Мале новине

зети све потребве мере, да се правда задовољи, да се тбице пронађу и примерно казае. У колико смо се могли изве-тити у из^ави Феридун беја ништв се не говори о сатисФакцији српској застава. Напоменули смо )0Ш у јучерашњем броју, да истрагом руководи неки Џелан бег, државна тужилац пз Скопља. За њега веле, да послове те врсте уме врло вешто да одуговлачн, тако да истрага траје целу вечност. Надати се је, да ће Порта у иптересу саме ствари или наредиги да Џелан бег [не одугпвлачи ствар, н.1и послати човека и способнај^г и бржег на послу. Одтговла чење [ове ствари не .може батп у интересу ни Порти ни намч.

сакрио. НоглеЈај га какав је брашнав! Ух, а! Из публике диже се неколпло руку, једни пабацише Ники па главу његове брашнаве пешеве; други га потегоше лево; трећи га повукоше десно; узеше га међу се и сиромах Ника летео је као лопта од руке до руке. Ту је било мувања, уЈараца, буботака, иесвица, — билоје управо свачега и потпуно се вспунило оно што песма иева: Што су леђа поднела, Нећу ником кастп А уз сваки ударац причитаг.ало се: Ти, зар, Американац?. Не срамоти Амертку, рђо једна! Зар са у Америцп научио да се удвараш ! крунисавим главама? , И то, каквим Г Ј А . . ^ -V Л I

Српском посланику у Цариграду главама?.- Ама, је л овај Милана г. Новаковићу дат је валог, да се! брани? Чека], да му ја пришијем једаи најенергкчније зг.узме и нчстане, да орден! А, ево ја да му обесимленту се с встрагом похпта, да се иронађу 1 — И шамар ла шамаром пљуштио ,је кривци и примерно качне, и да се' К ао кнша Бог свети :(на шта би српској застави да достоЈна сагис- најпосле било од мога јадногд Нике факције. Као < спова за ра* г. Нова-ј да ми не паде на ум, да га спасем ковића, узет је рад којп су дипло- једном досетком. ОбЈавим раздражемати имали у сличној прилвцн 1876 Н ој публици да ћу јој иенричат загодине, прслпком убиства консула нимљпву нричу, због чега се Ника у Солуну. 1 овако ополчио на ме, у опште казаћ У ј°ј У ксатко целу историју мојих ! односа с г. Аперикннцом, а то ће

ДОМАЂЕ ВЕСТИ

бнти много занимљивиЈе, но да га туку. Свет се утиша и ја ночнем — ' причу. Одсекао нос. Нишка „Слободч" ј * јавља: „Један артиљеријски капетан 0 Николом Јовановићем. спном чпји име зеамо, одсекао је једном Стојана банкера, нознао сам се у 'а он ми рече да то пражи баш с свом војнику нос, Да би забашурио Пожаревцу још пре снојих 20 годпна 1 тога, што нознаје Ристића као по-

Тада је некако бала реч и о некаком секретарском месту кол некога послансма на страни. Никами је сам нричао тај ужас, како га је ту Рпсгић некако, боже прости, преварио; нретпоставио му другог а њему понудио неко место у министарсгву. Ника се осећао увређен и огорчен, услед т га баће, да наје ни изашла друга свеска јевавђеља о светом Јовану Ристићу, а била је обећака. Наскора затпм дошл ■ је одступање Ристићево, моје помиловање , повратак у Србају и моје везе са Наком се ипет на дуже време прекидоше. Сећам се само тога, да сам^једнога дана бпо веома пзненађгн, кад ме Амерпканац посети и монуди ми, да ми чита негсав свој спис, у коме напада Јована Ристића. Ја сам био пренеражен, дивпо сам се гвој промена и питао Нику од куд то настаде? Но, он мп накратко рече, ккко се уверпо, да је Рист ћ најгори човек у Србијч, да је најве^п тпранин, н »ј 'лукавији властољ^бац, пајопаскији интриган, и што је најгоре жесток интережџија. Само сам слегао раменима и покорно саслушао Нпкнн спнс, у коше он ово^а истога Ристића (о коме овако зло мисли) позива да иде у народ, да се капдидује за посланика и да постапе активни члан либералнестрачке Упитам га, како може то тражпти од Ристпћа, кнд га снако зло цени,

ово своје недело — три дана ,је Он се тада није звао ни Америкакрио војника у касарни. Но једном Н ац, нв АФриканац, но просто Нико. приликом сусрегне :га у кругу ка- ла Ј^анкерче. Знали смо се, али блисараском војни лекар и запита га ско НИК ад нисмо др^говали; нисмо шго је замотан. Војник прво ниј'е ни у јехној школи били.

