Мале новине

Поеле измеаених мисди о овоме предмету, конФеренција је изјавида ово : „Да ее она нада, да ће обе владе наћи модус, да се избегае сваки даљи »апдет, који је потекао усдед забране увОоа наших свиња у Аустро-Угарску. „Добро схваћени интереои обеју суседних земаља надажу обема владама, да своје економска односе утврде на темељу већ постојећах трговачких уговора између ове две монархије". КонФеренција је по томе одлучила: да св у идућу ведељу сазове понова скуп, и том приликом да се избере један одбор, и да се умоли г. л.инвстар народне привреде, да ов ј одбор позива, и његова мишљења саслушава у свима питањима, која се одаосе на наше трговачке и аривредне прилике. Извештај. Г. Ђока М. Станојевић проФесор војне академије поднео је г. министру војном извештај о свом више м е с е ч н о м бављењу у пностранству у другој половпни прошле годпве, кад је био позван на међународни конгрес за општу ФотограФију и Фотографију неба. Овај извештај штампао је у последњем броју „Службен г војног листа" На астроФотограФСком конгресу г. Станојевић је био секрегар. Он је наименован за члана нермаментног комитета, који пма да спреми предмете и пптрња за претходну дискуспју, на да се све то изнес ■ на пдућем међународном конгресу, који ће се ове годпне састати у Брислу. Исто је тако биО и секретар конгресу за Фотографију неба. Ов< м конгр( су г. Станојевић је саопштио своју студију о савременом отању Фотографије сунда, и на основу те студије вођена је сва даља дискусија о начину и методу за ч >отограФисање сунца. Г. Станојевић у свом извештају набраја гата ]е све урађено на ова два конгреса и о свом путовању у Африку радп научних иснитовања а поглавито ради проучавања спектра атмос®ере. Бадамо се да ће г. Стннојеввћ где год опширније говорпти о радовима овога конгреса и својим научиим радовима, а нарочито о свом иутовању у пустпњу Сахару преко многих и дадеких градова.

Препоручена писма. Ради олакшице кореспондујуће публпку а саобразно међународвим иоштанскпм прописима, министар н родне привреде решио је да се укпне став први у чл 9. поштанског настављења од 13 апрала 1866 год. Обр. 487. Према овоме од сада неће се више захтевати да пошиљаоци свои препоручена писма печатима затварају. * Укида се. Како смо извештени, нрес биро у м^вистарсгву пно траних дела укида се од 1 вовомбра о. г. Место њега установиће се у мивистарстру унутрашњих дела извештајно одељење, у коме ће главаа чињеница битп г. Врезниц, бпвши уредник „Балканске Кореспондснције." * Постављвни. За чланове управног одбора управе ср ;ске државпе класне лутрије за нривредне циљеве постављени су: г. г. Стеван Р. Поповић члан држ. савета, Радивоје Предић управник народиог зајма, Јован Ст. Бошковић унравиик „Беогр. задруге за међусођн > помагање и шгедњу", Владимир Стојановић секрета[1 минист.ч рства нар. привреде, Ђока Велисављевић впши чиновник нар. банне и Јоца Тадић трговац из Београда. * Поништено решење. Првостепени суд за варош Београд поништно је решење увраве вароша Веограда, ко.јим је узапћен 156. број нишега листа. Суд је нашао да по чл. 22. Устава нема места узапћењу. Решавали су: преседпик г. Ђирић, и судије г.г. Таса Миленковић и Марко Ђуричић.

