Мале новине

димо азвештаЈе о п и с а љ у сриске штампе новодом Калаоквјевих изјава. Међер је српска шгамаа сила, које се по малко бојн и сам силви грОФ Калноки. - * Испити. У овд. богословми отпочели су исиито. У угорак 5, а четвртак 7 о. м. иосетио је г. матрополнт Махаило испате у IV. год. богословаје. Тих дана учченица су иолагала аспате аз ^аноначног права и исшрвје сриске цркве. Концерат. ТипограФСка певачка дружива „Јакшић", иод управом свога хоровође г. 'Боке Драгутиаовића, а уз братско суделозање г.г. Милоша Циетића редитеља кр. срп. вар. аозоришта и Драг. К. Петроввћа, прпређује у суботу 16 о. м. концерат с агранком у корист своје касе. Концерат ће бити^ у ноаоукрашеној башти код „Скупштине." Почетак је у 8 и ио часова а улазница за самца 2, а за нородицу 1 дин::р од особе. Свираће оркестар г. Карла Мертла * Министарска седницч. Прекјуче, у среду, били је министарска седница 110д председништвом краљевскога на месн. Седнида је трајалаод 9 час. пре до 2 часапосле подне. Предмет који се на овој седници расправљао, веле да је био најновији трговачки однос наш с Ауетро-Угарском. * Нов државни тужилзц. За државног тужиоца у првостененом суду за варош Београд одређен је новопостављеви судија ггстог суда г. Таса Миленковић, доскорашњи секретар линастарства ун^трашњих п )Слова. Досад&шњи државна тужилац истога суда г. Таса Радовановић, постављен је за судију за неспорна дела у истом суду.. * Народна скупштина. Јучерашњи број службених новина доноси указ, којим се на дан 14. септембра на ређују у целој земљи избори народШ1Х пос.1аннка за трогодвшњу скупштанску периоду 1890, 1891 и 1892 годину. У исти мах одређује се, да середовна вародна скупштина за 1890 сазпва на дан првога новембра о.г. у Беогриду. * Саопштена тужба. Уреднаку наше-

га листа г. Јаношеваћу саоиштена је јуче у варошком суду тужба држ. тужиоца за чланак „Свашта ка на..." у 58 и 59 броју нашега лпста. * Стављвн под суд. Уреднпк нашега лпста стављен је под суд за белешку „Изволге дајте о ставку" у. 108 Ор. н&шега листа. * Оснажена пресуда. Апелационп суд : оснажио је пресуду суда вар. Београда, којом је уредник нашега листа осуђен на три дана затвора или да плати 30 динара за „напету клевету г. Мијаилу Градпштанцу телеграФпсти." * Званична мсправка, У данашњем броју нашега листа доноепмо звчничну аснравку београдске царинарчице ва нашу бедешку о враћенам кожама. које су дошле пз Аустро-Угарске за једну овд. Фирму. Ми м< лимо наше читатеље да пажљивО прочата;у ту иснравку и да ваде шта она то „ис» правља." Ми смо тврдили да су кожв враћене; то исто тврди и „службена исправка" београдске царинарнпце. Ми смо свакојако п грешилп нешто. ин че не ба нам сеслала иснравка. Дакле, исправљамо нашу белешку о враћенпм кожама ов."ко: нчсу коже враЛене , већ су враИене коже ! * Распис. Г, Министар Финансије разаслао је свпма царинарницама ! овај раснис: „Са престанком важности трговинс«ог уговора с Енглеском ирестали су В5жити и сви п ступцп к ји су из њега потицалп. Поред осталих поступака, престала је важити и од' редба чл. VI, тач. 3 Али по што је ова тачка корисна по нас, и по што она даје јемства да је у увереј њу консулском озвачена вредност нстинита, то треба примати уверења 0 пореклу робе и вредности, издата од стране наших консулата; не треба пх само постављчта вао услов, алп ако се ко хтедне и дал,е њима корпстити, ваља пх прпмати. Ово важи нарочито за Трст и Фијуму. „Они нак, који би хтелп експедоватн увезену робе повредности само на основу уверења о пореклу, тп су дужни да ноднесу и подвозне листе рачуне н да изврше све опо, што је предвиђепо уговорои с АустроУгарском или Немачком.

„А они, Еоји б ) се желели користитн уговором с Турском, морају у свему вспунати услове, прописане чл. IV привремене трговачке конвенцпје. „Сврнћамо пажњу цчринарница, да сз уговором с Турском или ма којим уговором НЈЈвећег повлашћења могу корастити само увозне робе оних земаља, с којома смо закључили трговачке уговоре, а не и роба земаља с којима немамо трговачкихуг вора. Тако н. пр буга: ска роба не може се користити уговорном тариФОМ, па ма је увозпли из земаља, с којпма имамо закључене тртовачве уговоре. За то ће царинарнице мотрптп, да ли је зч експедицију прпјављена роба израђена, произведена у зсмљи, с којом имамо трговачк- уговор, плп је у њу увезена пз неуговорне др жаве, па онда из саобраћаја у уговорној држазп увезена у нашу земљу Оваквп производи, тј. произво ш која су израђенп у неуговпрпој држава па ма се у нашу земљу увозили из уговорне пл>ћчће царпву по општој тариФП, без обшра на т>дали, су онамо бпли у слободнон промегу пли не. Овим се укндау сви р^списи од 1882 године, који су изданп била гади примене трговачког угОвора с Великом Британијом". -<«3 <о>

