Мале новине

на прсима н гаваза гдс ,порсд њсга клечи. То бсшс ужаеан призор за мсне, потрчим да га дигнем, узмем га за гдаву, али он бејашс мртав.... Ја онако како сам била потресена, видећи тај ужаснн призор, а једни с једне други с друге стране зваху ме да идем њиховпм кућама н говораху ми да ће они сво то наместити и уреднти с Луком, — одговорим да се мој муж мора у консулат носити и да се ја нигде од његовог тела одвојити иећу. И тако донесоше један ћилим, метуше Луку у њега, а мене узе паша за руку и пођосмо у консулат. Кад смо дошли у консулат, поред све моје несрећс и удара, сетим се да је консулат државни, да у канцеларији има књига од ши®ара да су ту потниси разни, да има новерљивих стварии наједаред ми дође одважност да ја то све морам сачувати. Сагнсм се Луди, повадим му из џепова еве хартије, и кључеве од касе, позатварам све, и узмем кључсве код себеји одмах седнем и напишем три депеше: једну вама господине минпстре, другу г. Карићу у Скопље и трећу ч>амилији у Београд и дадох гавазу да их однесе. Они гаваза не пуштаху да иде, те посде моје дуге молбсјсдва отпратим депеше, али су мн их враћали, и казали да добро написане нису, да су сдова ногрешна, те их ја поново нанишем. Они су ми казали да ја не морам дашиљем, јер су они већ свуда депешс испратили. Кад сам их иснратила (т. ј. депеше) окретох се свуд, видех да сам сама са Турцима. Нигде никог свог. Пуне четири собе и ходник самнх Турака; Луки ночеше да ирегледај у рану и ■одедо у ком је убијен хтедоше да узму, али ја им на силу отмем са речима: „да ћу да носим у Србију да види цео евет шта ви овуда радите и како л.уде мучки убијатс". Онда повичем „за Бога људи овај човек треба да ее обуче. Дајте ми кога од Срба, дозовите ми ироту!" — Једва после 2 часа мога борења с њима, дозводишс ми да може нсколико христијана доћи, да бп се Лука могао спремити. Ја извадим званично одсло да га обучем; они ми ц то забрањиваху да чиним. Ја им рекох да они мени нс смеју забрањивати шта ја хоћу да чиним. Тако ја обучем и наместим Луку на сто, и опет седнем тс напишем и другу депешу г. Карићу. Сад се нскупио еуд у консулату, и менс и гаваза зваху да кажемо шта знамо. Ја им у кратко рскох што ми је било познато, и како јс Луку цнганин изазивао. Послс једног часа зваху ме да се потпшцем на то што сам говорила. Ја им рекох: „Ја се нс могу потиисати, јер нс знам на шта сс потиисујем; него ви мсни преведите на срнски тс турске рсчи. Ето г. прота ће ми .нревести". Ношто ми је г. прота свс леио ирсвео, ја сс тек онда потиисах. Ту целу ноћ су тумарали по консулату и мсне зваху да мс воде код њиних жена. Ја ннкако то нисам хте- 1 ла учинити. А казала сам им да су им еве њихове речи у залуд, јер се '• ја од консудата нигде маћи нећу. Тако сам сс ја сама с њима сутра дан до 3 часа но нодне борила, док г. Карић из Скопља дошао ннјс. Чим је г. Карић дошао, ја сам му одмах неновређену канцеларију и касу предала, и одма смо нредузелн нужне мере, да се нокојниково тело сачува док мој дсвер н заова нс дођу. Кад је Лука убијен, цео народ је кукао за њим. Сутра дан у среду, поред свију иретњи н страха од Турака, свакијескоро Србин са тужним срцем дошао и Луку оплакао. Док је лежао мртав, две заптијо су терале народ од сандука говорсћн: „бежите; можете се унлашити". Господине министро, ја мислим да