ПЕТНАјаТИ ЈУНИ и „СРПСКО ЈАХАЧКО УДР>ЖЕЊЕ и Петнајсти Јуни је близу, блазу је Iзначајпи дан, када пре толико стотиI на година пропаде на „Косову" српско царство, а са њаме и витештво | наше. Још једпа година више је на ! измаку своме, од како нестаде див-јунака и ввтезова а са њима и њиних добрих убојних коња, па ип-јк зато Српство још ћути, оно се не ста,,а да оввм врлим иредцима своји* иодигне зеслужан сиомен. Дође време да се заиптамо, како ћемо без ала-

^бастераи пирамида подићи достојан I спомев оним јунацима, који пронаст српскога царства, крвљу својом запечатише? — „Видовданска утакмица", коју у центру Српства у престоници нашој приређује на дан 17 Јуна. „Срчско јахачко удружење" одиста је најбољн те«ељ овог д >стојног спомепнка — »Ради на обвов љењу витештва српског". Поменутога дана, рано из јутра огласнће се пуцњем из топа, радосни глас, који треба цел) Српство жељно да прпхвати довикујућп: данас је „ВадовIданска утакмица", „данас се нодиже | темељ обн вљеноме вигештву", у прест н ци нашој. Вптезови са свпх страна наше мпле отаџбнне сакуннће се дасе тога дана огледају, и да овако витешким својим такмичењем б}ду сведоци посгављеноме темељу сбновљенога витзшгвч, коме ће биги задатак да ради на бољој будућпостп миле нам отаџбине. Темељ ће се овом сноменику подићи, али то још није доста па да сиоменик буде готов, да буде до ■тојно поднгнут, потребпо је снаге и номоћи од свију нас. Свакп Србип сваки патрајот и родољуб, треба да учествује прп дизању његовог темеља, треба да св-јим нрисуством приномогне млвдо витештво да старим ввтезовима, див.јунацима анредци ма нашим, довршпп зидање овог спомснкка, како бп се н» врху његовом, иа обновљеним витештвом и слнвом Србин вом заблпстала вруна царства Сриског. V то име и узвик нимо свн сложно: Нека је срећан ночетак рада витешком „Српском јахачк >м удружењу" а слава враим та-

кмачарима његовим!

О- &---

„Мил"

Безобразан гост Странцн често злоупогребљују наше српско гостољубље. П то махом чине нонајгори људи од странаца. Наравно, поштен и карактеран човек увек има бар толико осећаја правице и нризЈања, да не грди земљу која га је гостол,убиво прпмила. Симо ниски људи, шнијунске приро ле и нродане душе могу без зизора тражити и уживати све повластице једнога госта, а овамо у свакој прнлици спктаги јед на земљу која му

је материнска раширила Јсвоја иаручја, примила га као рођева сииа дала не сам) нарче хлеба, но слободно смемо рећи царски га нахранвла, јер је тек у њој од кобасичара постао дописник страних листова и крчмарску кецељу заменио дииломатсжим црнпм капутом, а место лчтрића латио се пера. И т»ј јучерањи ускж новинарски узима данас да оцегује целу српску штампу од реда преставмјући их пред странцима као гомдлу зл)чп)8ца п нротува и иижући читав низ најпреснијих лажи које, сем кобасичарскога, можда ни један други стомак не би могао преварпти. Ма овде за сад износамо пред наше читатеље само један пример < В01 а безобраздука, а у ирвим бројевима вратићемо се још једном на ову стваг, где ћемо предложитн и лек про !ив оваких безобразних гостију. Безооразног госта не имену • јемо, уверепи А а ће га сама читалачка иублика лако нознати. * Маџароке новиое „оудаиешти Хвралп" доносе у свом 169 броју овај допас из Београда под насловом „Штампа у Србији." „Позната изјава гроФа К ^лнокија пред српскпм пославиком Симићем, У К0 ј°ј Ј е пребацио српској штампи [»азузданост, нроузроковала је у овдашњој штампп неоппсану узбуђеносг. Беогрвдски српскп дневни листовп, а у првом реду полузванични „Одјек" и либерални „Народ. Д-евник" енергично иобијају онтужбу грОФа Калнокија као неосновану и уједно тврде, да је баш аустриска штампа према. Србији иепријатељска расположена и да она изазиза. Ја, који већ од седам :'одина живим у срећној престоници Срба, имао сам прилике да се уиознам с овд. озбиљнрм политичарима (јер их има безброј којн не вреде ништ,->), као и с угледнијим радгицима овд. листова. Част ми је ове п«>шговане колеге иреставити маџарској штамни. Пре свега морам напоменутп, да су радници српске штампе, с малим изузетком, сви из Маџарске. Уредник српских званичних новина Стева Ћурчић родио се у Сентомашу а науке довршио у Ходмезевашархељу. Његов отац који је у Београду отворво кхвижару, из бразио га у русофилском духу. Стева Турчић, којп је, поред свог малог знања, нрави

