Мале новине

да се на ове данашње јаде по- ћу својом, нред слобоДоумпим жали бив- краљу Милану и да искаиге своје уверење, како свих ових данашњих зала не б* било, да крмом државних послова уиравља један Обренови^. И ако г. Светомнр није изре ком споменуо бив. краља Мииана, ипак ће нам допустити да ке тражимо дуго, који би могао би ти тај „један Обреповић", који би, по његовом мишљењу, боље управљао државннм брпдом, но што се данас унравља. То је Милан; нрстом је на њега показ 10, и ако његов > име није изуш^ено. Ми се не слажемо с мишљењем г. Светомировим и осуђујемо његов поступак По нашем нахођењу, он није требао I Милану да се жали на данашње невоље, а још мање да од њега тражи лека и иомоћи нашим народним и друштвеним педузима. Ни као претставнику науке ни као човеку истинсш слободоумном г. Светомиру није доликовало да својој земљи тражи спаса у једном владару који је колико јуче сишао с ире« тола баш због своје немоћи и неспособности да изађе иа крај с нашим приликама, владару, који је кроз 20 годииа своје владавине јасно доказао да ни из далека није дорастао високом позиву једнога истински доброг владара, ка ав би требао Србији. За десетак последп.их годипа ми смо свикли да слушамо из уста проФесора Светомира таку нисту и непомућену проповед слободе, да данас не можемо без бола чути да нам иа уста тога истога Све^омира излећу Јтаздравипе, које спас целе отаџбине гледају у једном једином владару и то у једном палом вл дару, у једном рђавом владару, у једном Милану! Не! Пред науком, нред слободоМ, пред јучерашњом прошлош-

проповедима својим, којс још одј *екују у ваздуху, Светомир је крив за своје апеле на Милана, и ту само брзо покајање може га спасти од оправдана прекора повесничког. Алч крив пр д слоб 'Дом и на уком, г. Светомир штје крив пред владом и пред српским уставом и законом. Ми разумемо колико може бити неугодно за једну владу. кад ректој) једнога највишег просветног завода у земљи иа ј *авним банкетима држи онаке беседе и наздравице, каке је држао г: Светомир. Али једна уставна влада баш по томе се и разликујеод аисолутистичке, што ето мора ^рпети и таке неугодности, мора гутати и такве беседе и наздравице а не*сме маћи ни малим нрстом да се овети или да казни човека, који јој толико смета. Јес ми не одобравамо г Свстомиров иоступак ми дубоко 'л;а лимо што је он уч^нио овај но нашем нахоћењу, њега педосто јан корак. Ми разумемо срџбу и јед владин да се нашао ево баш г. Светомир да јој у овим приликама прави тешкоће, али кад по Уставу и тај |

да је тргне с ивице пропасти, до ћујемо г. Нпк лајевика за њекоје је догурана ј гов говор на банкету. Још смаВи се можете једити на овако ј трамо да је безумље очекнмишљеље г. Николајевићево, али вати од Милана нека: во снасење ви немате никаква законита срества и н у та да му тако мишље. ње забраните, да му његову про повед снречите, а још иајмање да га за тако мишљење казните Г. Светомир има право не само не нросто да узгред истакне то мишљење, ј слобода, и ако би се кло већ он има право да за то миш љење развије читаву пропагапду да га истакне на своју заставу, да објави како је спас Србије у повра!ку Миланову на иресто и како су све друге мере нросте залуднице. П г. Светомир би

овој земљи. Али ако је г. Светомиров корак и погрешка. он никад пије кривица коју сме и може казнити једна влчла. Такве су казнонишгење што је и учинио на банкету, |стило и нризнало као

уставних т>» допунек> пра вило, онда где Је кра), где би се влада зауставила у таким мерама. И заг. не би тиме чиновиици и све што стоји у некој зави сносги од власти ностало иросто политичко робље, мутаво робље које не сме ништа писнути што

имао нраво да од тога напраии се влади не свиди <

шта ћемо

свој нрограм, да око тога нрограма скугш читаву странку и просто отворено да ради да ■ е Милан опет врати на нресто, агитирајући да за то мишљен е задобије симпатије и нристап«к народии. И све дотле, док би ов кав рад г. Светоми ов остао у граиицама мирне проиоведи и пропаганде да за своја начела дчбије што више иристалица, влада му по Уставу не сме и ие V оже ништа, јер то унраво и јесте она слобода мишљења коју ујемчава истинита уст в

Светомир ето има право да мис- ноет _ ,[ е д ИН0 шт0 ои ви у Т аком ли како му је 10д драга воља, СЛ у, ш ју могли г Светомиру, то па још има и ираво да ту СВ0 ЈУ ј је да га Ј - авно изобличите 3& њего/50 нотрчкавање за Милааом и да га нападнете као мрачњака кој'и

мисао Јавно искаже Ми гледамо на ствар друкчије и сматрамо свако Миланово мешање у наше државне послове, као штету и опасност по земљу. Али шта ћемо кад г. Светомир има толико исто права и Устав

