Мале новине
БРОЈ 165
ПОНЕДЕЉАК 18 ЈУНД 1880.
ГОДИНА Ш
ИЗДАЗИ СЕИКИ ДАН
ВРОЈ ЖО. П. Д.
ДЕНА ЗА СТРАНЕ ЗШЉЕ а гадану ........... ЛО двкара
ниочи и руконисн шаљу са В да.сннку „М ајшх Н оввна" Ттмчшн џвншц 6р. I?., ма гн.бм, слрату.
.4* «0 годин« ® з чесепа
И5 динар& 9 5ИН!№3
РГОТ ЈОПКШ
ДТШВНИ ЛИСТ ЗА СВАЕОГА Пртплата из унутр, полажв се саввв код пвштг 3» &аоград нвма претплате — Дмгл бв продаје на броЈ
Зглави Јвктмио, вв потреби и оа слккама.
За ввако оглашвњв ида1>а ве држ. таксв 20 ар. д.
'џвп1*ата о» аунт* ншд ознју 1 ) 1 г « / Ср1к|» -*У •' 1ДЕНЕ ОГЛАСИИА На првој атрана од петит. реда 20. пр. (ив а ка четвртој од петит реда 10 пр. дии. 'ЈРИНВСЛАНО етаје 50 пр, д. од петит реда шт штим ВЕИИ ОГЛАСИ ИО ПОГОДБИ
* м * м * *
5 пара испод таксе ШМЈХШ 20 ПАРА КИЛОГРАМ бели лебац прве врсте ОД ДАНАС ПРОДАВАЋЕ ПАРНА ПБАРНИЦА ШШО 0- ШШОВЕИ, 1 КОШП. 1—3
БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Праткз Фнлонсвре. Мин.нар. прииреде разаслао је овај распис полнциским влластима. „Чланом 9. закона о мерама пр тину Филоксерне зиразл наређено је да у ово доба сваке године прегледају винограде свога атар 3 члапа 0 П III т 11 Н с ИОГ ОДбора, КОјв ОДбор пзбере. „Чланом 10. истог закопа наређено је, да сваки одмах јавља месној власти о ма каквим знацмма болести на лози у вивограду или башти. „Нозван законом дч сазнајем п јавл>км о свпма појавама заразе у земљи, да наређујем шта треба, да се она не преноси људском руком а по могућству и сузбија, — наређујем свима полицијским и онштип-
Поред иогрешака у гајењу жпта. Јф.; наши пол,'|цривредница много греше У). I и у томе, што позно жању своја лсита. • јв | Овим новодом штете се много по»јг I љопривредници, а штети се и тргоЦЧвина. Тако јечам доцне пожњекен ј губи своју лену боју и употребљивост, те га пзбегавају пивари, а о| а , I сим тога н ј .чам п сва остала жита а» | доцнии лсњевењем губе најједрија [[ ! зрна, губе лепу боју и тежипу зрна, ј која се ос бито цеии при употреби јдомаћој а и у трговини. Јф-1 „Тако нсто ваасна је шнрешка, иа ; коју треб I у ово доба обраћати пажњу пољо::ривредника, и то, што онп не пречишћавају храпу како тре^а, н«> је износе на трг ,са земљом и разиом уродицом, па за то не јс.мо што сами не могу да наћу купским властима, да одмах сг.зову ол- ... > • " 3 л ^ о " це, ни д .бру цену, него убиа| V пену боре и озберу по 3 одоорника за о- , Ј г 1Ј и опоме пажљив ј причешћеиом ж».ту по гдекојих напредиијих домаћина, п,) што трговац житарски ие може лале количине пажљиво нрочишћене храае да о дваЈа, но оееца једном ценом и махом све уједно меша, 0ним вачпно« иољопривредници ттете не само самима себи, но спречавају снаки напредак житарске нропзводње и трговпне и убијају њен п-лет, 1,а што ее особпто у данашње доба много обзирати морамо. „На шљиварско жнтарском збору, који је држаи у Шапцу 21. маја, прва од«ука абора у овоме погледу гла> си: „да сриски пољоиривредниц:т у своје пачине савремених Јнапредиијпх народа, нарочито да обрате нажњу да жито на време жању и вршу, да овршено жито 'дсбро пречишћа-
ва.ј преглед и унуте све имаоце впнове ло:!е, да и онн сами прпјиве ако пмају какве сумње о здрављу лозс, па о свему томе да се до 15. јула ове годин., лаклеод данас за месец дана, сазна и министру народве лривредс јави: која еу места у земљи заражена и у коме приближном проетранетву, кзо и чо, колико је приближно чокота од за азс нропало; од куда је зараза дошла и ко:им се правцем шири. „Наредбе ова до тавља се свпма управипм властнма овам путем с препоруком, да је одмах пзврше". * Упутство. Мипистар нар. иривреде разаслао је полиц. властима ово упутство: ваЈу п да на пиЈацу износе само чисту и добру робу". „Водећн рачуда о овој одлуци, а позвал да нотпомажем унапређење земаљске иривреде, ја препоручујем полициским иопштинским властимада настоје подесним начнном, да наши пољонривредпици своју највећу пажњу обрате благовремеиој жетви и пречишчавању хране, а онима, којн нехатом п нодметањем нечпсте хране штете важне прпвредпе интересе целе земље, својом влагаћу стану нанут и строго ккзве, где поука, савет н сопствеин интерес небуду ^овол.