Мале новине

и скупоценпм костиивма. Све улице и сви тргови, којима је снровод пролазио, беху пуне народа с обеју страна. Све куће беху окићене заставама в свечано украшене асвппрозори и сводови беху натрпани гледаоцима. Куд год је сандук пр >лазио, обасппао га је свет, а особито Ј ! 6спо1>е, са прозора цвећем. По улицама су гсреде воштанпце, а у свима црквама звонила су зв 1на. На пијацама Оеху камештене трибуне, које беху нуне (ледалаца. У опште суделовало је код свечиног погреба непзмерно м^ого народа, ну са свим тим био је за целе светковине узоран рел и мир. На „Ривг плацу" преуз*;о је водство спровода лавовски надбискуп Моравски. Кад је спро1-Од ириспео до југоисточвог обронка брежуљка Вавелч кид бери рдинске цркве, аауставио се спров >д, а сандук дигоше с мр гвачких кола и полозкише га на носила, која свеучи лишни ђаци однеше уз брежуљакдо цркве. Ту Је пред црквом држао гроф Ладислав Тарн вски други одушев љен говор, који је занео и до суза гануо све слушаоце. На то однеше сандук свеучалишни ђаци у цркву, где га полижише на катаФалк, украшен цвећем и небројеним свећама, који је-био вџсок за читав (прат. Ту је кардинал-надбпскуп Дунајевс»>и служио уз многобројну асистенциЈу свешгенств! и целог црвосголног каптола свечане задушпице, а прагодно слово држао је натер Шотковски, застуиник на царевинском већу. После опела благословен јо сандук п >ново и однешен нспчд цркве у одређену раку у левем црквеном броду, где је положен у приређен саркоФаг. Тиме се свршила та величанствена и уЈедн > жалосна светковина. У вече је било осветљење града, ко;е је по најлепшем времену красно успела. На много прозора беху прозраци са песликовом сликом. — Сви пољски листови у Кракову и Л.авову изашлп су у свеЈаноЈи црнилу. Ситне велешке У т у дневника једног болесника тше: М. Р. П. 28. Мај 1890.

У 4 часа поподне ево ме у Вдњачкој Бан>и. Лекар ме је саветовао ла ове летае дане проведем овде и, ако могу, своје Јронуло здравље опорајвим уиотребљујући ову благотворну минералну воду, чије је дејство интензивно за болеснике плућних, катаралних и стомачних болести од које последње ја патим. * Врњци !... Како су лепи Врњци ?!.. У околини овог дивног планинског краја први пут сам угледао света.. Детињство своје провео сам близу ових стрменитих, високнх планина, које се поносно уздижу над узаном, цветном моравском долином, и по чијим литицама хитлено сам се верао и скакуаао од грма до грма. Давно је то било!... Памтим лепо, када сам са својим друговима тумарао .10 зеленим луговима п дубравама и често пута залазили дубоко у густу гору, тражећи гнезда косова и др озова. На каквом лепом 1.ропланку, поред извора студене воде — ми, деца, свдамо да се одмарамо, скинемо наше јанџичиће и нзвучемо из њих хлеба, сира, сланпне и лука, па се прихватимо. Ужинамо, ћеретамо, смејемо

