Мале новине

од сад, м сто страних мирералвих вода, нарочите гвсхибврске киселе воде, продају нашу буковичку киселу воду, која се показала као најбоља за стомачне болестп. Овај поступак је за сваку нохвалу. * Песиован је г. Св. Николајевић досадањи ректор В. Школе. Узрок овоме пенспоновању ј е, веле, здравица, коју је г. Николајеви) држчо бив. краљу Милвну на нрексаноћнем бакету код „Хајвук Вељка". Г. Николајевић је у здравици напомевуо како је данастаја [,Обрено* вића Јвек потпомагала школу и прос«ету. За тим је рекао како је одабДикацаје бав. краља наступило зло Сгање, несигурност, неспремни људп заузимају најделихатније [положаје, а све то не би могд > битн да на престолу седи Једаи од Обреноваћа. Г. Ноколајеваћ јо јуче одмах и разрешен и предао дјжност г . Павти Срећковићу * Одобрен зајам. Јучерашњн број службевпх новина доноси указ, ко јим се одобрава оиштиаи вар. Београда, да се за грађење: зграда за осн. школе, водоводе, кеа, кланице и канализације, са суделовање у грађењу антрп^га и за грађење модерних кнлдрма задужи с 10 милиона динира еФективних. * Трошарина. Општпни нишкој одобрено је да установи у Нишу варошку трошарану. П Помен Јуче пре иодне био је у цркви Св. Марка помен пок. Стевану Вл. Каћанском, која су приредили пријатеља и поштовдоци покојнак >ви. Поменује присуствовало много свега. * Нов лиот. Јуче је изишао нрва број новог „независног војно-политачкиог листа „Косово". Власник му је и уредник г. Светозар ТриФунац. Излазичегир пута месечно а стаје до краја године 5 динара. * Стање воде код Београда 15 Јуна1890. Ко* глав. дарин. — 4'23 метра Пролаз иснод мос. жел. — 9.76 м опала је ва последња 24 сата 3 сан.

НАШЕ ПОШТЕ И ТЕЛЕГРАФИ *) КОЗЕРИЈА АЛИ НЕ ОД ВлАДАНА Мало која дан да не читам час у једном час у другом листу о преустројству нчтих ношта и телеграФа. Фелпцитас, Алијас, Рајко, Здравко и многи други латкнскп п српски. имеаи и безаме 1И писци на')ише ми већ уши својим реФормама, нредлозима. устројсгвама и преустројствима. Ту се помању пеке нове батсрије, које се завеле нли ће се завестп по телеграФима пеки в ппи поштански и телеграФСки курсеви, неки цвтомци која се имају послата на страну, нека статистика и бог вас пита шта још. Сећам се да сам једном чптао чак и то кчко индиска понггл пролази или ће пролазити кроз СрИ'у- Кад не бих им о нпкаква иосла са поштом и тел-графом мислиб бих да та струка у нас чини чуда од напретка али, на жал ст, амам и одвипае посла с њима и знам врло добро к^кви су. Од како се почело да устројава и преустројав! пошло је све на г >ре. Учипите пи господо на ноштп и телеграФу прво то, да ма добијамо уредно пасма и депеше на оада пођате дал,е. Зар ви мислите да ће вам неко веронати, дс ви

*) Са падовољством доносимо о внј интересан састав, у ком нам писац читавим низом смешних случајева црта веома жалосно стан.е, у коме се иалазе наше поште и телеграФИ Свакога СрОина мора до срца заболети и од стида мора иоцрвеиити, кад прочита каква збрка влада у ове две струке које су у Јевропи токо усавршене, да раде као најиснравннји сахат. И помиЈлите само читатељи, да су случајеви што се овде набрзјају, десили с« симо једном човеку. А каво ли би тев изгледало кал би сзи ми изнели све неуредноста, што иач се кпје кад дешавају на пошти и телеграфу ! Стаље је доиста страшно и писац ираво вели да се оно више не могле трпета Оно добрих и уредних чиновника, што их још има на нашнм поштамл и телегрдфи.иа, овако писање на треба дч счатрају као напад на целу струку, те дч сами стају на страну неуредника п не«налица, да их заклањају и бране. Ш против бол>и поштанско-телеграфски чиновници требч сами својс<и да настану да требе кукољ из св >је средине и дауздижу својуструку. Они највише могу учиниги, А на надлежном је миниетру да ј-днои нотражи оабаљна лека овомси оваком злу, које тако штетно утаче на трговину и целу нривреду нашу. Ради бољег расветљења у каквом се стању налазе наше попте и телеграФи, ми молимо наше пријатеље да нам јављзју све случајеве неуредности на н.иитама и телеграФвма.

