Мале новине

СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ „СМИЉЕВА

У недељу, у 10' » часова пре нодне свечано је отворено штамнарија, коју је нодигао наш главни уредник г. Пера Тодоровић. Штамнарија је смештена у новој, двоспратној згради на Енглезовцу, више хотела „ Славије". Још око 10 часова почели су се прикупљати позвани гости, тако да их је око 10 1 а часова већ било преко сто душа, које мушких, које женских. Дарочитим позивннцама била су позвата и сва овдашља уредништва те да и она учествују у нроелави отварања прве штампа]>е, коју једно сриско уредништво отвара нарочито за штампање свога листа и уз то још иодиже нарочиту двоспртану зграду, у коју ће се смеетити штампара и станови за особље уредништва. Од уредништава одазвалн су се: уредништво „Народног Дневника"; г. Ћурчић дошао је с целим својим уредничким особљем. Даље', уредништво „Домовине", шабачког „Витеза", „Железничког Гласника", и „М. Лиета." Нека уреднпштва, која нису могла бити застунљена, послала су своје чесгитке. а нека нпсу нашла за нужно да ни на који начин учествују у овој одисга значајној евечаности. Тачио у 10' з часова дошао је и парох г. Алекса Петровић и извршио водоосвсћење штампарске радионице. Поеле је с нрисутним гостима изашао на горњи енрат и извршио водоосвећење уредничких станова, којом су приликом гости видели расиоред станова. За време водоосвећења певао је иевачки хор нод управом г. Стеве Мокрањца. Кад је свршено водоосвећење, г. Тодоровпћ је позвао еве госте код штампарске машине да внде како ће се штамнати за ову прилику нарочито снремљени свечани број „Смил.ево", у коме је описан постанак ове нова штампаро. Оштамнани нримерци „Смиљева" раздавани су гостима. За тим је г. Милан Јовановић фотограФ позвао гоете у авлију, где је био намештен ФотограФСкн апарат, те су ее едикали сви нрисутни гоети, заједно с г. Тодоворићем и његовим помоћницима и свима раденицима, који су радили на згради. Носле овога сликале су се саме даме с младићима, којих је било међу гостима. У оба пута снимљен је и изгдед штампаријо, носматран са дужине своје. Пошто је свршено ФотограФисање, засело се за постављен сто, за којим су гости најпре нослужени нивом и ракијом, а за тим јестивом и вином. После кратког времена устао је г. Живојпн Симић, проФесор учитељске школе и предссдник певачке дружнне „Станковић"', те је наздравио г. Тодоровићу, наноменув како је тековина коју еад нрославља, дело његова рада вредноћо п ума, дело његове истрајности, нсЉртвАвања и менрнстраености, те, пијућн му у здравље и дуг живот, жели му сваки напредак и добро. Г. Тодоровић је готово одмах за тим наадравио присутним гостима напоменувнш, да се за еве што је сада постигнуто има благодарити оним људима, којп еу кунујући „М. Новине" ма и једном аспром дали могућноети њему да приетупи овоме великом и тешком иослу. Уз обс здравицс гости се одазвали са „живео Пера" а певачки хор отневао је „многаја љета". Некн гости у то доба иочели су се разилазитИј а остали су тек засели за сто, те се јело пило и веселпло. Здравице еу и даље текле: Уредннк „М. Новина" г. Јаношевић наздравио је усноменн оне, којаје родила и васнитала г. Тодоровића, која мује у душу усаднла рад и вредноћу и научила га да у животу иде путем добра, успомени његове мајке Смиље чијим се иметом и штампара зове

„Смиљсво". Еад јо рекао „Бог да јој „Пре три недеље око 10скги у вече, душупрости", певачки хор је отпевао ја и мој муж Лука К. Маринковић бив. „вјечнаја намјат", а на узвик „живео вице-консул у Приштини седели смо за Смиљево", нова нам Пера" отпевао је „многаја љета". вечером, кад у један мах чујемо ларму Г. Иера Вндаковић наздравио је у-! пред вратима коисулата. Мој муж рече спомени оца г. Тодоровићевог, који је ј гаваз/ (којн се зове Реџеп Мусеино-