не н будс разумном носчупању" '* Комисија за комору. Општипске новине јављају да ће ових дааа отночети ра* комисија, коју је Одбор оигатински изабрао да са војном влашћу, окр. командом, ззмеу оцену жалбе, нодиссене на раннјс из вргаени разрез коморс, и да према своме нахођењу учини измене у разрезу у колико томе буде бпло места У комнсију ову пзабрави су одборкицц нз свију квиртона, да би се тако што тачније могло оценити стањ'.' грађапа који дају комору. Члановн су комисаје из Одбора општин.: г.г Андра Одавић, Солом н Ј. Азрпјел, г В ка Ииколић, ЈованСтанковић, Мата Јовановић, Милорад Терзибашић, Кост П Михаиловић, Дим, трије Најдановић, Коста Б. Михаиловић, Јован Петковић, Љубомпр Јовановић и Рпста ГЈетровић. * Вндовданека утакмица. За то што је наш лист већ СиО готов кад су
I
ЕРВА В А Г 0 Д Е Е А" (Дневник једнога раба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИ Ћ 1104) 0 Једанаест дана у гробници
1чао сам како јс текло окивање и како је протекла прва ноћ и освануо први дап по окивању. Овде Ку изнетп ук])атко како смат провео оних једанаесг дана нгто је јотн остало до дапа када ће нас повеои у Зијечар. Носле нзвршеиог убиства пад малим мишићем, ја сам ,ј ш пеко време лешкарио *) В, бркј 1( 0.
на душеку, пј)0ст,.том по патосу, и жало-; спо посмаграо моју невину жртву. У томе; на сахат-кули откуца 10 часова. Скочим. | Код мене се бејаше пробудио осећај какав се јавља обично код човека који зна дај нма тамо негде велпка носла па се сад овде заседео и задоцнио, и ево му наједаред долази на ум да му ваља хитати па носао, I и оГ:1 скаче и готов је.. . Јест, такав ме осећај беше обу:>ео, иј ја сам био готов да јурнем напред, али жалосна ствариост брзо ми разби све ове илузије. На ногама зазвечаше тешки окови, и цредамном су с.тајали мрачни, дебели а теск бпи зидови. и ја видс х да сам као тица у кавезу, која никуд не може нз своје узане клетке. Ирнђем Црозору, наслопнм врело чело на хладно стакло н кроз пукотнну између даса а узмем посматрати: ко нролази норед моје ћелије, Махом су ишли војници; од грађапа никога нисам видис да нролази; прође једна гомилица ОФицира у парад
ним мупдирима, ишли су у град, корачали су полако, смејали се и нек то се пријатељски разговараху. Кад беху снрам моје ћелије они застадоше, окретоше се, упиташе нешто стражара што је чувао на мо-
Јим вратима и затим у живом разговору од ше дал>е. Мало затим ја оцазим кроз пукотину један нснг (крило) капута кој'и ми се учиии познат. Човека нисам видео, али сам м\видео нарче хаљине н већ но томе ја га познадох. Т > је б ;:> наш уредничкимомак, Пера Доцније ми је причао како је тада ишао у град команданту и како му је говорио: — Г()с одпне,. ми смо сиротни и простп људи; па>- се пОлитика ништл не тиче, цити се ми у та посла мешамо; ми тражимо ко нам боље плати кору хлеба. Слу жпли смо у уредништву код г. Пере а он је сад ухапшен. Ради би само толико да знамо да ли ће он бити пуштен или не ће, на ако оће да останемо где смо, а ако неће да идемо да тражимо себи друго занимање. Само толико господине, да би знали да тражимо себи друго запимање... .... ако нам ви рекнете. Тоје била невина тактика овога ирос^ога али вернога човека кој'и ј *е на тај начин мислио јадан да искуша управника —команданта— града, шта с нама намерава. (Насгавиће се)