Мале новине

коју доноси „П. ЈХ ојд" 0 томе како Аусгрија сад гони српеке производе. „Мале Новане" донеле су члапак и Русија имареч". У том чланку, судећи оо садржинн телеграма из Беохра,1а који је донео маџарски орган, вели се, да све незгоде и тешкоће, које сада трпе Србп, потичу из аихова расположен.'* ирема РусуЈи и да је сад на Руспји да покаже шта она може да учини п колико вредп њено пријатељство. Акоруска диаломадија ие може да номогне нп сад, онда века оставп Србима слободу рада. „Русија је од Словена, па п од Срба, навпкла на таке малодушне говоре Захтеви балканскпх Словена ирема Русијп, никад нису знали за гранпце. За све, што се у Србијл десило неповољно, за крпвца су увек вроглаш валп Русију. А њена доброчинства, указбна Србији, увек су сматрана као нешто обивезио, и то ни мало нпје сметало да је на сваком кораку српска држава из овог или оног узрока спекулиеала помоћу Аустрије п непрестапо трговала у своју корист и руским приЈатељством п аустрвским даровима. „Ето зашто се писци поменутог чланка не>еновано ст„рају д^наРусију натоваре крившу и- одговорност за садашње аустријске интриге и паринске сметп)е. „*!а V току 15 година Милан 0брееовпћ није непрестано радио на отуђењу Србије од Русије помоћу добре половине српскпх иатриота; да за све то време животни интереси Србије и свега словеаства иа дакле и Русије нису гаженн и нродаванп у размену за злато аустријских банака и вздајничке ксмбинације аустриске дипломатије; једном речи, да је Србија за све то време остала иоштен и одан иријател. Руспји, као Црна Гора, тада, разуме се, и војни, и економски и оиште-политичкп положај Србпје бзо би сад такав да би сад биле безопасне аустрпске интриге и сметње. „Оно, што се српским рукама градкло 15 година, што је разорило земљу и начинило је васалном српском провинцојом. — не може се уништитп за 15 недеља, каошт >тотраже патриоти из „М. Новпна." „За то је нотребно неколико го ди на упорног заједничког рада прови кнутим уважевем и новерењем преиа Рј сијп, рада свију способних српп;и х људи без разлике странака.

„Алн ако п у будуће господин Милан, прави виновнзк свега' зла у Србији, у овој илиоиој српСЈСОЈ странци п круговима буде наилазио на симпатије и готовост да му се служи у довршсшу његових гнусних замисли; ако с љим и у будуће у земљи поступају не коо са штетним путником већ као властелином и маж не до бротвором отаџбине, и ако чак иљуди, којима је судба поверила управу земље. послењегова одступања, буду св добровОљно | дрипали својих п. пва и дужности и ако и у будуће соп ашоге служе њему у вршењу његових нечистих породичних и државничких циљева, — ондп ироцес пре\ иорођаја и г/с тинског ослобођења Србије од аустриског роаства, розуме се, морп се иротегнути на неодређено еремв! „Нека то разуму политичари „М. Новина" и аихови пнсипартори"...

ВИДОВДАНСКЕ УТАКМИЦЕ У недељу 17 о. м., после псдне, биле су на барп „Вевецији" прве утакмице, које је приредило „Српско јахачко удружење." Још одмах после подне впдео се по свима улицама, које воде железничкој станици, силан свет, и мушко п женско, стари, млади, деца, ка ко сви хнтају месту означевом за трке. Око 2 часа после ј одне цело поље иза желешпчке стан^це бегае нрекрплио силап свет. Било је дивота погледети ту масу, ишарану разнобојним и разноврсним .делом, како се тиска да заузме што угодније и боље место, како стојп на пољани мирно и ако је сунце прип^кло да мозак проври. Иоред какве лепо обучене и накићепе даме могао си видети каквог издрпаног и прљавог чупавог пекарског шегрта, који је с толико исто досто)анства, к«о и сви остали, стао, и сав знојав од врућине мирно чека почетак трка ™ Одмах иза железпичке станице биле су подигнуте ложе, од дасака и лепо покривепе за „отмепију" и, разуме се, богатију публику коЈа је могла да плати одређену цену за та седишта. До те ложе бпла је подигнута лепо окићена и украшена ложа за Његово Величан. ^раља Алаксандра. Остали свет б-о је наголој пољани-