литвчку кукавпцу, која неће смети да учани оно, на што га он иозива, а то ће Ристића утући у странци, јрр сви либерални нрвацп довста желе [ да виде Ристића пред собом с либе-

смео да каже, а после казао је После детињства дсшло је младић- 1 ралном заставом у руци.

да му је капеган о !секао нос Вој- ско д 0 ба Никоча је здимио у Амевпк лежи у болници." Ударио гром у кућу. — Грађ-шниу" јављају из Костоца (среза иожарев.), да је тамо, у четвртак 21. ов. мес. ударио гром у кућу Вељка Мплошевића, разрушио димњак и по верпгама спустио се у ватру, ко ја је у кући горела. 0 ве|игама је био обешеч б крач с водом, а око ватре биле су: Јанка жена Вељкова и аена кћн са дететом, које се у блвзани ватре играло. Жене су биле заузете жућевним послом. Кад је гром ударао. обе су онесвешћене пале, а дете је било избачено кроз отворена врата у кућни трем Јанка је више повређена и н^лази се још у постељн а кћи јој мање; детету није ништа, само сеуплашило. Знача^но је, нгго у тај мах није било велике кише нити јаке грмљавине. Одговори —Разговзри Паспаљ момче (Наставак) За тим се окренем брашнав ј гприлици и иодвикнем: По богу Нико брате! Јеси ли то ти ? Он се оиет поклони и опет промрмља енглески: — Оћ, уев ! Ј, ат ап Ашепсап! (Јес, ја сам Ааерикапац!). Та немој ми, Србине, енглески мрнџати! Јес ја знам, да са ти Американац"; али знам и то, да си ти наш Иожаревљанин, наш Никоиа Банкерче; па немој бар менн инглезати; но, дед да се љуцки разговорамо и кажн ми, какви те јадп нагнаше у ову врећу брашна? Док сам ја ово говорно, публика диже урнебес: Ух, а! Американац ! Ми смо мислили, Бог зна ко је, а • оно Америкапац! Обнчна млатишума. „Борац" из паспаља! Борац, па се од силна јунаштва у врећу брашна

рику, Јамачао, да тдмо научи, како слободоумни грађанп ишчекују спас своје домовине од нроналих, рђавих владалаца и постату пдолопоклоница збачених краљевч. Прошло је ваљда, десетак година и ми се нпгде ни мо срели у животу После детпњства нрви пут смо се малко више збдпжили у Парпзу за време мога изгнанства, кад сам морао лутатп по туђини од обестп овога истог Никин та идола Милана, чијим ме доброчпнствима < п данас коре. Ннкола је тада обично долазпо к мени у вече и ту смо често сстајали до поноћи. Говорпли смо о свачем; али, ја сам увек избегавао полнтичке разгов^ре. пошто се ту с. Ник'»м нпкад нксам могао сјожптв. Он је тада већ носи« громопуцателно име: „Америкапац;" по начелима звао се, да је, бајаги, неки вајни либерал, а у стварп је био заслепљени Ристићевац — Овако исто, као што му је данас Милан, тако му је тада Рвстпћ био Бог и идол његов, управо тролично божанство: Јован отац, Јован син и Јован дух свети. Тада је и Францускн учио и обично је говорио: ваља ми да научим добро Француски. То ће ми бити врло потребно у мојој карнјери. Нећу да ми се после натреса какав Гвоздић 1 ) Мало доцније у то доба писао је Нака в и њег во нознато евавђеље светом Ј вану Риетићу, књигу, у којој је Ристић проглашен за српскога пророка Мухамеда, управо за творца и одржаоца Србије п свега, што у њој постоји. Чак је сумњиво бзло, да ли је и сам Бог већи од Ристића! Ко у то није веровао, био је нодлаи, издајник и свако чудо. 1) Г. ГвоздвК је тада био у дипломатској втруци, уживао је г, Ј'исгнКево бдаговољење и било је нвгле(Ја. да ће правити сјајну дипломатску каријеру, тако да јв Американац донекле гледао у н>сму свога такмаца.

