Мале новине
Унућеии иеавеговааи одбратске Русмје да оставимо акгад, ми смо свом снагом кренули на југ. Ту на југу Русија нам одузима и оно што смо сишш ос војили, а на западу иушта у Босну и Херцеговину АусгроУгарск^! И да нвје било милости гроФа Андрапичја, која нао је скуно стало, ми данас не би имали ни Пирот, ни Ниш, ви Врању, ма да је сраска војска јуначки заузела сва та места па и д«ље иза њих. И док Србија ов«ко пасторски пролази и у Сан СтеФану и у Берлнн^, дотле се ствара велвка Бугарска на ричун срнских интереса. дотле добија чак и Грчка, која ни нрстом пије макла, док см^ се ми крвавилк! Сувишаа братска љубав Русије мал пас није загушила, а то није била првина. ''Не треба се враћ&ти у историју, ва!ОИ је читаоци знају и без тога. До вољно је само напомевути букурешки мир!
нријатељсгво, иа ма и од брат- ти интереси, и наши и њени, и ако овај чланак доносимо, иггак њис:е Русије, јер пије вољнч да захтевзју да се мећу нама угвр- ме није исцраљено све оно што би још један пут до^е у зск^шење ди трајно и одрећено пријатељ- Се " мало одгокорити „I ражданину",
Ни
положају, какав горе на-
номшусмо, и с пријатељсгвом какво баш сад изнесмо, Србија има да се бора и за свпј оиствнак и за иостлгн^ће својих надионалних задатака. А За с <е то, (;па се у нрвом реду мора сасгарити да стекне ссби верма, ноуздлна и искрена пријатеља. И она миС!и да таква пријатеља може и ати у Русија, у братској једвокрвној и једноверној Руевји. Али Србија неће више нркј^тељство сзмоупанм рсчима, она хоће пријатељсгво нп делу. Оаа хоће чист рачун, хсће да зна чему има да се нада од тог ири.јатељства, шта јој то нријатељство може донети а шта не; она мора зш.ти до којих гра ница иде го нријатељсгво, шта вма иримаги, а шта има давати. Јест, она хоће н тражитакво
још Један пут дође у да јој братсгш Русаја у име тог пријатељства узима м оно што је крваво задобила, да братс^а Русија читаве српске покрајине уступа другим ка пешкеш! Такво пријатељсгво,зрсновано на узајмности, на бр»тс«ој узајмнооти, хоће Србија с Русијом. Хоће л« Р у с и ј а , ми смо готови на такво пријатељство, и ваља га утврдити свима могућим и Формалнам ипеФ »раалним печатима. Пријатељство, засновано ка леним речима, аи не рачунамо ни у шта. Н«ће ли Русија на такво узајамно пријатељство, у коме је ч»ст рачун, из кога се види шга ко има коме давати а шта нримати, онда Србнји, ма и преко воље, не остаје ништадруго, но
тра]но и одрећено нри|атељ- , , \ ^ у > , те ћемо му ма с тога засебно одгосгво.) А за то смо јој увек бла- ВО р ИТИ . годарни, ма да се та њена до- * брочанства „укалааа Србији" мо-ј Зват на одговор. Ту пре неки дан гу на прсте игбројати. Она не- отпуштен је из државне службе јебиагодарносг и схватање да је с !' ески писар. Он сеЈаданзарад Русија морала чинитн нама до- Своје сл ^ бе аадужио те купио кола - * , и коше. Кад су га отпустили, он а броч^нства, треоа да потражи кода и коње мира продати. Да би на другој страви а не у Србији. их продао а и да би се састарао да нађе каквт год место те да заради
Хармакиз.
5ШРАДСНЕ ВЕСГг^
иарче хлеба, о н дотера у Београд на продају и кола и коње, и да у исти мах потража кдкву службу. Али од некуда полицији дође до ушију да јв тај писар дошао у Београд иаУбио се. Јјче у јутру уопо се из Р оч " т .° сп Р?ман да убије министра иолвера у свом стану Анта Јова- г ' Ба Ј>> К0 Ј« га Ј е отпуств«, те тн
реаолвера у свом стану новић, комесар телеграФа у иенсији. Глава м/ је сва размрекана. Узрок Овоме самоубкству још Је нен<->знат.
