Мале новине

ЗелениВенац Јавнли смо већ да је преко 300 грађана београдсках молидо да о.'-бор општинска одобри на Зеленом Венду слободну пијацу. Општинеке новине сад о томе јављају: Пошто се тачним прегледом азбучних спискова потврдило да више од 300 потписнпка поднесене жадбе имају прав > гласа на општинском збору, то је одбор општински у седницц својој од 9. пр. чес. донео закључак да јс мол 6 јм грађана исиуњено оно што пропвсује трећа тачка чд. 79. зак. о општинама, и да се по томе тражење грађана има уважати Ирема овоме, Суд општине прогласиће Зелена венац за слободзу пијацу, чим се са закуицем сврпш што је но уговору потребно. Наредба. Општинске новпне јављају:Недавво смо јавила да је општинска управа намерна да за редовно одржавање чистоће ио улацама заведе што нотпуније мере, каквпма се служе друге, напредније општине; алп за неко време ј ш ; мора се остати прп д^садањем начину: да за чистоћу пспред прнватнихимања воде старање иа и одговорнос они која у дотичним домовпма живе. Доносећи данас наредбу општинскога Суда о чишћењу улица, обраћамо пажњу на време у које се од сада чишћење има вршати. Допуетити да се н даљеулицечисте пред вечз кад је кретање становнпшгва скоро веће но нреко дан значило би не спасти се једн >га зла, које јв одавна бпло могуће отклонпти. * Вежбање. Да ба сепешадијскестарешине I. нозива народне војске уиознали са новам правилима, г. министар војнп наредио је да се у току месеца Јупа позову на 21-дневно вежбање, и то у местима дпвизијскпх штабова. На ова вежбања да дођу батаљонскп командири, четовође и водница 13. Јуна тек. год. у вече. Вежбања да почну 16. Јуна, адасе сврше 6. Јула у вече, кад да се сви отпусте к^ћама. Исхрана и 'смештај позванпх старешина регуласаће ср накнадно. * ПодОФИЦири. Г. министар војни пздао Је ову наредбу: Како ће онн наредници, који се према решењу од 19. иек. месеца имају употребити за

вршење Официрске дужности бити овом дужношћу пзложенп већпм физичким напорима па потребовата и ваше сретстава за подмирење својих материјалних потреба и личних намирница, — решавам: Да се свакоме нареднику, који буде вршао дужност оФицврску, издаје дневно у име хране по један данар п педесет пара динарских, као што је то прописано 20. Априла прош. године за инжинирске нареднпке. * Враћене. Маџчрска влада вратила је у недељу оает један вагон српских свиња, пзговарајући се да сум! 1ва да су свпње болесне. Занимљиво 1 је, да је тај вагон са свињама враћен из Земупа онако исто пломбован, као што је отншао из Београда. Видп се, дакле, да су наше свање болесне, јер су их маџарске санитарне власти саиесно прегледале. * Протест Страним листовима телеграФишу из Београда, да је српска влада овластила свога генералног копсула у Будимпешти, да код маџарске владе уложп цротест против мера за увоз српских свпњч, као мера које су противае постојећим уговорима. * Са ванредне скупштине. „Друштво Београд. трг. омладине" држало је своју ванредну скунштину 3. т. м. у просторијама „Грађанске Касине." На овој скупшгпни пзабрат јо нов друштвени преседпик у лицу Г. Милана А. Павловпћа, трг. овл. За овим су учињене измене у друштвеннм правплима у томе што су установљени и члан. добротвори, који једаноут ба свагда ноложе друштву најмање 100 дпн. И најзад је изабрат дугогодпшњи друштвени лекар г. др. Лаза К. Лазаревоћ за почасног ч гана овога друштва. Заслуге к »је је г Лазаревпћ за ово друштво учинио неисплативе су и друштво се овим достојно одужује свом великом пријатељу. * Изјава Г. СнмиЂева. Како јавља бечка „Н. Сл. Преса", српски посланик у Бечу г. Симић посетио је, сем цара, и аустро-угарског министра спољннх послова, гроФа Калнокија, код кога се забавио подуже. Као а цару, г. Симаћ је нагласио и гроФу Калаокију да је срнсва влада