нешто радите и да се брин те о напретку ваше сгруке, кад ви сваки ,*ан дајете доказ како вчм неуредногт с дана на дан расте. Сваки суруџија зна, да паема из Пож<ревца за Веоград не треба да иду преко Ниша а ви пх иаак шаљете пр к.у Ниша, извесно да пре стигну, или сте то ваљда научила на в шем курсу? Пре месец дана амао сам да добијем из Смедерева ипсмо са две менице Тог ппома нема ни данас Кад сам се ножалио управниву он рече да је ту крчв пошиљач: мора да га је рђаво адресирао. Узмимо да је тако. Зг што се опда нијеписмо вратило пошиљачу, кад па куверти има штам шно његово име. Мора бита да је било таких случајева и код других, јер мило доцаије чптасмо по новинама управниково упутство како треба адресирата писма, да се ие би губила. И да видите, тојемного н м-тло: одмах сутра добијем ја иисмо адрееиШно „М. Ђ Милићевићу књнжевнику Београд" Да ли је п овде крива нетачна адреса? Једно десетак тта добијао сам писма зи г. Дикитрија Ћорђеваћа трг. књ. Мих. улица а нрколико пути за г. Ђурића а ;отекара н сад 1мд год ми се ка.кав одговор на пи -мо накасни ш л.ем момка к д свих београдских Ђурића п Ђорђевића и питам их да нису случајно добили какво м је писио. И да. пидпте нек >лико пута је тај кој>ак амаоусчеха! Париз је велика варош, веле да има становника два нут више од Србије — ви ћете то учена господо питомцн и курзисти боље зпати од менн — па реапте ми онда како је т> могуће кад ја агресирам писмо ,Хе1 : 'апс & Со Рат" а не метн;м нп прадграђе а камо ли улицу и број и он > оде право у Париз и међ толвким светом нађе ЛеФранка; а кад тај ЛеФранк мени одговора и аддреси|>а „I). М. Дјопс ВеГ§та(1, Тћеа1егр1а1с" писмо не нађе мене, већ оде у књ. Мих. улицу Д, М. Ђбрђевп1>у? Кад чов«к до1)с на пош г/ да преда нисмо или какав аманет, ви пстражујете толико ФО-рмалноста, колико иигде у свету не трчже и место да је услед тога б л.е или бар опако као ко д других, оно исиадне грђе и горе но што се замислити може. Поручи ми не!.о из Крушља каиту лака. Ја упакујем канту у сандук и нредам пошта а ноштар в;>а-

ћа. Не примам, велн, г мућка " Е, мој господине, мућкал > се то од Лондопа до „Београда па се није нашта догочило а пеће се нипхта догодити ако се промућка и до Крупњч. И шта бчва? Ч век хоће лак, мени је за продају п ја морзм да га донесем суфа или преко сутра и да га протурп«, да не мућие. Кад би с ге ви, госнодо мало мућнула главом, па видели, да тамо код вас у зжону не пише, да се таке стварн не примају, то би било много иромућурније. А шта да к!жем за оне аманете из Смедерева за Београд? Један је нослат 25. мнја 1888 год. а други 21. октобра 1889. а оба се враћају у Смедерев > тек 2 маЈа ове год, и вели: „адресант непознат за то се враћа" Требало је ла прође година и две па да се сазна да је „атр сант!" непознат. Е, верујте ми, таку пачет не изоштри ни вшпи курс, та в ћ није за поштара. Пасе1>ате ла се, госиодо, оних кола што их дадосте на оправку? Ко ла су стајала две недеље на улица пред коларницом и кад их је колар отворио да ах оправи, нашао 1е у њима сто н неколпко писама већ 6 недеља старих! Мора бати да су « овде били крива пошиљ чп, рђчво адресирчла писма, па их пошта послала колару да им поправи адресе. Пре два м сеца послала је једна овд. књижара- иманет уз доплату за Крагујевчц. Аманет је подигнут одмах и новчц ноложен, али га овд. књижф још нп данас није добпо, ма да је реклачирао. Где ли су те паре боже уој? Од Веча до Земуна стојп ноштарпна 90 новчића за пакет од 10 кн-а а /)Д Земуна, до Вео1"рада. 3—4 па и 6 д. како кад То је неколицини трговаца овд. пал> у очи, протествовалл су против таке глобе и кад се спроводни листови оравнила са поштанском књигом нашло се да је дотичнн чиновнак арао иублику. Уписивао је у књигу прописану таксу, а крао по 2—3 динара по пакету како се где могло. Против тога чинов ника води се до душс истрага, ала бистрим проналаском г. Аце ђумругџије остају сва спроводни листони у 1)умруку г и сад се не може да констатује колико је тлј пол!тен>аковић нридигао од напвне нуолике. Ја сам пре 8 дана цлатпо за накет од 10 кила 7 динара.