ЗВЕР-ЧОЗЕК

РОМАН ЕМИЛА ЗОЛЕ

прввод с Франц ,уског

(34) Жак је стајао као укопан и пратио очима воз коме се тутањ губио у големој мртвој тпшини. Да ли је добро видео? Нвји могао рећи на јест ни није; није смео под тврдо рећи да је у исгини била она визија, која је дошла и нромакла као муња. Није му остал^а у памети ни једна цртица од она два предђтављача крваве драме. Онацрна маса јамачноје била путнички покривач, што је пао прекО тела убијенога. Па ипак Жаку се у први мах учинило, да је спазио густу снуштену косу и испод косе неко бледо лице. Али се све то збркало, било је неразговетно, као какав сан. У један мах учинило му се, да се оно лице као помакло, те га

опет нестало. За цело је то све било само привиђење. И то је све Жака тако уплашидо, чипило му се тако пеобично, да је па иослетку помислио: да ја то привиђење потекло из настуиа кОји га беше спопао. Жак је ишао још скоро читав сахат, а по главп му се врзле свакојаке мисли. Био је уморан, подузе га нека хладноћа те растера грозничавост. ,И не знајућн 'куд иде, врата се у Кроа-де-МоФра. Кад се нађе пред вратима Миазаревим, рече у себи да неће ући, пего ће спавати под шупом, што бешс начпњена уз калкан. Али кроз *врата сену зрак светлости, и он их отвори п нехотице. Неочекиван призор заустави га за прагу. Мизар помакнуО маслени ћуп из ћошка, метну Фењер н фед себе, па се побауљке помиче, куцка у зид песницом, тражи Фазпјине паре. Кад шкрвнуше врата, он скочи. Иначе се не збуни ни мало само рече, са свам мирно : — Просуо сам ето жигице. Намести ћуп опет на место, па додаде : Дошио сам по Фењер, јер мало час, идући амо кући, смотрио сам где неко лежи на прузп.... За цело је мртав. Жак се беше у први мах изненадио, кад је затекао Мизара где нешта тражи у оном ћошку; мислио је да за цело тражи паре тетке Фа-

зије ; на један мах је помислио, да је Фазпја говорвла исгинукад се жалила на свога мужа. Сад се опет запрепасти кад чу, да је некакав човек ногинуо. Поред тога заборави Жак ону драму с Флором, што се одиграла доле у оној малој пустој кући. Опет му изађе пред очи она тренутна слика у купеу: како некакав човек убија нек1>га, па упита побледивши : — Некакав човек на прузи, а где то? Мизар хтеде да му исприча како је ухватио две јегуље на његове струкове, на потрчао брже кући да их сакрије. Али се пресети што би то казивао овом момку ? Само махну руком : па рече: — Ту доде! Нема ни пет стотина метара даљине.... Ваља добро видети шта је. У тај мах чу Жак неки потмуо тутањ над собом. Био је толико узјазбен да се трже. — Није ништа! рече Мизар. Фдора се ваљда пробудила. И Жак одиста познаде ход босих ногу на тавану. Јамачно га чула Флора, па се дигла да првслушне, кроз своја ошкринута врата. (Наставиће се) оо

\