поред матере г. Тодоровићеве учинио све за васпитање и образовање чове

вић, Арнаутин из Ниша) да изиђе и да види шта је. Гаваз изиђс и вратив

ка, коме сад гости честитају отварање се рече да један пијан Циганин лежи штампаре. ј иред вратима и нећс да се дигне него Г. Љубомир — Љубинко—Петровић каже: „до год сам еФендија (господин) — наздравио је сатрудницима г. То- ј не изађе да ме дигне, ја се дићи нећу." доровића, који нису малаксали икоји су • Лука нареди гавазу да га отсра. Гаумели да одрже заставу, коју г. То-1 ваз изиђе, ударп му неколико шамара доровић држи, и онда, кад га је по-; и једва га одвуче испред консулатлпција на основу полициске уредбс|еких врата. Али Циганин је толико ухапсила за иисање по новинама; наз-; викао и лармио да се и Лука поново ■ дравио је уреднику г. Јаношевићу, | морао дпћи од вечере и изаћи на ули; администратору г. Даниду Стеванови- цу. Ја видев да је изишао, узмем у ћу н унравнику штампаре г. Меде-! руку ламиу п сама изиђем да вндим цијану. нгга је. На улпцн су били гаваз, ЦиПосле овога весеље и играње је уз ј ганин, јодан комшија (који се зове | сВирку музике продужено и трајало Утви -еФендија, Черкез јеМухаџер, чини је до ионоћи. Гоетију, које што су;ми се из Лесковца) који је и сам изајнепрестано седели. којешто долазилн шао, да види ко то ларма, и ја и Лука. и одлазили, било је преко три стотине.: Лука га заиита што виче, на што За време овог весеља стнзале су | му 0 вај одговори да је изгубио и трачеетитке и читане су гостима. Честит- жн кондуре (цицеле) и хлеб. То је ке су: из Врањеке Бање од ироте; лепо изговорно као да није пијан. ГаАлексс Илића и Андре Пурића; из ваз М у присветли лампом и он нађе Веограда: од г. г. Светозара Љ. Гав-1 што ј 0 хражио. Лука пзвадн из џепа риловића шеФа одсека за нроизводњу 3 мсталика, те му даде. Он их узме дувана, Милана Ђ. Милићевнћа (који и одо удицом певајући. Ј е на насеже нослао н лено повезану ' Шсле тога , НСК0ЈГИК0 дана иша0 своју књигу „Учитељ М иливојс и село; јо л е гав ^ ом 3 в и тај Злоселнца ), уредништва „Ведике Ср- ' псти » Циганин ;т њи ^ 1а . г Ј ворио је Ј ; биЈе , уредништва „Глаеа ВоЈСке , ; ()ви љуДи мене 0 „ 0 мад тенади Никоде Ђорђевића трговца Пере > бав-; (биЈш) ја ' сам зовал код пашс кића ваЈара, Димнтрија Маринковића )Ш ^ 0ПИ Ј ВИД0ТИ П1та ће бти « саветника на расположењу, Самуила Хоровица, Косте Арсенијевића и Све- . , {° нам Ј° 110Сде гаваз н Р нча0 да тозара Николнћа овд. штамнара и из1Ј е Ч У 0 ' Крагујевца од СретенаУзуновића ђака. I Паша је тих дана био у Дреници. Појсдиин гоети доиосили су и раз-1 Ка Д а је дошао, нредао му је дужност не ноклоне на насеље г. Тодоровићу.: " тај арзовал Циганинов, његов већил,; Од покдона заслужују нажњу поклони: | К0 Ј И га Ј с заступао. г. Анте БоДи, иредседника ножаре-' У веч ° тог дана, када је паша довачког суда, који је допео шарана (у > 11гао : причао је наш гаваз да је паша коме се држе налндрвца) те да г. То- нва0 Утви СФендија Дто је он нричао, доровић увек из својнх прсдузсћа нс-, гавазу) да га пита је л истина да је плнва као шаран; леп термометар г.! консул тукао Циганина, јерјеуарзаПаје Божића