1 Новинарима је дато „иај^пдније" место. Испред ових ложа бида, је подпгнута „нарочита" ложа за новпнаре, иод од дасака, наоколо ограђена даскама. Покривена јо бнла не може боље бити — ведрим нлавпм небом и жаоким сунцем на небу. Одбор се у сваком погледу састлрао за угодност претставника штампе, па се са старао н да пх врели зраци топлога летњег сунца не бију у главу Састарао се те пм у ложи није било као да. су у каквом парном котлу. Новинарће, > ема сумње, битпвеома благодарни приређавачком одбору за|*ону и о олику пажњу према њима. * Око 3 часа дошла Ј'е во : на музика и стала десно исаод новинарске ложе. Све је бпло готово: света довољно; такмпчири су ту, нодиграваЈ 'у своје чиле коње; музика је ту, гамо се чека још долазак Њ. В. Краља па да трке отпочнт. Најзад око 3 иио часа дође и Њ. ; В. Краљ Александар у пратњи бив. краља. Милана, г. г. намгсника, г. г. министара, иредседника општине г. , Пашића п своје снпте. Доланак Њ Велкчанства музика је вондравола ;ХИМПОМ. Музика није била опазила долазак Њ. В. Краља нити Јеваљда био угов<;реп знак за долазак, те за то није одмах нп отпочела свирати но се капелнику морало нарочито јазити те јо за то музика почела свирати тек после приличве иаузе од доласка Краљева. * Око 4 часа стпочеле су трке. На реду ,је прво била: Земљорадничка трка. Дужина тркзчке (тазе за ову трку била је 1000 метара. Пријављених такмичара за ову грку било је 14 ито: 6и крагујевачког округа, 5 из шабачког, а за тројицу нисмо могли сазнати. Првп је стигао до мете за 2. мпнута Владимир Прокић из села Шаторља у окр. крагујевачком, и он је и добио ирву награду у овој трци од 300 д">нара Прокић је и на прошлим тркша у Шапду однео прву награду. Јашио је „Арабелу", длаке : доратасте, високу 164 см. Другу награду од 150 динара у овој групи добио Је коњ Петра Илића из окр. шабачког. Зове сс „Гојко", дорат, 158 с. м. Јашио га је сам Петар Илић.

Трећу награду од удога доб?о је „Дечан", дорат, 156 с. м. И ово је коњ Пере Илића. Трка Вароши Београда. Дужина тркачке стазе била је 1200 метара. Прву награду од 350 дииара добио је „Видан", алат, 150 с. м Ово је коњ Милоша Мвчића пз ПГапца. Другу награду од 150 динара добио Је „Пегаз", зеленко, 63 с. м, Коњ је Огњена Јовановића а јашао га Јездимир Маринковић ниреднак. Трећу награгу од улога добио је „Реља", вранац, 156 с. м. Јашио је Никола Богдановић а коњ је Милоша Мичића из Шапца. У овој трци учествовало је 11 тикмпчара. Војнг>.чка тЈрка. Дужина тмкачке стазе била, је1500 метера. У овој трци учествовнли су десет до петнајест редова јахаћих трупа сталног кадра на државнпм коњима. Прву награду од 100 дпдара добио је коњвчки редов Ранђел Шишкпвић и-! Лапова у окр. нрагујевачком; другу <>д 50 инара гардпски редов Ник ла МаЈ *сторовић из окр. крагујевачког, а трећу од 25 динара артиљериски редов Јован Јосић из среза голубачког окр. пожаревачког. Преаонска трка. Дужина тркачке стазе била је 2500 метара. У овој су трци учествовалп г. г. оФицпри, који су имали да савладају ове преионе: рзв (1-25 м. ширине), жива ограда с ровом ио зади (ширина ограде 1 "25 м. а рова 0. 5о м.), зид од бусења (0 - 80 м. м. впсине), жива ограда бе< рова (1 "25 м. висине). 1Јрву награду од 500 дпнара добио је г. Милоје Здравковић коњички потпоручик, који је јашио свога коња „Цајку", длаке дорагасте, ви. соку 162 с, м. Другу награду, енглески јахачки прибор (иоклон браће Г1. ШтаЈна онд. седлара) добио је г. Пера Ђорђевић (Нушић) аоњички капетан, 1 оји је јашио коња г. Димитроја Јоваповића арт. канетана. Коњ се зове „Молдавац", звленко, 192 с. м. Трећу награду од улога добио је г. Тодор Папић, коњички п. поручпк који је јашио свогакоњн „Јастреба" алата, 172 с. м. Овај коњ добио је награду на прошлој шабачкој трци. У овој трци учествввало 16 такмичара. * С овим су завршсне нрве утакмпце „Срнског јахачког удружења."