прожмана наЈпријатељскаЈим интенцијама према суседној монлрхији и циљ јој је само, да и у будуће одржи те односе непомућене. С тога је српској влади јако пало у очи шго је маџарски мпнистар трговине за бранио упоз свиња, а то је по садашњчм ветеринарско-полицпским правилима једнЈ исто што и потпуно иресецање пограничног саобраћаја. Ако се маџареки минист&р прп томе руководио еамо ветерпн 1рно полициским раалозима, онда српска вла^а јако сажаљева ту нам^ру п преду зета мера. с обзпром па стање заразе у Србији мало је основана, али се иротив ње нема шта с гледпшта уговора и ветеринарнога закона. Сриска влада ће са своје стране учиниги све, да не дозв ли товарење боиесних свиња, а ако се маџарска влада боји да се из Г)муније уво.зи болеена стока, онда је срнска влада готова да своју границу нрема Гумунији заштити ветеринарно-иолициским кордоном, и таме би з<довољила и највеће захтеве Маџарске. Алп ако мера маџарскога мнпистра трговине није чисто ветеринарно-полициска, но у неку руку королар изјавама гроФа Калнокија, онда се и на ту меру мора гледа^и са сасвим друкчијега гледишта. Српска влада, као шт>> је то чешће наглашавала, у својим политпчким и трговачко - политичким односима хоће само пријатељске односе с Аустро Угарском. Али ако јој сс ипак намегпе царинско-политичкп рат, она би се, на евоју највећу жчлост, морала бранити а уверена је да пма на расположење повољн х срестава, потребних јој за то. ГроФ Калноки одговорио је српсломе посланику да је и АустроУгарска испуњена пријатељ-.кцм расположењем према Србији и да је ова аемља већ чгсто уживала благодати благонакловог расноложења Аустро-Угарске и благословч шене наклоности. Министар се нада п жели да се п даље наставе ти односи. Наредба маџарског министра трговине пскључно је ветеЈшпарно полициска мера, која је учињена из нужде. Маџнрски министар нити желп нитп смера да спречи трговачки саобраћај са Србијом. Али ииак са сввм зав^си само од будућег држања Србије, да ли ће се остатп на поменутој мери само или ће се из исте развити отежање ек номских одвоса на целој линпјп. Србија п у овом ирЈвцу има

потнуно у својпм рукама развптак своје бЈдућности. Министарје наново напоменуо да он даље развајање овакога стања пити жели натп очекује, и да у томе све зависи од тога, ка.<> ће вамесништв') п сриска влада схватити к удесати своје односе нрема аустро-угарској монархпјв. Газговор је у осталом пмао врло лријатељски кг-рактер а начин, на који је г, Симић био иримљен, врло је предусрегљпв. Од гроФа Калнокија г. Симић оти шао је маџарск ме министру трговине грофу Бетлену коме је у погледу увоза свиња ставио исто нптање. Гр 0 $ Бетле^ јн одговорпо, да његов позпв нпје да води високу политпку, ноје само па основу постојећег стања зчразе маџарском мпнистарском савету предложио потребне мере, заступао их и по решењу министарскиг савета пзвршио. Докле ће трајати ова мера, министар ве може ништа рећи пошто то све зависи од стања заразе. * Ослобађен. Ј\че је у суду вар. Београда бпо нретрес власнику и главном уреднику нашега лпста г. П е р и Т о д о р 0 в и ћ у за нештампање званичне исправке на белешку „Зарисад" у 195 бр. од пр. год Иошто су пзпетп доказа, да је г. Светол к Лазаревић сриски грађанин, и да нрема томе по Уставу н*је могао бити протеран, суд је г. Тодоровића ослободио. * Стање воде код Београда 4 Јуаа. 1890. Код гдав. царин. 4 2 м. — 4 2 метра Пролаа исаод мос. жел. 9 97 м. — 9.97 м придошда за посдедља 24 с. 3 — 3 саа ДОМАЂЕ ВЕОТИ Недељне шксле. Из Краљеза јш љзј'у , да су наставници там. ратарске и осповне шк ле позвала на скуп све помоћниае трговач&е и у« ченике занатлијске и трговачке На томе скуну углављено Је да се за трговачке помоћнике и ученике трговачке и занатлијске зеведу недељне школе. Предавања у тој школи требала су отпочеги у идућу недељу. Н. ставници ће у овој школи држати предавања бесплатно. * Убијени. „Златибор" јавља:26маја у селу Крушчпци, срезу ариљском