трговца: два служавника валу стојало да сс као сведок може г. Мите Димитријевића нггампара; мо- | позватн Утви и Садиефендија (то је дел куле у Пизи од г. Стсве Д. По- , терџоман мутесариФата). Причао нам новића и деп, златом извезен пешкир ј.) е Д^ље гаваз да је тај исти Салиод српска пдатна од г-ђе Јудијане, е®ендија нагоБорио Циганина да дргикн сунруге г. Јована Туковића трг. Л У К У- У арзовалу је стајало како су га из српског конзулата тукли, а нарочито да гаје јсдан гологлав госнодин и једна госпоћа у Фистану (аљин^) тукла. Шумадијско Коло Јахача „Кназ Ми- , Сади СФендија нијс добро живео са хаило" држадо је свој главни скуп V Луком, јер му јс .1ука био забранио недељу нрвог Јуда, на коме су читани У лааак У консулат због једне а«ерс,: и усвојени штатути, које јс вредна к0 Ј а ^ 0 оити 11 еамоме господину минривремена унрава за осам. дава из- ■ КИСТ РУ иредседнику нозната, -Јср вас радила, Назнв друштва једногдасно | Ј е л У ка чини ми се известио. Јо је је гсвојеи и он јс: Шумаднјско Коло 1 оит0 зимус. Један чиновник Иџра Ме'Јахта „Лим Мнхстло". ' ^УР У в ]» е Д и0 јс Луку и то због СалиЗа иочасне чданове нзабрани су еФендије. > последње време Лука је једногдасно господин Наја Вуковић, ' М0 Р а0 нодићн тарабу између коисупредседннк крагујевачке о нштине: лата и Сали-сФендијине куће, Јвр нико иредседник Дрнносавског Кола Јахача НИ Ј® могао доћн у консулат поштоЈе Кнез Михаило у Шанцу и ночаснн сво ' Сали -ЕФендија глсдао и оедежио члан срнског нољопривредног друштва к0 Д°лази у консулат. Кад је Лука г. ПантО П. Куртовић; председник иодигао тарабу чули смо да је Салиподунавског Кола Јахача Кнез Миха- СФендија ншао паши да тужи .1уку, ило у Бсограду, г. мајор Александер ! али . М У иаша ии Ј е уважио тужбу, него Констандиновић и г, Мнлослав II. 1 га Ј оиг и:,г РД ио и истсрао напоље, а Куртовнћ урсдник „Витеза". За пот- 0 Ц !1га нинову арзовалу паша Луку предеедника прве стадне управе иза- НИ Ј° ништа шгга °браН је г. ма.јор Тодор Грубановић а ^ уторак 19. Јуна око 8 часова у за главног секрстара г Петар Ђорђе- ј вече ј а > М0 Ј муж ијош некодико Срба ј внћ Нушић капетан. Збор је бпо ј С °Д СЈШ ем0 У соои п разговарали. Ј сјајно посећен. ' томс жена к0 Ј а нас Ј° иоелужнвала Одзнв грађанства п уннсивање у I Д°') с Д а нита да ли можс ићн кући, члаиство предсказују да ће сва Шу- Ј е Р смо Ј е свак ° вечс пуштали да иде., мадија биги нсраздвојНа од свога Кола. | *' а иаа ђом за њом у авлију да јс исОстале нојединости са тога нри- 11 Р атим - ^ та ј. мах чујсм неку дарму вредно-витешког збора добпћемо у нај- и Р е Д вратама консулата. Пођем да видим шта јо . Кад ја тамо, али онај исти пијани циганин који је. и пре ; лармио, стојн и хоће сидом да уђе у консулат, а гаваз му не да. К ад га ја. вндох ја му рекох да одма иде јср ћу I послати но зантије да га воде у по„Одјек" доноси ово писмо госнође лнцију а он ми одговори: „хоћу гопок. Луке К. Марннковнћа срнског | сноја да идем" ; — и одс. вице-консула у Пршшгаши, унућено г. Ја се вратим у кућу унутра, уђсм министру-председнику: | у собу где су Лука и С ј >6 и седели, и

ДОМАЂЕ ВЕСТИ

краћем времену.

