варошкп 209 за ; а 25 против; дорћолеки 105 ма, 1 против; савамалски 118за, 9 против; врачарски 145 за, ^9 против; теразискл 106 за, 4 против; налилулскп 59 за, 31 против. * Накнадно пашој ономадашњој бслешци о убвјеном сел.г.ку код Ћуковићева имања на Чубури сазначи смо, да, су га убили три сељака из Мокра Луга и тако мртна д нели га код Чубуре. Убице су у рукама властп. * Банкет. Кнко чујемо, прОФесорп вел ЈПколе приређују у четвртак бапкет бившем краљу Милану. Ако буде лено време банкет ће бпти у „Јевремовцу", 1 ман.у које је бив. крал. поклонпо пел. Школи за б иганичку б;ппту. Ако буде рђаво време банкст ће бичи у гости нпци код „Хајдук-Бељка". •х Остаје. По варонш се говори да бпв. краљ Милан остаје сталпо у Београду дч жппи. * Коннурс Г. министар војни расписао је конкурс којим ће се пдуће
године, према већ нронисаним усломпма, у нижу школу војне Академије нримити 50 питом ца. * Преустројство. Чујемо да г. Министар војпи спрема за ндућу народну скупштвну пројект закона о преусТројству војнз Академпје. По томе пројекту курс ниже школе војне Академијс трајао бн четирп годипс. Курс више школ^ војие Лк. дсмије трајао би, као и до сада, две године, само што би се овај курс дели > на три одсека и то: артиљерпс«о техничкн, инжпњерско-техннчки и ђенералштабни одсек. -«г-№Вг=-
„Стандарт- о тројном саеезу
дома Хабзбуршкога. Најзад, да нема Аустро-Угарске. да нема Немачке и да нема британае флоте, ко би онда могао сумњати, д.„ не би тада Францу ска војска и Флота проиисивали крал.еванп Италији положај у с.вету? Свакоме компетентноме носматрачу јевропскс пол тике све ове мора бити по!нато, јер је то кључ општега ноложаја. Док су Нема.чка, АустроУгарска и Италвја везане туојним савеаом, и док могу рачунати као на даљи извор на поморску сплу Епглеске која им се није формалпо обвеаала да Ке пм иомчгати али је природом ствари заинтересована за њину сигурност, — дотле мнр Јевропе неће бита ирекннут илп ако би се и нашо ко год да то покугаа, био би побеђен".
0 Калнокијеву говору „Мн1Јопа1геЈ1ипд ' иишу, даће излагање Полусдужбени орган данашње еп- гр. Калноквја учинити повољ н утисак гзеске владе, „Стаадарт", говорећп свуда, где се одржање светског мира о нзја ама гроФа Калнокпја у деле- сматра иао најузвишенији цил, јер гацијама, дотиче се и тројног сред- на истоку Јевроие бдч г.штро, неун.е-јевропског савеза па велп: морно око за мирољубиву полптпку „Тројна алпјанци>а је лига мира и тројнога савеза. Кад Калноки може у псти мах лпга за самодб}:ану, у да дчје тако новољне изјаве, онда .коју су ушле оне счле, од којих би се то пма нрпписати поуздапом осваку, кад бп ..ама за се стајала, сећању снчге, које се црпп н., паодмах наналн њенн протпвници. Да нрезања Аустро Угг>рске за новећанема Аустро-Угарскс и Италије Фран- н>е своје војне снаге ун снагу савецуска н Руспја, једна са занада а зника. Дотични народи ннсу се дадруга с истока маришрале би иро- кле узалуд напрезали г та напрезатив Немачке. Да нема Немачке и ња пмаће свог утицаја. Игалије и, да до д одам >, Енглеске, * војска рускога цара похитала би на „ШГогта", која излАзи у Риму, веДупнв, посела Румупију, прегазилн' ли о говору Калнокијеву: Изјаве Бугарсжу п учипила крај владавипи гр Фа Калпокија у делегацијама рас-
А
КРВОА Г 0 Д Е ј (Дневник једнога роба) Побележио ПКГА ТОДОРОВЕЋ
(96) „Јес, мила мајко! можда баш сад. у овом тренутку, ти онет седигн на оном старом иашем камену нред кућом, и, можда, гледаш у^овај исти месец, у који и ја гледам, а можда се сећаш и оних твојих утеха кад си ме спремала иа далеки пут у туђе земље на науке, н када еи се тешила да ће нам душе бити заједно ако телесно и будемо раздвојеии кеизмерпом дал>нном. Ја млад. здрак, -^ио, пун најлен ших5нада на будућнос/г, сав обузет живом жељом да се винем у далеку туђину, да
познам далеке земље и пароде, да Јдоспем па само врело науке п да ти се кремеиом вратим дома као зрео човек и озбиљан ранник научни, да будем днка и Нонос твој, с којим ћеш се свакоме похвалити: „ево, ово је мој син!" А ти^стара, од слабости заиесена љубављу за твојпм мезимцем, с ( једне™стране сазпајеш неонходност и потребу' мога оДласка, с друге стране, како сама вељаше, „пусто срце хоће да искочи!" Наш растанак д\ шу ти нара, можда номишљаш и на то: „стара сам, иогу и умрети, и ко зна да л ћу га икад више видети!" Сузе ти теку а усие ти се силом смеју. Знаш да меие боле твојн плачни растанци, па сс храбригп и стараш се да заваршп и мене и себе говорећи: „Е брига ми је! Нећу да плачем! Пек сн мн ти жив и здрав, па и ако идеш, не идеш на војску но на науку". А старац, коме су очи такође пуне суза, нодсмевати се бајаги и дира те: „а што ти, бабо, теку сузе кад нећеш да плачеш?! ■' а ти се правдаш „Е, сузе! Сузе теку онако!.. Старе очи надимљене око ватре. Колико сам проја само умесила! „А кад носледње вече у очи мога поласка седимо заједно. а месец овако
исто сија као ово сад. ти ми велига: „Б же, сине! Па и тамо, где ти будеш греје ово псто сунце, овај исти ме..ец, па кад те се јако ужелим ја ћу се загледати у месец по п>ему ћу те иоздравити. А кад буде овако ведро, лено вече, онда погледај и ти I аткад овако у ме.чц и нашн ће се поглсди ту зиједно па месецу састати И кад будем знала да и ти впдиш овај исти месец, који и ја впднм, биће ми некако лакше, чиниће ми се да сме и сами једно другом ближе". „Добра мајко! Па можда ти и сад, у овом тренутку, гледаш у месец, можда се наши погледи у н>ему сучељавају и можда ме ш) њему ноздрављатп. Али ти, јадна, и не слутиш у каквом се жалосном стању налази сад твој мили мезимац н какви јади раздиру сад душу његову". Сав нотпупо у ова сећања и далеке успомеие, ја ни сам ни осетио кад је цигаиип довршио окивање десне ноге и латио Со за леву. Душа моја била је далеко од овога жалосног и стидпог посла који је у овом тренутку нада мном вршен и џелати су могли чииити с телом што им драго. (Наставиће се) о>с»