Мале новине

број парохијана да ба се могла подићи црква. Једноме пастору пала је на ум мисао да тај недостатак попуни тиие, што ће саградати покретну дркву. Он је већ поручио велижи железпички вагон и ићи ће на њему ао далеком западу, задржавајући се на оним станидама, у блпзини којих стапују колонасти евангелске вероисповеди. Оаће богосдужење вршпти у том вагону, која је нреобраћен у капелу. Ново друштво. У Лондону се основадо друштво девојака, коме је задатак да чува своје чланове одразнпх авантуриста, који задобију поверење младих девојака и њихових родотеља, па по;ле злоупотребе то пове.рење. Члановп тога друштва могу бита само неудате жеаске, од 17 до 30 године. Сваки такав члан друштва добија потпуа списак свију младих људи који су за женадбу, с тачним нодацима о њихову узрасту, стању, начину живота, навикама, спољашности итд. Сем тога томе се сппску додаје још п списак младпћа, који било по карактеру, било по навикама и вачину живота или каквам било другим околностима нвсу за породачан живот. На тај начин младе девојке на ранпје се извештавају с ким имају носла и могу ли сматрати таквог п таквог младпћа, који тражп њихову руку, као погодау партију за гебе. Веле да су родитељи девојака врло симпатачно примилп пдеју тога друштва, које већ има велики број чланова. — Еманцнпација жена у Н91«ачкој. Средиште ове модерне струје у Немачкој јесте једно женсио друштво које се зове „РеФорм." Оно заседака у Вајмару Ово је друштво бпло прво ко.је је министарстпу просвете у Пруској, Баварској п Виртембершкој нослило молбу, да се и жене пусте на исп/^т зрелосги у средњим школама. Сад је то исто друштоо поднело молбу немачком рајхстагу, да женама у Немачкој дозволи да могу слушати медицпнске ндуке. Своју молбу друштво је мотависало тпме што ]е неопходпо пужно да жене лече жевски лекарп. —• Турнир шахиста. Од 1 до 10 Септембра по новом приредиће се у Грацу велики турнир шахиста. У овом турниру могу учествовати сви аустрпски љЈбиљетељи шаха. —-—

СМЕС1 -2ПЕ — 0 злочпначчој урачунљиеости. У патању злочаначке урачунљивости хипнотвзам је постигао н« в ресултат, који ће учинати само ј> га већу нометњу у том и онако замршеном крпмипално-психологаком проб лему. Познати проФесор др, Бернхајм у Нансију доказао је ту саоро у Паразу опатом, да се код особато осетљивих људп може, и кад су буднп, побудити т. ззане ретроспектавне халуцинације, које су сасвии лажне,^т.ј. да се сећају нечега што се у истпни није догодило. На тај начпн вештачка се може изазватп крпво нразчање п сведочанство у криминалном ноступку. Др. Берпхајм рекао је некој болесници, која је спавала, не пробудивши је: „Ја звам зашто спавате. Ваша сусетка није вам дала ноћас спавати Она је кчшљала и стењала, невала и ваљала се по кревету. За тим је отворпла прозор, наложила у камину ватру и уз то тако ночела викатп, да су се сва болесницп тужили." После неколико манута нробудаше болесницу, а кад је др. Бернхајм унита, зашто сад спава, она одговори да нпје могла сиавати због болеснице у соба број 6, а за тим је пспрачала све п »јединости које јој јв лекар рекао док је спавала. Чак се позвала и на остале болеснике тврдећи, да ни они од ларме нису могли спавати. Сем тога изми^лила је још сама, да се болесница из собе бр. 4 нотукла с оном из собе бр. 6, јер ова ппје хтела да затворп прозор. Од 14 болесника у дворани њих 7 су потврдили тврђење о нсћној битви. Сви су бплп тврдо уверени да је све тако било. — Многе особе које суосетљиве за хипнотизам, пмају Фантазију, која се тако лако узруја, да је самотреба надражпти, па ће уобразитп да се нешто, чега се сећају, у истини догодило, ма да је све измишљено. За тим је др. Бернхајм положио прст на ма хоју тачку на глави па рекао болесн!.ди да не може говорити, да јоЈЗЈе узет језвк, да јој узето или згрчено које удо, да су јој уночене црте на лицу, да се мора смејати грчевитпм смехом, и тоје светако п било. — Париска медецннска школа није до сад пристајала уз мишљење нансиске школе, да су свп хипнотачки појави само последица сугестијр, алп се сада покорала, уверпв-

јши сз, да сугестпрана идеја и за [ време сиавања и у буднОм стању ј одмах постаје дело. По суду чувеј ног нерваног лекара Димонпелчјера, ти су онити врло важнп п за философију и за правосуђе, јер се- ; тиме питање о одговорпости и урачунљивости код злочана појављују у новој светлости. Многп људи вмају т. зв. двоструку осјбпну у којој у извесио доба имају друго душевно стање (е!а1 весопф а у том стању чине свашта, чега се у нормалном стању више не сећају. Ово друго стање може сс изазвати вештачки и јавим душевним цотреспма. ТЕЛЕГРАМИ 11 јуна Берлин. „Норд Алг. Цајтунг" говореКи о вестима ко .је су листови донели, о скорој промени у министарству, примећује, да ће свакако битипроменеу Финансијској дирекцији, али да до сада није јоште ништа решено По истом листу дакле ће се нзменутиноте међу Солзберијем н ХацФелдом за Формално уређење занзибарског питања. Бајона. Из Валенције јављају да с-у 10 села окужена у ировинцији Валенсиској, а у самом граду Валенције има један сумњиви случај. Рао де Жајперо. Синоћ проглашеп устав, признаје Федерални систем. Париз. У иарламенту Г. Бри сон нитао је да ли може иптерпелисати о 3 а н з и б а р с к о м п и т а њ у. Влада ће у будућој седници да каже може ли нримити ту интернелацију. Брисон казао је да ои не мисли интерпелирати о вишим питањи ма но само о оним већ прош лим. Тиче се да се зна шта се је десило од 1886 год. и како се ирошло од делнмитације унутрашњљег земљишта Афричког за иоседнуће обале. Француска