се под старост сетио да у крунисаним главама на још у онима с изгубљеном круном види спас народа. И како би та мера куд

и камо усиешпија била! 0,-ш би, му даје толико исто слободе да ј можда, могло иросто унигатити Светомира, док га сво насилно гоњење из службе само уздиже као страдалника и ствара од њега једну нову жртву за слободно

сматра Милана, ? ко хоћете, као српског аићела избавитеља, као једииог доброг духа, као једипа спаситеља пашег, кога нам провиђење шаље да снасе ову измучену земљу од радикалске немааи н

исказану реч Да сумирамо дакле. Ми осу-

Пенсионовањеи г. Николајеваћа радикална влада извргаила је | новгрех, нов напад на уставне слободе и овиј њен поступак би!>е забележеа у онај исти ред где су папизани сви мрачњачки поступци свију пасилничких влада. О О* оЕОГРДДСКЕ ВЕСТи Саветовањв Сргг. пољоаравр. /ру. штва о важчмм питањала из иољеке привреде продужпће се на друштвенпм конФеренцијама које ће се држати 19, 20, 21, 22 и 23 Овог месеца у б7з часова по подче у друштве ној сали. Одложен упис у недељ. праз трг. школу. Пошто се до сада . двећ мала број ђака пријавио за упис у „недељ. празнич школу" „Веоград. трг. Омладине" то ,је унис за -исту школу одложен до 16. Јула теа год, закључао, кад ће се обуставитн свако даље примање. Овим се даја нридика, да онп ио моћници и ученици трговачки, којк то још до са^а нису учинилп, да иохитају са упнсом, како бп се управа постарала з а подесае локале за идући течај. Санитетска полнција Наша савитетска полиција, и државна п о и -

ЗВЕР-ЧОВЕК

РОМАН ЕМИЛА ЗОЈ1Е

прввод сФранцуског

(39) Рубо се врати опет под натрешницу, затече ту момке железничке како већ спремају вагоне за експрес што ће поћа у шест и четрдесат. Учини му се да су иочели правезивати и вагон 293, па на један мах плану и развика св: — За име божје, не дирајте тај вагон! 0ставите га! Он ће тек довече ићи! Старешипа над момцима почему говорити, да су људи само помакли тај вагон, како би извукли други иза њега. Али он није чуо ништа љутина га обузела преко сваке мере: само нод викну: — Смсгењаци једни! Не дирајте кад вам сс кажеј

Па и кад је разумео н ћ нггаје у стварв, вије ое ипак утишао, него иоче грдитп: што је станица тако спрчена, да се не може љуцки ни један вагон окренути. И доиста станица, као 1 но ти прва начињена на линији, бала је тесна, нпје доликоваЛа нв мало Хавру, њпна шупа од старе дрвенарије, настрешнпца иокривена даскама и цпнком, врата узана, зграде без намештаја и жалосне, свуда пспуцале. — Срамота! Не знам, за отто д^уштво нпје ово већ срушило! Момци га погледаше, изненаћени што чују такав говор од њега за кога се зн ло да је и наче ч >век од реда и дисциплпне. Он то оиази, па на један мех ућута. Ћутећи и ук чен пазоо је даље како се воз ' према. Нреко његова ниска чела набрала се бешс бора незадовољства, а на његовом округлом и руменом лицу, уокввреном у смеђу браду, о"('ледала се чврста воља. Рубо сад беше сасвпм хладнокрв н. Занимао се живо око спремања за експрес, надгледао је сваку ситницу. ^чини му се, да вагони нису добро прикачеаи, па заиоведи да се изнова прикаче пред њим- Некч мати с две своје кћери, коју је преиоручпла њег. ва жена, мољаше да их намести у засеђан вагон женски. За гим док се још није да > знак за полазак, прегледао је још један лут да лп је воз у свом реду; па-

зио је дуго како се удаљава, цажљивим погле дом као човек чија тренутна неиажња може стати главе толике људе. А одмак за тнм морао је прећи пругу, да прпми воз из Руана што стиже на станицу. Баш кад је прешао пругу нађе се с једним чиновником поштанским с којпм с, сваки дан разговарао о ковостима. У толиком његовом јутарњем иослу тај му разговор бсше као мал« одмор, трајао је близу четврт сахата мало је дахнуо душом; јер га нпје чакала у тај мах никака ирека дужност. По свом обичају снвио је цигару и разговарао се врло весело. Беше већ свануло иогасише пламепове гасне иод настрешвицом. Настрешнпца је била тако жалосно скрпљена. да је нод њом било јшп мрачно, а на пољу небо се већ руменило од јутарњега сунца. У осам сахати силазио је по обичају Дабади, шеФ сганички, п нод шсф му је давао ранорт. Дабадп беше лен човек, црноиањаст, понашао се као какав велпки трговац који је сасвии одаа своме послу. (Наставпће се) ——