Мале новине

интересе" Једном речи, стари господар понаша се тако, да ми не знамо, да ли је он рад само да покаже целом свету како не одобрава наше данашње политичко стање, или је ово почетак неког много крушшјеграда, који се неће зауставити само на осуди данашњег сгања, но који хоће и да се бори противу њега, да крене противу њега све што може и да га пошто по то, и сломије? У залуд је врдати; у залуд је прећуткивати и мудровати, као што данас чини не само радикална влада и њепи витни чиновници, но чак и мртваљски радикални главни одбор, па на послетку чак и радик ал н и полуслужбени орган у штампи. Јес, у залуд је то врдати и нрећуткивати! Ми стојимо пред пи тањем: Шта хоКе стари ГосаодарУШта хоИе бившн краљМилан? Да ли је њему ово дошао само његов познати иолитички наетуи, да се исираска и извиче; или ми овде имамо носла с властољубивим владаром, који се покајао гато је одступио с престола, па сад свим силама ради, да се опет натраг иоврати, а готов је д I се зато користи свима могућим меравда, неире зајући апсолутно ни од чега. Да ово питање поставимо гоне нас и други разлози, нао што су на прилину вести. 1) Да ]е Милдв рекао једиом пријатељакако је Србији спремио два И8ненађења, а сад јој енрема једно треће, круинијеод оба прва: 2) Да Милан купа око себе извесне људе из војничквх кругова м с њима претреса цитање « свом повратку на престо. 3) Да Мллан налази за нужнп, да остане у Србији баш сад

кач његов остапак очевидно у големој мери мути већ и ин*че нечисту ситуаниЈЈЈ 4) Да Милан несдступно н >ваљује на намесзиоттво, да у.ше оставку од владе и да бар нрн времено иоставидругу „неутралну владу", под којом би наравно Милан згодно могао извршитк свој замишљ','ни „спас отаџбипе" 5) Да се V п у б л и ц и с увереношћу говори о плану по коме би Милан уз припомоћ једнога поузданога бата љ о н а преко ноћ п о х а н с и о све радикалне министре. а по потреби и неке намеснике и узео власт у своје руке. Јес, кад оваке вести и оваки разговори оживе упублици и пођу од усга до уста, иаша је дужност, да се зауставиме на овој нојави и да упитамо: „Шта хоИв Стари Госиодлр? и Можда су све ово и нразна тумарања публике, али I ад овако оиасне претиостав:е већ муче јавио мњење ми морамо питати: „Шта хоће стари Господар?" А на њему је и на влади је да кажу гата је у истпни и да умире духове а ми смо им показали овде гата се у публици иагађа, шаиуће па н верује. БЕОГРАДСКЕ ВЕС1 Извоз на Солун. „П. Дојд" иаа један доппс из Нариза у коие се вели да су преставвици неких взвазних кућа Француских и евглеских пвтали срггсаог посланика г. Јенрема Грујића, да ли је истина да ће ^Рбија материјално помагати тргОвачки саобраћиј с Француском и Ечглеском преко Солуна? Г. Грујић је, вели се у д >пг.су, одговорио ово: Српска влада се нада да ће се уск фо изравнати сукоб с маџарекпм пограничним вл<..сти«з. За сад чема изгледа да ће српска влада дати могућности за репресали ; е ка > одговор на евентуалне мере аустриских и маџарских власти и саобраћајних 1

завода. У осталои, српска в.л.чда ни .чало не жели радикалн\ г измент у економским односима Србпје сасуседном Аустро Ј г гареком, који постоје вековпма, јер су се ти односи заснивалп на узајамности и бпли земљи од нористи. Изменити изненада тра> дчционалне навпке срчске тргОвине, која одвајкада гравитира око Аустро Угарске, бага и кад се не ба узимале у обзир могуће ко.-исти, које би у будућности донела таква измеин,бпла ба моментано везана свакојако с великпм непријатностпма па и тегакоћама, јер истопњатки т.-мпејрамеиат срцског народа не може ;битп задовољан с такви« р«двкал 1 нпм прекпдом кећ укорењенпх на| вока. Сва је прилика да неће доћи ј до економског прекпда с Аустро-У| гарском, ^хоји ирорпчу песимисти, јер обе владе морају тежитп да га отооне. Нарочито ће срп ка влада ју том погледу учинпти све м туће. ! Свакојако, с часто српског глехи| шта не може бити сумн.ћ, данаслуј чај ако Аустро-Угарска не попусти, !да је онда скретаље главн г саобрајћаја за српски увоз и извоз преко | Солуна, место к?.о до сад на север, I једипи пут да Србија не буде еко ! номски обезоружчиа. ! Даље се у дбпису вели. да се у | истом смислу изразиои секрегар ноI сланства г. Ристпћ. Убијен. Из министдрства ипостраниу делз, добпли смо јуче ово саоп! штење: ! „Ноћас јс ститла мпнистарству п Н1 страипх дела депеша пз Приштине од жене нашег виц^-копзулч Луке Маркнковића. дч је исти погинуо (у депеши која је предага у Црвш тики у 1. сат и 4;"-> м. после поноћи а у Београд стигла у 2 сата 4 м. стоји: погпну сада). „Мпп стар је одмах отправио: „1. Депешу удови, да ће у Приштину Караћ, консул у Скопљу, уномоћ доћи. Тело погпиулог, ако удова не жели тамо сахранати, да се овамо испрати. Сви трош ови ва терет држави. Изјављено сажаљење. „2. Карићу да оджах иде у Приштину, а даље као горе и да строг извпђај трнжи. „3. Иосланику у Цариграду достављен случај са налогом да строг извпђчј и достојну сатисФакцпју тражи".