ЗВЕР-ЧОВЕК

РОМАН ЕМИЛА ЗОЛЕ

превод с Француског

(39) Рубо оставши сам на кеу. врати се лагано возу монтивилијерском који чекаше. Врата на салонима беху отворена, помолише се путници. неколико ловаца с њиховим керовима, две трп породиле — некакве дућанџије што су хтели да се проведу, недеља је, у опште не бсше много света. Алг, чвм је отишао овај прни дневнп воз, није се смело оклевати; ваљало је одмах спремати мешовити воз што полази у пет сахати в четрдесет н пет минута, воз за Руан и Париз. Овако рано у јутру није било доста послуге на расположењу; под-ше® је морао доспети да посвргаује ваздан ситница. Он је морао

пазити ва сваки вагон који људи одвоЈе и догурају до воза под настрешницом, морао је завирити у салу где се издају билете, погледагп распоред билета и видети како је записан пртљаг. Неки војници свадише се с једним чпновником, те се Рубо и ту мораде умешати. Читаво по сахата трчао је ио хладноме ваздуху, кроз нублику која је цвокотала од зиме, још буновна иза спавања. Био је већ заборавио да мисли о себи. Кад је отишао и мешовита воз, он брже отиде до скретничара да види је ли све у реду, јер је с те стране долазио неки други воз нраво из Парпза, који се беше задоцнио. За тим се врати да се шфе на месту, кад буде излазила публика из вагона. Чекао је ту док је сва гомила путника предала билете и попела се у кола гостионичарска, која у тај мах уђоше под настрешницу, одвојена од пруге иростом оградом. И тек кад се очистила и са свим испразнила станицч, могао је Рубо мало одахпути. Изби шест сахати, Рубо изиђе лаганим ходом испод настрешнице; и кад се нађе на чистини, диже главу и ? 'одахну мало, видећи да већ почиње свитати. Ветар с нучине беше растерао маглу, чисто јутро као кад је дан леп. Рубо погледа на север обалу око Енгувиља коју одвајаше од бледа неба плавичасто прозорје; за тим се окрете југу и западу и спазп над морем после-

дњч остатак танких белих облака што се ношаху лагано палик на еск^дру; а сав нсток, големо ушће сенско, поче се руменити, знак да ће ту скоро и сунце гранути. Он сасвим механично скиде своју каскету са златнпм ширитом, да расхлади чело на овим чистом п свежем ваздуху. Овај познат хоризонат, ова голема ширина коју је закрчила железничка станпца својим прибором, лево место где стају возови, па онда машинско слагалиште, десно експедиција, читава варош, све је то умирило Рубова, вратило му оно спокојство свакодневнога рада, који је бао вазда један те један. Преко зида у улици ШарлЛаФитовој задимише се димњаци на ралионицама, виђаху се гомиле угља дуж првстаипшта Воба новог. И из осталих пристаништа већ се чу врева. Звиждање возова товарних, па они знаца да почиње морска плима коју ветар наговештаваше, — све то учини те Рубо поче мпслити о данашњој свечаности, о оној лађи што ће је први цут пустити на море и о оном силном народу што ће се око ње згрнути. (Наставиће се) ^808®^