ЗВЕР-ЧОБЕК ГОМАН ЕМИЛА ЗОЛЕ превод.с Француског

(29) Сад је ето одрасна девојка, красна, како со само може пожелети, па га јамачно и воли, одавно, можда још од детињства. Срце му поче живље куцатв; обузе га на један мах осећање, да је он тај кога је она чекала. Памет му се занесе, јурву крв у главу; хтеде нобећи, обузе га некака зебњ >. Н>ега је свакад пожуда доводила до лудила; ништа није видео пред очима. А што тп ?стојиш? рече Флора. Седи! Он се још устезао. Алп га савлада потреба да још окуша љубав, иоге му на један мах заклецаше, и он се спусти поред ње, на рпу узпца. Није говорио, грло му беше суво. Оаа, која је иначе била озбиљна и ћуталица, ћеретала је сад на сав мах, врло весело. — Видпш, мати је погрешила што се удала за Мизара. Не ће добро проћп... А марим

ја! Ја и онако имам доста свога иосла, је ла тако? Па онда чим хоћу да се умешам, мати ме тера да сиавам.? па нвка се саиа с њим рачуна! Ја се не мешам. Мизлим о стварима, што ће позније доћа... А знаш ли тп, да сам те видела јутрос, кад си прошао, на твојој машини! Ено од оног шибљака доле, где сам седела. А ти никад не погледаш... А казаћу ја теби о чему мислим само не ћу сад, него доцније, кад будемо са свим добри пријатељи. Она беше оставила маказе. -Он је ћутао једнако, а узао је за обе руке. Она му их пустила, занела ее беше. Али кад он принесе њене руке својам врелим уснама, она ђипи као поалашена девојка. Чам је опазила тај први знак зла, иробуди се у њој мушкобанв, љутита и готова да се бије. — Не, не! Оставп ме, не ћу... Буди миран да разговарамО..* Гле ти, мушкараца не мисле пи о чему, само о том! Ох, кад бих та казала шта ми је јадна Лујзета прачала онда, кад Је умрла код Кабиша!... Али ја сам већ и онако знала какав је преседник; виђала сам његове прљавштине, кад је долазпо овде с девојкама... Па доводио је једну, на коју вико не би посумњао, једну удату жену... Жак је нвје слушао, није је внше ни чуо. Он је беше стегао у снажан загрљај, и притп-

ште св)ја уста на. њезина. Она мало цикну, боље рећа врисну, тако дубоко, так > меко, да је кз тог њезиног вриска одјекнула њена нежност одавно притајапа. Али се јога хрвала, отпмала се, на то је гонпо нагон борбе. Она га је желела а није ну се дала, требало је да је освоји. Не говорећи ништа, груди у груди, хрва^п су се — ко ће кога оборитити. У један мах изгледало је, да је она јача, она би га можда треснула пода се, јер толако беше малаксао, само да је није зграбио за гушу. Јелек јој пуче, пспадоше обе дојке, једре и набубреле од борбе, забелпше се као да су од млека према ноћној поведрини. И она се сруши на леђице, подаде се, беше савладана. Жак застаде, једва је дисао; гледао је, а ннЈе хтео. Беше га спопала нека помама, некако беснило; погледа око себе — не ће лп наћн како оружје, камен, ма што, да је убије. Угледа маказе, како се сјаје међу узицама; једним скоком домаши *х, хтеде их сјурити у голо њезино грло, изме1;у двеју белих дојака, на којима су се румениле брадавице. Али нека јака хладноћа освести га, отури маказе, и побеже као изван себе. Флора беше зажмурила, мислила је -- он је сад неће, што му се толико отимала. (Наставиће се.)