Мале новине
ИЗ БЕЛА СВЕТА — Женске на ввлосипедима. Данске даме добиле су ираву страсг за ведосииедила. У Копенхагену све жене и девојке имају своје иелосииеде. Многе девојке облаче се у мушко одело те се возе на велосвпедима. — Несрећа. 16 о. м. сукобили су се у каналу Ј1а Мапшу британски трговачки пароброд „Мапрсса" и холандски поштанскн п ароброд „ГЈрипц Фридрик", на коме су били укрцави војннци®за Јаву. Овај последши пнроброд за неколико минута потонуо је с робом у вредностп од 4 милиона динара, а сем тога уто.ппо сч и мајор са 6 војннка, Оеталп су спасени. — Понлон. Немачки цар Б члхелм намеран је дапогаље Султану на поклон један врло леп мач, чије ће држаље бити сребрно с позлаћеном главом лава, с очима од рубина и монограмом султаиовим, од злата с 5рплпјантима. Поред тога биће и цочетно нисме имена Взлхелм, такође од злата а над љим круна од злата и брплијаната. Сечиво мача је од иравог дамаског челиаа и злата, а један део од сребра. — ИицкијевиЂева просдача. Знааајно је, што јављају из Париза, ла у светаовини прено ) Мицкијевићевих костију неће у Парину учествоватн Француски књпжевни, ни политичка кругови. Пољввн одбор у Паризу, којн се бави приређивањем свечан стп, нозвао је само „Со11е§е с!е Ргапсе' - на коме је, као што је нознато, нокојпи Мицкијевић предавао псторију словенске књижевности. Та кагедра установљенн је решењем Фравцуске коморе гоа 1840. украво за то, да се Мицкијевићу да проФиеорс .ко место Пољаца се надају, д > у име „Колежа новликом преЦ| са неће говорити садашњи ироФвгор на том заводу, познати слависта Луј Леже, јер као по ,нати пријатељ рускога народа не бн свакако био способан до велича занос^-ог поборпика за слободу пољскога народа. Пре неколико деценоја биле су друге прилике, јер су онда биле у цвету епмпатије взмеђу Француског и пољског народа, које су у нотоње доба због политичких разлога знатно опале. Год. 1867., кад се на гробљу у Монморапсију откривао споменгк
на Мвцкијевићеву гробу, учесгвовала јесва Француска са својим полптичким и књилевннм првацима а беседу је говорно отац садашњега председника, републике, Хиполит Карно.
сила, сем Холандије, иотписали I уговор с*оружаом Фабриком у
општи нкт конФеренције против робовања. Потписали су и изјаву о иравима Конго. КовФеренција је осигавила Холандији рок од шесг месеци да пристане уз решење конференције. Христијапиуа. Цар Вилхелм на менован је га ночасног адмирала норвеш^е марине. Принц Евген добио је орден црног орла. Париз. Данас је била нрва седница консуларног одбора, који
Штирској, осигураврјући лиферацију путака за хонведе дотл, док се не оетвари оружнаФабракп маџарска.
СМЕСИЦЕ — Шпањолка. Некн немачви пи сац, пишући о Андалузи и, овако описује шпањолску жену. Особина је шпањолских жвна, које су махом лепе, да обарају очи миого ређе, но што то чине немачке и енглеске жене.' има да се саветуЈе 0 олачшаПоглед ии је врло смео, ала та сме- ј д>у трговачких извештаја и да лосг није извештачена и прорачуње- ј П р 0С гудира организацију к шсуна. Кад Шнањолка глед< кога сво- 0 „„„„„„„ ларног т е л а. оа иотпреседнике јим великнм, пуним пзраза очимп, ! ^ она гледа слободно, отворено, про- изабранв су Фушон де Кс-реј и шшаво н већином с прпјатним осме- Мелин. — Одбор врховног т рхом, као да би хтела рећи: „Види, ! г о в а ч к о г
с а в е т а ре| шио ]е да се удари додатак. на
Свима месним одборима „Занат. удруж."
Премма чл: 21. друштв. правила, позивају се месни одбори „Занат. Удруж.," да изволе јавитц управном одбору, колико су и кој ч лпца по именде, на својим меснпм скупштинама изабрали за изасланике, :.а Ш-ћу редовну друштвену скупштнну која ће се држатп у Јагодиен 2. Августа тек. год., да би се на време могле тражпти подвозне кар те,како за железницу тако и за лађу. Исто тако нека јаве колико имају
болан, како свм лепа". Оиајеутоме бар толико уздржљива п деликатна, колико Енглескпња или Немпца, ко јима су још од младостн увртели у ј главу да мора.ју пред мушкињем о- шљу царину на угљен чима поникнутв, Из нстог ириродног | разлога Шнањолкч говори просто-1 . . . ^ душно као дете или човек, којп је : штраЈкуЈу, начали су Јуче Сааки је одбор дужан да по изасамом природом васпнтап о стварима ј стране раднике, који су их на- сланицима пошље на скупштипу кљн ге рачувске и биданс из њих.
' царину на счилу. Потпуна сед- чаанова својих. ница савета гласала је за сада- Треба на време известнти Унравни одбор, ако ко од изасланика буде спречен те не могне на скунштину Леад. Железнич;ги рацници доћп.