само од наше треба Луку тражити, јер ћр он све знати. Народ по Косову је убијен, јер говоре да сад сваког дана може очскивати да му Турци главу секу. Мој муж је погинуо, ал народ епасавајте из душманских руку, јер сам ја сама била очевидац многих зала, која су у овом врло кратком року ио Косову почињена. Мог мужа су убили што је био Србнн, што је био патриота, и што је заштићавао оне јадне Србе, а они су га обожавали, јер се ретко рађа Србин као што је Лука К. Маринковић. Јн би најнокорнијо госнодина министра молили, да ме односно извиђаја о убнству мога мужа извештава шта се ради и да л' се убица пронашао. Лука је свечано из Приштинс испраћен. Пола часа изван вароши, носили су га Срби на рукама, и на седам моста опојалн. Једна чета војника, дванаест коњаника, и паша и цсла Приштина га је исиратила. Ја поново модим господина министра да поради да се не само мој муж освети, него и народ ернски тамо кодико је могуће обезбеди. Примито госнодине министре-председниче уверење мога дубоког поштовања. С' ПОШТОВАЊЕМ ћОНИЗНА Смиљана, удова Луке Маринковићл Слв. вице-консуда у Приштцни. ОПКДАДА (Доино „М. Новинама) Алексинац, 28, Јуна 1890 год Држим да ће читаоце „М. Новина" интересовати опклада овд. коњичких ОФицира Г. Г. Проке Божића и Дра! гутина Милетића. Ствар је у овоме; ! Драгути се онкладио, да ће на свом коњу одавде из Алексинца, за 24 сата одјахатн у Пирот и натраг се врај тнтп. Овај нростор заузима 36 сати I даљине, а терен је до зла Бога рђав. : Кад се још узме у рачун, да јс Г. Драгутин морао и ноћу, но овим мрачним ноћима, јахати, онда се доисга чудимо његовој енергичности и ноуздању у коња. Опкдада између њих б ла јс у 500 динара, али је још било више грађана и ОФнцира, којн су се између себеза и против кдадилп. Није | дакле чудо, зпто се јутрос на Рујевици беше нскунило доста света, који очекиваху Драгутина, да се у уречено 1 време у 5 еати врати. Већина је држала, да ће Драгутин оикладу добити, н због тога се беше спремило; да га свечано дочекају. На еамом внеу Ј 'уЈјевнце безпе нстакнута застава, а на њој венац од цвећа са натписом: „11о, бсдитељу." Изнста је п нрангија, која би његов долазак свечано објавнла. Музика је свирала без ирекида. Око пола пет сати указаше се у даљинн | два кољаника, могло се јасно иримеј тити, да је међ овом двојицом био један ОФпцир... Ено га... викнуше неки. Свет иотрча на брег, са одушевљењем, внчући „.Жнвео"! У тај нар груну прангија. Музика ноче да евира претперси; али на вслико изненађење уместо Драгутина иојави сс Г. Бутрић ОФицир и Пера Лецедер! Онн још раније беху изишли у иричек Драгутпну! Од оног одушевљења на јодаред не б(!шенитрага; Све жнво ућута и окуњи се. И они што се највнше џапаху и бејаху у стању све заложитн у опкладу, да ће Драгутин добити, и они савнше главу, н тужно али јонз еа нском надом ногледаху ннз друм, држећи да ће се Драгугин уекоро иојавпти!! Пет сатп се већ п|»иблпжавашс а њега ј01и никако! У том дође н Ирока. Вееео, поче задиркивати редом осгале, којп се против њега кладшне! Ево ко ,сме јопз у оОО динара, да неће још ни за 4- 6 иа ии 10 са гн доћи!! Он говоранзе са та.ком сигурношћу, као

да Драгутина тек сад ззред Пиротом гледа!!... И донста он је имао ззраво. Драгутин не дође ни поеле 10 сати, а зга збсговом алату, коме беше венац намењен, неће никад ни доћи!! Алат је своје јуначке кости осгавио тамо негде око Пирота. Драгутину је коњ цркао, и он је, као и сви на његовој страни, опкдаду изгубио. Али сад, да за часак исиитамо узроке, због којих је његов „Абдул" онака заиста херојска снага, ззркао. Да ннје случајно сувише био нретеран?! Да ли је Драгутин водно довол.но рачуна о хранн и поју његовом? или да му није ваљда мокраћа етала, те је усдед тога морао прецрћи?! Не, залста ниједно од нобројани узрока није било. Драгутин није јучерашњи ОФицир, па да о томе свему није строго рачуна водио! Не, он се баш ни у чему ззреварио није. Одавде из Алексинца по напред одрсђеном пдану, о н ј е тачно у П и р о т с т иг а о. 1Нта више и задоцнио је са нских 18 мннути. Значи, да коња претерати није могао. Коњ мујемокрио на 3—4 места, а храна и водопој није нзостала. Он је на ноловини нута у Моралији нојео један читав лебац утонљен у вино, а у Пироту је јео зоби. Појио га је такође. Дакле он јс све чинио, што је трсбало ,и морао чиниги. Паштаје оззда узрок да онакав здрав, јак коњ ззри иовратку готово на самом изласку из Пирота цркне?! На то је нитање заиста мучно одговорити, јер се за нссрећу у Пнроту није десио марвени декар, да му „Абдула" секцира. Али је јака вероватност, да. му коњ још у иочетку није здрав био. Он је још одмах ночео јако да балега. Балега му је била зелена као трава, међу тим Абдул није никако на траву пуштан. Изглед је дакле да је морао болестан бити, али услед чега и како, то се као што рекох не зна. Сад да искажемо и једну замерку Г. Проки Божићу. Драгутинов је коњ као нтто рекосмо цркао при ззоврттку бапз иза Пирота. То је било у вече око 7 сати. Ина се ноуздано, да јс Прока имао готово свуда своје извештаче о Драгутиновом пролазу, као и стању коња. Његов други учеснпк у опклади Г. Радивоје Алексић ззотноручик, бно је чак и у Паланци одаклс јс добнјао извешћа о Драгутзтиу. Прока Је опет те ноћн био у Нншу н одандо се. амо тек у нола ноћи са возом вратио. Дакле врло је могуће, да је јозн те ноћн био у Нишу, и о Драгутиновој нроззасти сазнао. Панпак када је у Алексиззац те ноћи приспео он је затекавпш јеш света у каФани, нзазивао људе наонкладу, пуштајући им поред уговореног терминајош 5—6 сати. На овај начин опкладио се јонз са неколицином. И само његово раздражено стање, и онолико поиуштање. времена, пзазвало је сумњу да је он јоштада знао. Мн као што рекосмо ипак не тврдимо, да је еигурно знао, али му за ово замерамо, јер је без овога сасвим могао бити. Б.