Орограм погреба. Програм погреба Луке ћ Миринковића, вице-консула у Ириштини, који Је мучки убијен да такво пријатељство иотражи!^. о. м. и кији ће се саранита у
где ва другу страну, па ма и под веновољнијим условима, рлз ћемо бар знати да то ниЈе братеко, једнокрвно и једноверво иријатсљство. Ето то је што ми хоћемо од РјСије, шти ми тражимо да видимо шта она може и шта хоће да учиви. Прилика јој се била дала, до ње је стајало и стоји да ради онако, како то треба да ради братски, једвокрван и једноверан иркјатељ. Ми вшпта више не тражимо од Русије, и то тто тражимо јасзо је и отворено — чист рачун. А то нити је малодушност с наше страае, ниги наши захтеви прелазе граиицу. Наши су захтеви ирнродии,снромни, сведени на најмању меру. За сва доброчинства, које нам је н кад нам је Руснја учинила, не сматрамо да их је морала учинити ( но за то што су јој внтереси тако галагали, (и баш
породич >у гробницу у Београду 24, јуна ове год, ово Је: 1 Скуи Је на железничиој станици у 10. часова ире нодне, даиас у недељу, одакле ће се тело пок јниково одиеш у Оаборну дркву рада опела. Сир„вод ићи ће ул. Савамалском иреко 0. варош--каиије у Сабориу Цркву. Из ц р к к е г Дуброаачком, кнез МихаЈЛовом, краљ МиланиВом до ЈХондонм, иа шред војног министарства у ФинкнсиЈску улицу. Ту ће се завршити спровод и тело иокојниково одиеће се у ново г^обље. 'г. 11ри сироводу учествоваће: Њ: В. Митроиодит са свештеницима, све чиновништво, ОФицирсни кор, све невачке дружине, гриђанство и војна музика3. Говор пред црквом. 4. Бенци који буду долазили, шаљу се нраво на желеаничку станицу. * Страже. Од неколико вечери иред министарским кућама сваке ноћи ст^ажаре но неколико жаидарма. * И 3 о с т а о. Одговор уреднпштва „Г^ажданину" ИоОетао је и из овога бр* ја с тога, што смо отомедобили од јсдног нашег пр јатеља чланак,
полициЈа зовне Јадног писара и узме на одговор, и он се, сиромах, једва спасе. * Концерат. Синоћ је у нарвдном позорашту био концерат „Београдског Певачког Друштва", накомесу учесгвовали госпчђица А Васиљевића онерска невачвца из Берлина и г. С. Дескашев, оперсаи невач из Будим Пеште. Госпођица Ва^иљевићева је лепа и пријатна по ава, чиии врло повољан ути';ак на гледаоце — ала не зна српски. Г. Дескашев је већ нознат нашој иублици. Концерат је био веома добр > посећеп. Ни Ј - едно седиште у народном позоришту није остало неиопуњено, а слегло се наЈ одабраније београдско друштво. Опширнији извештај донећемо у вдућем броју. * Љути се. „Оклеветани" Градиш танац, кр. сра. телеграФиста, зорли се наљутио на нас и још неке овд. листове, који су донели вести о њему како је ка•> разбојник нааао на кућу г, Новаковнћа. И ако га је нолиција као разбојника и лопова одвела у колицију , он ииак налази да смо га ми окл^ветали, па нам још и нрети: како не само да ће нас тужи:и и ми бити осуђени, — не отако мало по много, много више, јер му се може, но ће нас још и тући. На ову иретњу „оклевегааога" Гридиштанца ми му одговарамо да га се баш ама ич не 6 ојимо ; не бојзмо се његових тужба ни мало, а већ што се тиче тучења, нека се
који доносимо у данашњем броју. И | чува да не взв}че дебљи крај.
0
ЕРВД В А ГО ДЕН А (Днввник једнога реба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВЋЋ (107) Такав је био почетак мога ћелиског тамновања а за тим су се дани ређади једнолики и досан:ни ]едан за другим, у свему ј дан другом палик. Но шта рекох? „Даии!" Овде би ире могло бити реч о једној јединој дугој, непрекидпој поћи, која је трајала пупих је данаест дана и једанаест ноћи. То време остало ми је у пнмети ао .магловит сан а слабо је чега и Оило, што је м гло изазвнти јаче утиске, пошто су дани и ноћи, како рекох, пролазили сасвим једнолико. У подне дође ОФИцир, а за њим војник унесе јело, донесе тестију с водом, које
нарче дрва, на опет одм^х закључаЈу врата и обично више не долазе до сутра до по дне. За вечеру се јело оно што остане од ручка. Два три пут само, кад ми је због моје болести у јегри било одвећ тешио, долазио је у вече дежурни оФицир по ле карској наредби с Флашицом морфијума и шприцем да ми да инјекцију, која је нреко ноћ утишавала болове. Мој обични дневии ред био је ово: Будио сам се кад на сахат кули, — у неносредној близини надамном — огкуца сед. м часова. Од седам до девег лешкарио сам будан у кревету*) не знајући управо шта бих, баш и да устанем. Око девет палио сам свећу и уст.јао. Тада бих се умио, наложио ватру у Фуруни, нреставио Vе ву уз ватру, иа с упаљеном цигаром сео крај мале нећи. Свећу С-.м тада гасио, јер је ваљало економисати, а мрак је у ћелији помало разбијао и пламичак из не ћи. Тек кад вода ироври у џезви, онда понова палим свећу, закувам > аву, на чим
*) Овиј ' кревет добио сан трбћег дана а склепан је био од 2—3 криве даске и Једивх р(склиматаних ноГара, к ји су претали Сваки час да се изврну.
је готова, онда се свећа онет гаси и кава се може сркати и у мраку До подне понавља се по два три пут ово кување к ве. Ходаш, ходаш по ћелији на онда шта ћеш? хајд опет уз ватру. У подне се доиоси ручак и то је у 24 сахата један једани пуг, кад угледам бео дан, па и то само за који минут. Кад се за ОФИциром врата оиет затворе, онда налим свеЈЈу и ириступам ручку. По ручку се опет пије кава. Дееи ли се дл уз ручак поред све пажње официрове иромакне и по које парче новина — обично су ми доно сили за јело печење, па се ту као з ;вој 110 некад могао промаћи и по који комадић новииа — онда је иосле ручка на(тајало свечано чнтање и ти су трепутци били тренутци велике радости.
(Наставиће се)
<о>-