од којих би се људима на Јевроп- ; менили, и нолицвју. ском северу, кад би их само споме- ј рањеН н с обе сгране, пуо. кожа најежила. Ма да Шпањолац код куће живи врло сиромашно, те се због штедње рапп скоро све само биљном храном, ипак су њпхове жене и кћери, кад изађу на еламеду, врло чисто и леио одевепе. Шпањолка се скоро никад сама не чешља, но увек једна другу, виде се већином само једнаке Фризуре још впше унадају у очи природиом ј бујношћу косе. ГГисцу се у шпањолском кућевном животу најмање то ј допало, што девојке за удају врло ;
Мвоги су „ < о ТГ тз ^ Управна одбор „оанат. Удруж . у 1зе к - Кр аљеВ- Србији. У Београду 17 Јуна нн сгрнних радника оставила Ј *е 1890 год.Бр,- 150.
варош. Једна ковФеренција радника који штрајкују, коју су држалн с директорима железни-' ^»стурачима калзндара „Српски * ! г -, З&натдија И овам путем молпи сву чким, свршила се без јјтсј лтата. ко ј а С у растуоала каленХристијанија. На ручку који Д»Р, * а "огпл.у новац од расиродакоје је био вечерас у двору краље- тих и Р' !Ме Р ака -
ву, напвјаЈући у здравље царско краљ је рекао, да је цар јошј ! «д нрве своје посете у Норве,-
удобао живе, скоро нпшта не раде'• шку могао познати осећаје Нор-
и дуго спаваЈу, а сав носао остављају својим мајкама, јер се боје да им од телесног напора лепота не у вене пре вр-мена,
Раша Иилошзвић „Српски Ззнатлија" пресгао једа пзлази, јер су прегплат.шци нримаежана за цара и Немачку. Цар ! Ли ј, . ист а " 'фетплату насу поедаг Ј л г 1ли. Ако занатлије желе да лпст из-
И
Т Е Ј\ Е Г Р А 20 јуна Вврлин. Рајхотаг је одложен Брисел Данао преставниц« евију
наздрављајући краљу, благодарио је на пријему. Оа није могио путовати за време своЈ *е младости, а. сад путује да се учи. 21 јуна Будимиешта „Немзет" јавља Манистар Фајервари потписао је
лази^и дал>о, онда нека се одзову својој дужности; нека дужну претплату за 4 месеца у 2 дин. ношљу уредиппттву. Уредноштао „Срп. Занатлије".
ЗВЕР-ЧОВЕК
РОМАН ЕМИЛА 30ЛЕ
провод с Фраицуског
(41) — Господине Рубо, добро јутро!.. Да ли сте впделп моју жен)? То је бно Пеке, ложач, људескара од свој'ух четрдесет и три године, мршав а коштат, лнце му се спекло које од ватре које <>д дима. Ње:ове грахорасте очи испод нпск га чела, његова широка уста с вилицама истурепим вапред смешкаху се непрестано смехом наквашепа чове а. — Шта! В ј сте? рече Рубо в застале зачуђен. Аха, знам! Онравља се ваша машина, заборааио сам то... И ви ћете тек довече поћи? Двадесет и четири сата одмора, пријатна ствар а?
— Пријатна! понови Пеке још мало пвјан од ноћашње ии|анке. Оп је оио родом из неког села близу Руапа. Врло млад стао је у службу код железничког дрЈШТва, био је радник у машиаској радиопици. Кад му је било трпдесет година, досади му се радионица, хтео је да буде ложач, па носле машинист. Тад се ожевио Викторином, депојком из његовог села. Али годипе су пролазиле, а он остаде једнако ложач. Сад већ и не може бити машпнист, јер је рђавога влад^ња, нема викаква почашања, опија се, облеће око женскоња. Њега бп отпустили већ двадесет нута, да ганаје заштићавао°председник Гранмореи реч оспм тога били су се већ вавикли на његоне пор ке, које он ( бично загчади нешто својнч лепом шалом а негато својим искуством као старп 1)адчик. Само кад се напије, вал>ало га се одиста бојати. Тад се претвори у правога звера, п готов је на спако зло. — А јесте ли впдели моју жену? упита опет а развуче своја велика уста и насмеја се. — Да боме, видели смо је, одговори Рубо. Чак смо п доручковали у, вашој соби... 0, имате ваљану жену, Пеке! Не ваља вам посао, што сте јој невернп. Он се грохотом насмејз. — 0, то не можете рећи! Та опа сама хоће да се проЈодим!
Тако је и било. Викторија, која беше сгарија од њега две године и к ја се раскЈ^упњала н угојила тако да већ није м гла ласво ни д& се нокреве, пунила је своје џенове петодинарцчма, да би се он веселио које где Она никад није много марила шго јој је он бзо >еаеран. шт) је тумарао једнако по курварнацама, ради ириродне потребе А сад је већ његов жавот згодно ујдурисан, пма две жене, но једну на сваком крају линпје. Има своју жену у Паризу кад ноћу тамо сиава, а има другу у Хавру за оно време док ту чека до поласка његова воза. Викторпја беше врло штедљпва, чак мало и циција, знала је све и ноступала је с њим гото о материнска; говорила је често: како не може допустити да му се наруга „онаЦдруга тамо." И он је, сваки нут кад он пођ"-, назила чак да му спреми чисту преобуку, јер бн јој бндо врло криво, да она друга рекне како она не држи свога човека чисто. — Све једно, настави Рубо, тек вам опет нс ваља посао! Изгрдићв вас моја жена, јер зесма воли своју хранитељку. (Паставиће се).