После тога опет је настао дуг прекид у мојим одни.сама са Ам риканцем. Тек лане не ; !ако и то, ако се не вчрам, после 14 п 15 Мзја г. Амервканац почне опет долазати к мени Ко год је пмао познансгво с А.у ; ериканцем, јамачноје морао опазити, да је редак човек, који уме тако да натури своје пријатељство и управо да вас примора, да с њим другујете, као што то уме Амерпканац Он почне долазити к вама, он долази чест,); долаза сваки дан. долази двапут, долази и трнпут на дан. — И он увеи оправда свој долазак; увек он има по штогод вам јави илп ма што да. вас н та, или да што узме, или да што донесе. Ја му за то не замерам. Можда је и то боље но ова м "ја дрвеност, где у години дана не одем ни код десеторице иријатељч. Но ја ово спомињем само с тога да се види, да је Никола мене тражно, да је он к мени долазио, а не ја њега. Година је дана, како трају наши најновнЈ 'а односи и за све то време ја на једанпут нисам отишао Николн, а једва један једини пут ако сам му поручио, да ми дсфе. Међутим, за то време он је код мене био бар сго пута (а да нисам био 4 месеца на ИЈту у Италији, јамачно бв се напунило и 300 пута). Ово је важно, да се зна, ко је кога тражио, кад тај Нвкола сад прича, како сам ја рђав човек. Но, да не нретичем догађај. Никола ми је долазио и ја сам га иријатељски нримао; тражио је кад кад од мене услуге, да му пустпм у лист по какав чланак и ја сам му то нови^арско гостољубље ваздан нрвјатељ л ки указивао. —• Пикола је долазио к мени што но реч у подне и у поноћ, по некад и трнпут на дан: често ме затицао у кревету ила при облачењу; често ми је сметао, кад сам у послу или кад имам кога другога да примам и по себи се разуме,

много пута бпо ми је с тога и досадан. Али, Ниџи (тако сам га ја авао) није се смело то отказатс; он је у моју собу улазио п без куцања и кад он још с ноља узвикне: „Добр > јутро, Перо! Како си ми, Перо! Здраво си ми, Перо!" —- кад он то узвикне, велим, онда се већ зна, да се свака посао мора прекидати, иа ма шта да сам дотле ра*во; а сви који би се десили у соби, мораЈ *у одмах излазити, па чак и сам мој одговорна уре ник, јер је Ниџа једном за свагда решио, да он св „евојим Пером" само на само може слободно дајјговори. „Разговор пред другима, није никакав разговор". Тако је долазио мој Нпџа и тако сам га ја примао, Говорили смо често о свему и свачему, на врло много п о политици. Ту је било тачака у којима се нисмо слагали и ја сам га молио, да о томе и не говоримо Је^на од >их тачака била је и питање о краљу Милаву. Ја сам Ниџи рекао Једном за свагда да је Милан за мене политички мртав човек и да ја о њему водим рачуна сам > јоиг толико, у колик > ј'ош зебем да може још кадгод покушати да врати своју негдашњу власт. Као прчватан човек можда би кадгод с њим још и могао доћи у додир; кио иолитичар ниг;ад, Према томе молио сам Ниџу да ми Милаиа никад не потеже; а сам може мнслита о њему како му лрагоИначе било је много штања, у којима сам се са Ниџом и слагао и по кад кад смо читаве сахате проводили заисга у пријатнои разг >вору. Нисам у Ниџи гледао никаква генија, па нвсам бог зна шга од њега ни тражио. ■— Обиччнчовек, на му није замерити и кад им« какву слабост. Мање више, сви смо ми такви, па нисам могао ви његове мане стр го ценити. У основи сматрао сам га као поштена чове ка, ко и у главноме ипак рада пре ма своме убеђењу и нисам имао разлога нн да избегавам његову дружбу, ни да му затварам мој лист. Ето таки су били наша одпоси све ло пре десетак дана, ]када се деси нешто, што од једаредначини ^д Ниџе мога крвна душмана тако, да се силне срџбе чак у врећу брашна завукао. Какавјебио тај догађај кснричаћу сутра. (Свршиће се)

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Оболво. Познчти немачки књижевник Фридрих Шпилхаген, п >знат и нашој чаталачкој нублици, Опасно је оболео у Б^рлпну од тиФуса. Дубока старост. У Брнслу је умро тамошњи угледни грађанин Едуард Груб у 109. годннп. Још 14 дана пред смј/г ;он је живо радао своје послове. — Спомекик. Бисмарку ће се подићи споменик на НГгврембершкои језеру, у коме се удавио баваргски краљ ЈЈудвпк. Међу тим чују су ласови из баварских кругова, к оји су одлучно прзтивна тој намерн.

ТЕЛЕГ РАМИ 26 јуна Беч. „НајеФраје иресе" доноси, да је јуче на Цетиљу Бошко Мартиновић командант гарде и рођаи кнежев убијен. Убицу је линчовала светииа. Велико узбуђетг.е влада у народу.