УБИСТВО СРПСКОГ КОНСУЛА

мн нонова зачусмо Јаку лупу на вратима. Ја и Лука сгадосмо на нрозор да видимо ко је? Погледамо и видимо да се исти циганин повратио и хоће | силом у консулат. Гаваз му не да и моли да не нрави нсред. Циганин то није слушао. Тада Лука изађе на балкон и запоI веди гавазу да га тера у полицију. У тај час прођоше неколико цигана и мољаху Луку да га не тера у поли| цију. „Пијан је — веле — па нс зна ништа", Лука не хте одустати и рече „он је мене већ вишс пута узнемирнвао, ја га више трпета не могу." У томе одоше и они Срби; ја сићем доле у кухину, а Лука узме шешир н штап у руке и пође. На моЈ 'е питање куда ће, одговорн ми он: „Идем да видим шта уради Реџеп са циганином." .Та га ниеам тодико ни задржавала, ,јер никакве сумње нисам имала. Ми смо се ноћу увек од 10 до 11 часова испред консудата шетали. Кад је гаваз потсрао циганина, срео јс и иатролу н узео једног заптију с њиме. Лука је скоро одма пошао за гавазом и та натрола морала је и Луку срести. Досад, кад год је патрола Луку [ видеда да иде, увек је ишда за њим, I али не знам да ди га је сад видела ! иди није хтела да га види. Гаваз је |нредао циганина у нодииију и враћао сс с јсдним зантијом. На један нут чује | да пуче нушка ; зантаја појури да види шта је, али гаваз није смео. Кад су повикади да је консул убијен, потрчи н сам, дође и затекне Луку још у животу. Питао га је: | „Кажи гбсподине, ко те уби?" ! Али Лука није ништа могао одговорити, само је два пут рехао „ох" и издануо. Гаваз је био на једно 50 корака од места где је Лука нао. Лука је гађан с .једних басамака који воде на једну џамију н то у средини чаршије баш на раскрснпци. Ту у средини чаршије има стражара; стражари су били у њој, неки дућани били су још отворени, деца су се игралајош но сокаку, а бидо је 8 1 ! часова у вече. Тск кад јс Лука погинуо искуинли су се они и хтели су гаваза да затворе, да га обеде да гаје он убио, Они еу хтели да га на улнци прегледају, али гаваз није дао док ја не дођем. Кад је Лука изашао из консулата посде &—4 минута, чујем ја пушку где нучс, и нстрчиМ нред врата да видиш шта је, јер ме је тај иуцањ јако иотрееао. Кад сам изашда на улицу, видим да је сав свст са улице иотрчаб у с-воје куће н улица наједаред носта нуста, само је једна Српкиња жена са дететом на руци дошла к меии и рекла да сс. склоним унутра. Ја еам је модила да ми нађе кога да цошљем по Луку, јер се бојим што га нема. Оиа ме је умиривала да ее не бојим пушака јер је овде арнаутдук. Ја сам бида јако узнемирена и једнако сам изглсдала хоћс ли се Лука ској>о вратити. Тако носде једног часа чујем ја луну пред вратима и потрчим да виднм ко је, и видим једног поднцаја и анотекара где стоје. Ја их запнтам шта ће? Полицајац ми рече: „Ајде, гоепоја, зове те господин". Ја му рекох: „Господин ако мс зове он треба да прати гаваза ио менс, а ја не могу с тобом нћи, јер те не нознајем". Он ми опет рече: „ајде има гоеподин да ти нешто кажс". И тако се ја одважим и иођем с тим Турчнном. Молила сам га целим путем да каже шта је с госиодином: ал он ми ништа не говораше него ми еамо виЈ каше ајде, ајде. И тако ме он уведе у чаршију, где на еред раскрснице видех у мраку испред Фењера да светлуцају бајонети од нушака, видсх ту пашу докторс, ОФицире, и заптија до ста, а поглед ми луташе од једног до другог, хоћу л где год угледати Луку, ади га ие видох. Кад ја дођох они се размакоше и направшпе место где ћу проћп и шта угдсдах? Угледах мога мужа где дежи еа скрштеним рукама