супруга и двоЈе деце и он је тсшко рањен. После експлозије букнуо је пожар.

ТЕЛЕГРАМИ 2 ЈУЛА Софија. Румунски дипломатски агенат Ђувера отпутовао је на осуство. Послове ће отправљати секретар Потреско. -— „Бадканска Агенција" примећује да се у псследње време неистините вести о ситуацији Бугарске проноее искл.учно из суседннх земаља, јамачно у цели алармнрања и дражења. ИЗ БЕЛА СВЕТА Часовкик Лудвика XVI. Ротзпиддова кућа. куиила је ту скоро часовник који је направио још Француски краљ Лудвик Х\ 1. Овај је часовник реткост својо в])сте. Судећн по еамој израдн, требало је најмање две годзгае времена., док је часовннк бпо готов. Особе, које су виделе овај предмет, не. могу се доста начудити делу еупруга Марије Антоанете. — Експлозија. Ноћу пзмеђу 25 и 26 ир. м. ексилодовала је у ниротехничкој Фабрици Сакера у Брну, ведика кодичина. ватромета,. Погинули су

Јавка благодарност. Свима прнјатељима и познаницима којн нам у часовима наше сродничке преголеме жалости за незаборављеним нашим Лцком К. МаринковиКем, бив. краљевскнм вицс-консулам у Нршатшт, где је 19. ов. мца окончао лшвот свој као мученик, изјавише своје саучсзпће у тузн нашој, и тиме нам у неколико ублажише бол, изјављујемо овим свесрдну захвалност. Нарочиту захвалност дугујемо Г. Сави Трујџпу ђенералу, и ареседнику министарског савета и његовим диугови.ма који наредпше да сс са Кисова о државном трошку зфенесс и овде сахрани тело тело драгог нам Луке. Не мању захвалност дугујемо: Господину Крсти ПротиИу ћенералу и краљевском нам,еснику, који са станице железничке па до старог гробља допрати нашег Луку; Његовом Високонреосвештенству ~Митроџолиту С/жском Госиодину Михајлу , који је Са многобројним свезнтенством нрнсуствовао и извршио онело над најсвожијом жртвом у служби отаџбини и цркви; „Великој Србији", Сриеком јеврејском псвачком д р у ш т в у, лреставницима стране штампе, као и свој осталој господн, који у знак искреног прпјатељства и поштовања положише венце на одар најмлађег Косовског мученика; свима невачким дружинама које из ночасги увеличаше тужан снровод; чиновницнма н ОФтшрском кору, боограђаннма, који у густим колонама нзлазише на сусрет еуграђаннну своме и кога допратишо до његове вечнс куће; г. г. одборницима за спрему и иогреб нашег Луке'; свнма уредништвима, који у својим листовима обзнаншпе и нропратшпе мучсннчку смрт Лукину, и г. Браниславу Ђ. Нушићу иа изговореној речи нред саборном црквом. Сем тога назпу захвалност дугујемо г. Мити Гавридовићу секЈтетару мннистарства иностраних дела, који нам се је у овој нашој несрећн нанзао као брат; г. Мидцнјаднсу Васиљевићу чиновнику конеулата српскзг у Скопљу, који се је такођер братском заузимљпвошћу нашао н иомогао у жалости н нсвол.и нашој. 28 VI. 1890 год. Београд. ОжалОЈнћени: Сунруга: Смиљана: брат: Петар К. Маринковић; ссстре: Милева А. Јанковић, Ангелина Д. Ђорђевић, Јелена В. Ћорђевић, Косара Ж. Југовић; зетови: Димитрпје К. Ђорђевић, Владислав М. Ђорђевић, ЈКнвко Ј. Југовић и ос.та.та родбина. - -