ДОМАЂЕ ВЕСТИ Уцена. Шабачком „Либералу" јављају из Крупња, да је г. Иван Протпћ свештеник пз Беле Цркве добио ов>) дана писмо од хаЈдука, којим му тражи 300 луката. У писму му прете хајдуци, да ће му одвести кћер Милнцу, г ко им тај новац не азда на начин како су му писали. То је онај поп, кога су хајдуци п јееепас туклп, тражили му паре п натерали те је п он мора механџинапу тући. 0 овом догиђају нисао је тада г. Ђорђе Богатинчевић инжињер. ♦ Опет притворени. Ми смо у своје време јавили како су неки људи били ухваћени и стављени у прптвор збиг ФалсиФиковања бчнкнота, пареш> њем окр. начелства нуштени. Како сад јавља „Диберзл", по жалби народнс банке касационн ^уд поништио је решење окр. начелства, којпм јс било прекинуто ислеђење над

Стеваном Фили;овићем и остазима, те су ономад сироведени суду окр. Ш -бачког, који их је све спвао аод суд и у пратвор

Отворено писмо г. министру фин . Мих. В. Вуји-ћу Ееограл. Господпне Мпнистре, Да се сад купамо и у Сави п у Дрини те да се оперемо како нисмо били радн^алца п како нисмо много што шта жртвовали да вас на владу доведемо — не можемо се опркта. Кад смо у опозпцаји радикалисали нпкад нпсмо могли ви помислпта да ће доћи време да се ево овакојавно пред це тм Србијом разговарамо. И то о чему? — 0 нашој бруки г. манастре. 0 кукољу у нашем житу кога ми требпсмо,а не могосмо истребита но пз партије изиђпсмо. Не даде кукољ истребвтп г. ЈанкО Караматић бив. учитељ и канетан а сад порежџија, а због тога нас нечолико п сада потписати иступамо из радикалне странке. Не сумњамо г. министре, да нећете вп, у кога радикална странка највише наде пма, нредузети требити тај кукољ кога ма не бејасмо у стању пстребити. Ми ;'авно казасмО да је председник оп.ЈГлушачке Манојло Лазаревић, поред осталих других злоупотреба, упропастио™6.755-80 ^инара држав« ног данка (впдп број 146. „М. Иевина").' Тамо ћете тако псто видета да смо тражили да се Манојлови рачуни прегледају, и како Манојло и Караматић то осујећанвју Сад кажемо и ово: Министар ун. дела наређује нолнциској власти да учинп сстрагу г , а власт гера полициска посла па д.1 би то затрљада, она зивкара људз себиса избора па радп и кобпјаг трага сасвим нешто друго, и тамо амо бићемо ми опет криви што смо поднели против пресудника Манојлалажну тужбу п шта впше казали да је норезу проФућкао. Е мора бити тужба лажна кад ће Манојлове рачуне прегледатн ненисменп ратари које је он изабрао, н то кад они за сходчо то нађу. Е кад је тосве тако, ми са полнцијом нећемо да и»<амо нпкаквч иосла. Оћемо с вама г. министре, јер

годлиота; ЕРВАВАГОДВЕА (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(99) Једнолика и жалосна авека окова одјекну кроз тавну ноћ и ја пођох у правцу, куда ми је официр показивао Иреда мном и за мном ишла су по два војника с пуним нушкама натакнутим бајонетима. Ишли смо врхом првога градског бастиона од кога су лево и десно зијали мрачви, по 10—15 метара дубоки градски ровови. Како је пут ишао управо левом ивицом висока бастиона, довољно би било само два корака па да се стрмоглавим у провалију, што је зијала с леве стране. Официр

као да Је нешто нрочитао на мом лицу даде одмах миг војницима да обиђу они са стране рова, како би ме одвојили од провалије. Тако пређемо цео бастион до капије и ту се низ узане, циглом озидане, степене спустимо иод капију, где оно седс робнјашки чувари. * Кад се с Калемегдана улазн у београдску тврђаву, прво се нролази кроз обичну канију, управо кроз отвор ирорезан на првом градском зиду. То нијенрава канија, јер одозго није засвођена нити ту има какве страже. Одатле се иде нреко моста, пребаченог преко првог градског јендека, те ее одлази под прву градску капију, где се налази прва градска стража. Одатле води насут пут (нређе је и ту био мост) под другу градску капију, која затвара други градски бастион. Под том катшјом налазе се удубљене у зиду мале собице, где бораве робијашки чувари. Ту у тим собицама обично се осуђеници састају са својом Фамилијом у нрисуству недесатара или кога чувара. Ето у ту капију бејасмо сишли ми носле мога окивања. Одмах до те каиије, с десне стране, долазећи одовуд из варо-

ши, стоји прислоњена уз сам градски ћид мадшна кућица с једаим прозором и једним вратима. Два метра широка и једва мало више дугачка, а мало виша од човечија боја, ова је кућица личила на праву гроб ницу. И она је доиста и била гробница. За време Турака, а и дуго после њих, у овој кућици стајао је новисоко уздигнут некакав мртвачки саттдук. Многи Београђанн јамачно ће се и сада сећати тога сандука, који се лепо видео кроз гвоздену решетку Сандук је сав био покривен лепим везеним пешкирима и другим скупоценим тканинама, које су с обадве страпе падале чак до патоса. На сваком ћошку сандука стајао је по једаа високи светњак а на њему углављене огромне дебеле свеће, које су вечито гореле. (Наставаће се)