РОМАН ЕМИЛА ЗОЛЕ

прввод с Француског

(37) Кадчу да ће доћи истражна судија, забрану се, као да је и он учесник у злочану. Да ли да каже оно што је впдео, кад је прошао експрес? У први мах иомисдио је, па да каже, јер се нема чега бојати? У осталом на в не може пасти сумња. Али одмах за тнм иомисли: а за што би казивао ? Он не бп могао рећи ништа поуздапо, не би ^смео узети на душу нн једну сатницу што се тиче тога убиства. Било би лудо мешати се у то, дангубити и мучити се, кад се од тога не ће нико вајдити. Не, не, он не ће ништа казати! И Жак оде најзад. Осврнуо се два пут да види леш како се црни на земља према пот-

мул .ј светлости из Фењсра. Из влажнога неба опажала се јача хладноћв, која је иадала на ову пустонхну околину, са стрменитим бреговима Возови су још нролазили. Један врло дугачак оде у Парпз. Сви су се укршгала, говпла их је апхова неодољива енага механичка, пролазпли су п летелп својој далекој мета, пису се ни обзирали на овога човека, кога је заклао другп неки човек. III Сутрадан, у недељу, у петсахатп из јутра тек су зазвонила сва звона по Хавру, а Рубо сиђе под настрешнпцу на нерону да отпочне своју службу. Још је било мрачно. Ветар с мора дуваше јаче и п< гогваше маглу што беше притасла брдашца од Сент-Адреса па чак до градаћа Турнваља. А на западној сграни, над пучином, видело се мало ведрине, парче часта неба на к о м су трептале још последње звезде. Под настрешицом горелн су једнако пламеновн гаса, бледи у јутарњој хладној влази. Ту беше први воз из Монхивилијера ; послуга га спремаше по ноћашњој заповести подшеФОвој. Врата на чекаоницама не беху отворена, кеовп су били иусти. Кад је Рубо изипхао из своје собе, озго над чекаоницом, затекао је благајникову ж -ну, го-

спођу Леблеоћу, у главноме ходиику, у коме беху станова чиновнички. Стајаг^, је ту као пр шгац н нешта мотрила. Всћ од неколакр недељг диже се ова гоенођа иоћу, те^ иреба гоеаођпцу Гишонову, каорку, јер сумња > а н>уда ироводи љубав са шеФом станачким, господипом Даба^ејом. Међу тим нпје могла. иикад ништа увребати, нп сенке, ни шапата. И ју»рос се госпо^а Лебле ва брзо вратила у своју еобу. Није се хаснила ништа, еамо се изненадила, смотрила лепу Ссверину, жеау Рубовљеву, већ обучену, очешљапу ш еиремну у триезаријп. Она је т > смотрала у онај мах кад је Рј бо отворио и затворио врата. Зачудила ее веона, јер је знала да Северина обичпо не устаје ез кревета пре девет еахати. И тако је госпођа Леблеова пробудила Леблеа, да му исприча то чудо. Она су синоћ били буднп до једаваест сахати, док није стагао експрес пз Париза; копкало ах да дознаду шта је било од оне ствари с потиреч>ектом. Али нпсу чишта моглп познати ни на Рубоу ни на његовој жени; мзгледали су ка > и обично сваки пут. (Наставаће се)