се. деремо се, иевамо и причамо праче о вилама, зма'евима п горсквм царевима које смо приче од наших баба чули. Таке приче пажљиво сиушамо, а кад Ћива стане причатп о хајдуцвма — ми дрхћући слушамо грозе које они чине, зглешмо се, осврћемо се, схрава нас о бу з м е и ми ућутимо. Игра и ларма о час престане, нико дажаве рекне И бегали бо, алв ко да предложи ? — језик и ноге одузму се! Тако нас по кад кад и мрак у у шуми ухвати, а ми се не сећамо да кући пођемо. Само ћутимо. Среја, Петар и Новица по кад шго шапућу и храбре оне мале, којима лопте сузе вз очица, а гласка не смеју пустити! Грдничићи! Мркла тама почне обавијати зеленили око нас. а бледи месец не излази одма иза горе. Тишина одасвуд. . И ту сумрачну тишину пресецало би жуборење поточаћа, који несташно с камена на камен поред нас протиче, п клпкот јастребова којн се враћају с лова на легло у своје суро стење.. Таква скМоћ'<, причање страховитих слика о вуцима и хајдуцима, то хукање иоточпћа и кликтање орлова — узбуни нашу младу душу, страх нас вељи обузме п мп кроз плач појурпмо кућама. Али су оне већ далеко!.. Па још док Петар викне: „Ето вила и горских царева" •— а ми уплашенп вриснемо и што можемо брже демемо прско вршевитог бр<та. Ко је одраслији боље трчи и инмиче ншред; они мали застајеују и дерљају се, а мп пм се, ко бајаги, божем смејемо и што су пошлп, кад не могу бегати! Па ппак, никад вх нисмо осгављали... | Наш друг Среја био је најјачи и он је наш вођа. Он нас јетако једно посЈеподне повео преко „Љуте Странс" и сведе у долину. Опако уморнв поседа/и смо у групу на ћилимасту ледину и ту се саветовали „шта да се ради ?" — Куће су ваше далеко, хајдете мојој кући,*блпзу је; ту одмах преко поља па под онаЈ брежуљчић — рећи ће Среја. Хчјдемо; ја присгајем — додаће Петар. — И ја хоћу — нрихватп Новица. — Вала нп ја не макарим — учини1 е Ћива. —- Ја Н' ћу — рекне Тоза. Ни ја ! е смем, хоћу кући одсвираће кроз плач Душк>. И ја бога ми, караће ме мајка, не сием; хоћукући — раздера се Јалз. -— Ја хоћу. — Ја нећу. — Ја хОћу. — Ја нећу. — Куш, бре ! Ако нећете, ви одлазите; идите кући — рећиће Петар и док се тек издв^ји у страну и објави: — Ко хоће с нама код Среје у Врњце, нека дође код мене, ко неће н.к одма иде од куд једошао. И једаа по један прилазимо му: први задовољнс, а другп с отомбољеним усгима готови да се дерњју и са очицама пуним -уза моле Перу: — Хоћу и ја да идем. — И ја — И ја. И један за другим— сви, скупимо се и пођемо. Среја, као домаћин, нанред пође, ми за њим. А баш је задовол,ан што нас кући води. Ђаво, Среја, то је и хтео. Мали су уз пут најпре плакали и помишљали намаму и тату, а'после су заборавили, смејалисе и трчали. И читав чопорић нас, дечурлије, падне на копак код Срејине куће у Врњцима. Његова нас је мајка нежно дочекала, наранида, ноложвла

на постељу и ми, ћућорећи, саби лп смо сеједгн уз другог, увуклч у губере и одмах се успавали. Како је сладак сан уморној, деци?!... Сутра поранимо па низ ово врњачко суро стење сађемо и прихватпмо се пољч. Наз друм брзо стигнемо кући. Кад нас родитељи угледају они се прв > обрадују што нас здраве впде, а после нас туку: где смо синоћ штукнули?! Узнемирени родитељи, преко целе боговетне ноћи, тражили би отумаралу децу своју, ами грдници, уватили тутањ у шуму! И кад учитељ чује— тешко нама! Једног по једног изведе из скамије и повали, па ао 10 врућих Фиргаза опали нам по кошуљицз ђак, пок. Велимир, којм је невршио батинање у зпколи. Мв плачемо п закл^мо се г. учитељу Да нећемо внше скитати по планини, па ипак.. чим нрође бол а мп се загледамо иосмејкивамо се. Иива,.Среја, Петар в НовиЦа свакад ће нам рећи после часа: — Ово није пвшта бре, мене не боли, ако ће још и 20 да извучем, впак ћу да идем у шуму и да тражим косова јаја! Оћете ли ва бре? И ми сви, чисто шапућући, одговарамо: — Оћемо, оћемо...