И другу депешу примно је г. министар преседник од жепе пок. Ма ринковића Оиа друга депеша је та» кође пз Приштине, Предата је 20 о. м. у 12 час 45 мин. по ноноћи а стигла 20. о. м. у 12 час. 35 мпн. по нодне, и гласи : „Лука иогођен у џигерицу белу. одмах умро. Т, је бил 1 усре \ чаршије, око девет сати ју вече. Убице пепознате. Неке ст :похзатали. Исграгу воде једнако." Овај догађај у толико Јежмосаије |што између Србпје и II рте постоје |одистаприЈатељскии срдачнп одпоси. ! Вашти однос I. и тежња да се они и даље одрже надамо се да ће учинитч да овај д гађ <ј пеиадн е каквих да ! љих, непрнјатнпх последица. Увере!ни смо да ће Порта све учинити да ј се ова ствар нравнчно извиди и Срјбији да праведна сагФакцвја, као год ! што смо уверени, да је овај догађај 1 дс .10 страних иропаганада. ' * Одлази. г. г Бока Симић српски пој сланик код бечкога двора, оддази ј Д ;> нас за Беч, одаое је ире кратког времена дошао на осуство. И ако му осуство вије истекло, он ло нарочи! том наређењу мора ићи и пре рока због регулисања пптања о извозу српских свиња.

Раепродате. Улазнице за велика концерат „Беогртдског Невачк >г Друј штна" распродатз су. Но како се вејлики број странаца из Панчева и Земуна пријавио а и многи Београ| ђани нису могла добитп улазнице, то ; јежелети да друштво прпреди бар два концерта у нар позоришту а г. минисТар просвете без сумње Ј\е јво јдруштву одобритп. Хоће да га уклоно. Стравим лисјтовима телеграФивду из Београда да |је влада прслложпла намеснипгтвт, да се бпв. краљ Милан, због свога говора на пороа-ссорском блпкету, у! клонп ш земље. & Квшавита н.омчсија. Како страни : листови јављају, бароа Темел нзја! впо је нашој влади, дл је маџарска вл&да пристала да се образује мешовпта ветеринчрна комис**ја за иреглед српскпх свин,аЂаци у војсци Саи ђаци. којн су рсеџрутовани кодУП нуков. окр. к. -

подлиста: 2РВДВАГОДВВА (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

обећа да ће их одмах

(105) Усред ових мојих посматрања прекиде ме некаква сенка, која се на једаред преда мном појави и заклони ми пукотину кроз коју сам гледао. У први мах нисам разумевао гата је; видех само то, да вигае кроз пукотину нигата не видим. Разабрах се тек онда, кад нреда мном забобоњи некаква крунна гласина, која с црногорским нагласком рече: „А ексери камо ти ? Чиме да прикујем? Да убодем мојим прстом?!" Из даљине одазва се некакав глас, ко јисе извини, рече: да му педесетар

није дао ексере и донети. Пред мојим пр ,-зором наста неко гауга кање. Негато се спремало. Ствар је у брзо разјагањена, Наскоро је отпочето ново понрављено и усавршеио затварење мога нрозора. Пре свега, Црногарац поче покривати пукотине између појединих ддсака. Свуда где се састају даска и даска, мој Црногорац прикова одозго још ио једпу даску_ Даске су се низале редом; свака је затварала по једну пукотину; при сваком том затварању у мојој ћелији утрнуло би по неколико слабачких зрачића, гато су иродирали кроз пукотине и у ћелији је бивало све тамније. Црногорац је нриковао и нос ледњу даску и око мене склоии се мрак. Али светлост је као и вода. И она иробија и кроз најсићушније гаупљине, па тако је било и овде. И поред дуплих дасака по неки зрачак инак је усиео да се, ма и кривудајући, нрокраде у моју мрачну ћелију. Мој Црногорац као да је знао то, још није одступао од прозора. Неко га упита са стране: „Сврши ли?" — на гато овај одговори:

—- А да јаде сам ти < вршио, кад ми тек сад вал.а ударити одозго трокатну хартију! И доиста, кроз мало час код нрозора се чу гаугакање хартије, док је међу тим Црногорац свога помоћника не ;олико пута узастоице живо испитивао: — Ама бога ти, ко ти је кува ову штерку?... Ама неће ти ваљати?.. Ама, богме' ће понрскати на нрвој кигаи, его ти!.. За тим је отпочето подлепљивање про зора. Одозго, преко два реда даса а подлепљена је дебела трострука плава хартија, и место, где је био ирозор, изгуби се. Сад је и оно било као и остали дуварови, т. ј. једна црнина, у којој ништаниси распознавао. Ја сам сад био у нотиуном мраку. У најтавнијој ноћи, у самоме гробу није могло бити мрачније. Али у сред мрака ја опазих негато нгто дотле нисам видео. Мајугаан, веома танак али јасан зрачак светлосги бегае се пробио кроз кључаницу на вратима и нружио се носред собе, те изгледагае у оном потпуном мраку као мајугана звезда репатпца. (Наставпће се)