је 1862 дала неке концесије, Занзибар беше за њу земља капитулација. У споразуму немачко -епглеском долази у питање све земљиште Занзибарско Наиуштањем Занзибара значило би за целу Африку Ј*едно неоправдано иапуштање Француског престижа. Он тражи да се дебата за сутра назначи. Г. Рибо одговара, да он није био обавештен о интернелацији и примећује, да би било немогуће дебатовати о прошлости а да се не додирне и садашњост и будућност. Влада пази шта ће се где догодити без претходног споразума са Француском. Парламенат је усвојио да дебата буде сутра. Буенос-А)рес. Још траје буна у Антререјос. Пор-де Франс. Пожар уништио ноловину града. 5000 особа налсзе се без крова. 12 јуна Мадрид. Лекарски савет признаје да у околини Валенцији постоји азијатска колера, Усед великог расирост«рања подигнути су кордони око села. Царшрад. Султанов зет Џелаладин-иаша, сип Мамут-паше заробљен је од хајдука кад је ишао да посети једног његовог пријатеља у околини Јаталџа. На лице места послат је један ескадрон кавалерчје са експресним возом. Тврди се да су га гсајдуци уценили са 19.000 турских лира. Сан Салвадор. Преседник републике Мендеиз умро је јуче нри једном ручку. У страху и нобуни која се догоди усљед тога убијени су генерал Марџија и многе друге особе. Јодан генераи узео је управу у своје руке.

ЗВЕР -ЧОВЕК

РОМАН ЕМИЛА ЗОЛЕ

прввод с Француског

(34)

— И ја ћу с вама, рече момак. А знате Л0 сигурно да је тај човек мртав ? — Па тако ми се чини! Впдећемо већ према Фењору. — А шта мислите, како је погануо? Ваљда несрећан случај, је ли ? — Може бити. Некакав несрећник хтео ваљда да га ирегази воз, а може бити да је и неки иутник па скочио из вагона. Жак задркта. — Ајдемо !»Ајдемо брзо ! Жак никзд није био те грозничаве радозналости да види, да сазна, као сад. Еад су изпшлп т куће, Мизар је без икаква узбуђења ишао по-

ред пруге, управљајући Фењер да носветли по шинама; Жак је трчао вапред и љутио се што Онај иде полако. Он се журно гако као да хита на љу бавви састанак. Плашпо се онога што ће видети, а желео је да види свом душом. Кад стиже тамо, иад се у мало не спотаче на неку црну масу, пружену поред шина, он стаде као укопан, нрођоше га мравци од пете до перчива. Беше му мука што не може у мрану да види, па стаде викати на Мизара, који беше заостао више од тричесет корака. — Та за име света! Крочите мало брже! Ако је још у животу, да му помогнемо. Мизар се заклати мало живље, стиже п он са свим мирно. Посввтли Феаером изнад леша па рече: — А, тај је свршпо! — Погибалац је, јамачно шлетевши из вагона, пао пот рбушке, ничице лицем, иа педесет сантиметара до шина. Од главе му се није могло ништа видети, до густа бела коса. Ноге му беху раскречене. Десна рука клонула поред њега, а леву савио на нрсп. Био је врло лепо одевен, врскапут од плаве чохе, елегантне цииеле, бела кошуља. На лешу не беше нпкаква трага да је угруван, само је истекло много крви нз грла те му окрваељен колир у кошуље.

— Некакав ћивта, смрсилп му конце! додаде Мизар мирно, по што је неколико тренутака разгдедао ћутећп лехп. За тим се окрете Жаку, који је стајао непомпчан, занрепашћен: — Не треба дпрати, забрањено је... Останите ви ту п чувајте га, а ја отрчах у Барантен да јавим ше$у станице. Па издиже Фењер и погледа дирек на ком је забележен број километра. — Добро! Баш код 153 километра. И остави Фењер на земљу крај леша, па оде најлак. Жак остаде сам. Стајао је*као скамењен, гледао је једнако у ту непомичну, оборену масу коју је светлост из спуштенога Фењера нејасно обасјавала. И оно узбуђење што га је гонило напред, страшно неко ирпвлачење што га је ту задржало — све то иокрете се у опаку мисао која га сад спонаде: И онај, онај човек ког је смотрио с ножем у руци, смео је убити га Он је задовољио св >ју асељу, убло га! Ох, не треба битп кукавица, ваља се најзад задовољити » сјурпти нож! А њега та жудња мори већ десет гОдина!.. И поче говорита, прешрати самога себе а дивпти се ономе човеку. Њему је била баш нотреба. да впди како се то убија. (Наставиће се)

-Д