Врњци, како су сад лепи Врњци?!... Прохујало је двадесет годнна од моје младостп, детињства мога, када сам оно у Врњце силазпо. Некако у то време нађени су овп минерални извори, п ми смо се задовољно по оном тоилом жабљаку брчкалп. Поредтпх извора протпцала је река. Сивкасте врбе и прп благом лахорићу повијају се п шуме, а силество жаба песносно су концертирали но онд. иустој врњачкој дољи. Горостасно стење које је елеменат оксидисао, изваљено лежало је испод црквеног брега, одакле се пред погледом развија богата велпчанствен>>ст дивље прир>де којом је украшена врњ. бања, — ту, па погледу уздилге се горостасаи Гоч, сав зарастао у јеловој и боровој гори. Такви су били Врњци пре а данас? Својим очима не могу да верујем јесу ли ово они Врњци! Ко да верује? Каква грдна разлпка! Дивља природа иста, кулгура друга. Место оне дашчарице у којој је био базен, сад је нодигнуто лепо купатило, озидано и цементирано. Место оних колибица од дасака, дчнас су удобнп квартири расути око бање а иоред ње издигла се колосална гостповица Косте Петровића подпгнута у швајцарском стилу, која импонује Ушао сам у њу и изненадио се, на први ноглед, њеној просторији, њеним салонима, каквог нема у сред Београда, ни по величини ни но укусу. Сугра ћу свуда разгледати. Онде где је некад дерала река, куда је чкаљ и боца расла, ту је парк засађен. И тај ће парк бпти врло брзо обучен у дивну, цветну и бујну вегетацију културног цнећа, зелених јела, мприсних липа и танких топола.... Ев) ме на кршевитом брегу који се гордо уздиже над басеаом топле и хладне минералке воде. Каква перспектива! Каква дивна панорама пред ногледом мојим развија се! ^спео сам се на највишу горостасну стену. Као алпаски часгир са Фрулом у руци, стау сам и дивим се величанственој слици овјг крас ног нланинског подгорја, који спада у систему копаоничких планина. И засвирао сам: „Има л' игда и шта боље „Ти божв расудп И т. Д. Јаснп и нежни звуци Флауте пријатно одлежу в, {низ мирисно поље, губе далеко, далеко... Свђох до над литацу високе стр-

меаи, седох на клупу што је у кршу усађена и погледах испод себе. Страховито је то било гледати! Иснод мене зинула оштра, кршна коса, коса, која се дубоко спушта доле, и поред које алејом врви свег. Опет сам засвирао. Несташни веч°рњи новетарац разеоси преФињене звуке ФЛауте и њиха зелену смреку, која је у кршу густо израсда, а у подножју брзо, хукајућв, протпче р^ка, вијугајући преко бањског рејона па нпз поље слази у Мораву. Изнад те стеновите, кршне литице простире се леи нлато. На ТоМе плато-у подигнута је мала, озидана црква. Она Јанас не пева зато, штона жалост није солидно озидана; напукла је преко средпне своје, алв је нанрављена до ње кнпелица од брвана. Ушао сам у црквеву портЈ. Ту еам впдео оне дивотне, столетне стубове, чији гранати стубови банају далеко сенку по мек >ј зеленој трави, те праве дебелу хладовину. Преко пута овога брега, на коме сада стојп, на оном д^угом брегу уздвже се монумевтална грађевина, замак г. Белпмарковића. Стал му је извесно из Федуалног, ритерског доб . Форма )е дивна, класична: оне куле, величина замка, па онај усамљени брег — изгледа ми идалски, страсно, б^сно!. Сутра, нрексугра отићићу да му видпм унутрашњост његову. Већ је време д* сиђем доле ка механи и да вечеру тражим. Желудаи је празан,- осећам — гладан сам! Доста је бало тумарањл и разгледа ња- Имам кад — сутра ћу ваздан шетатп, отићи ћу нарочито код мога одличног приЈатеља Иве, чачанског апотекчра, да видпм ону његову рајску башту, коју је модерно уредио и у коју је подигнута укусна палага. Према себе и видео ^ам је сачо. На всчери било нас је неколицина веома мало. Не познајем господу. Са мојим нријатељем и рођаком, Костом гостионичаром и његовом госпођом, седосмо за богату совру. Вечера је пзврсна била; боље је не нађох ни у једној београдској рест аурацпји. После вечере, у свом удобном кваргиру, распаковане ствари ваместпх п доведОх у ред, седох за сто да ове своје белешке у „дневник једног болесника" уредвм, попих медецину, па се пзвалпм у кревет да се нредам богу МорФију у крило. <о> > ТЕЛЕГРАМИ 27 јуна Беч. Једном миннстарском наредбом забрањен је увоз итранзит криа и употребљеног одела које долази из Шпаније шш Анадолије, да би се спречидоширење прилепчивих болести. Председнпку Главног Одбора радикалне странке Г. Николи ПашиЂу Из позива за редовии главни скуп странке, не види се да је при туп слободан и осталим чла новима, сем изасланика и чланова главног одбора, те с|тога вас молим да накнадно јавите: даје нриступ слободан свима" члановима а нарочито да позовете чланове до 1883 год. — јер су то прави радикали ако нећете да будете назаднији од чича Николе. Један стари радикадац.