Мале новине

тов и изложен публици на утлед. Колико смо до сад могли видети, орао јс врло добро израђен, и ако још није са свим готов, а широк је 3 мстра а висок 2 метра. Надамо се да публика неће пропустити да не види ово на,јновије дело нашсга вајара кад га изложи угледу. * Разговор. Бив. краљ Милан у последње време примио је овдашња два новинара и с њима разговарао. Пред једним јс, као што смо већ јавили, изјавио да за инат неће да иде из Србнје, ма да би му због стомачнс болести требало да иде у Карлзбад. 11ред другим је правдао своје последње држањс тиме, што со чланови радикалнс владе отезали нред њим, уверавајућн га о својој лојалности, а мсћу тим су нустнли да га њихови „разни листићи" нхто више н што јаче нападају. Он никад радикале није волсо, на их нн сад не воли, али се уздржавао да им нс г.рави никакве не-' прилике и незгоде. Алн кад јс видео, да га њихови листови систематски на-; падају, он им је отворено изјавио да ћс морати да се брани, ако му влада | не да сатисФакцмје. Налазећи, да му влада ннје хтела дати сатисФикације, те да забрањује листове који говоре нротив бив. краља, он се почео бранити тиме, што је држао познате говорс. На крају је додао, да јо на такво држање био ириморани с гога, што влада, дозвољавајући да се нанада на краљева оца уједно тиме дозвољава да ее напада и на краља и династију. С овим говором старога господара доводе у везу и најновије решење Касације о неприкосновеностн његовој. Опште је мишљење, да је влада на тај начин хтсда да му да трджсне еатисфакц1гјс од напада у штампи. * Шта је с косовскии! спомениквм? С неколико места стигла су нам питања о томе, шта је с косовскпм сномеником, је ли нокунљено довољно и колико новаца, јс ли и који нацрт нримљен и кад ће отпочети грађење гога споменика, који треба што пре 1 иодићи? Ова иитања као умесна и ми износимо да надлежнн на њих одговорс. * Кирија на општинско звмљиште. У прикременој тариФи, коју је нздала оиштина за нанлаћивање обаларине, | ироиисано је и нанлаћивање кирије на земљиште робом заузсто. Сва роба, која се не стовари одмах с лађа на кола иди с кола на лађу, него се емести за неко врсмс на онштинско земљиште ллаћа ће онштини кирију. Кнрнја се наплаћујс месечно. Најмање се наилаћује кирија за 15 дана макар заузеће и мање трајало. Пређе ли 16 дана, кирија се плаћа за читав месец. Земљиште онштинско норед обаде разгођеноје на три рејона. 11рвн рејон хвата до 60-а метра бројећи од обале на овамо, други рејон хвата од 60- 160-а метра, трећи рејон од 160 220-а мсртра, свс бројећи од обале на овамо. Кирија је у другом рејону за четвртину мања, а у трећем на половину. „Изборни закон". „С. Независност" јавља, да се ннгде у књИжарницама не може добити „изборни закон". Всли да је то „внц" г. Ђајин само да људу! за изборе немају изборнога закона. У министарству унутрашњих дела одговориди су „С. Нез." да је изборни закон на повезу, ма да се, вели зна, да је још за време скунштине тај закон био повезан и раздан скушнтинарима. * Извезене. У уторак извезеио је нреко Београда за Угарску четрнаест вагона свиња. * Нота Г. Ђока Симић, српски посланик у Бечу, предао је аустро. угар-

ском министарству сггољних нослова ноту српске владе о встринарно-полициским мерама маџарским нрема нзвозу наших свиња. У ноти се тражи посредовање аустро-угареког министарства спољних ггослова за ггонипгтење наредбе маџарског мииистра трговине и да се до коначног поништења олакгиа извоз свиња из Србије. * „Силазак с престола" застао је због селидбе и иромене штампарије, али штампање ће се ускоро обновити и 23. свеска биће готова најдаље до 15 ов. месеца, а за тим ћс оггет излазити редом сваке ггсдеље гго две свескс. * Стаљо водс код Београда за 5. Ју.ш 1890 код главне царинарншџ! 4 - 40 метра пролаз испод мосга жел.езн. 9-53 г придопгла за пос.тедн>а 24 еата 7*13 еантм.

ДОИАЂЕ ЕЕСТИ Аранђеловац — српски Баден-Баден. Носетноци буковичке кггесле воде имаће, ггочсв од ове године, и по једно витешко-прнвредно ужнвање. Свакс годпне, у гголовггнн Августа, о вашару годигнњем, приређиваће се у Араггђеловцу, односно Буковику, разне витешке и иривредне утакмице са домаћим коњима. Овс нак године, због краткоће времена, ириредиће се само изложба која ће имати следсћа одељења: I. кобггле са овогодншњим ждребадима, Т1. двогодишња мушка и жснска ждребад гг III. трогодигггња мупгка и женска ждрсбад. У сваком том одељсњу ггодслиће се на награде најмањо гго 100 динара. Сем реченихнаградних одел.ења бггће гг једно одељење вагг награде. Увиђавно гг патриотпчно преставништко аранђеловачке гг буковнчке огг-1 штине даће нотребан новац за награде ггз својих општннских каса а бггће на | ту цел и добровољнггх прилога од че- : ститих аранђеловачких становника као 1г ггомоћ из касс шумадггјског Кола Јахача, које је за ненугга два дана стекло 20 утемељача гг 90 редовних I чланова. Речена ггзложба нриредићс сс под ггокровитељством гг уггравом гнумадијског Кола, чсга ради доћи ће на дан изложбе три члана управе као ј изасланицгг друштва да п риведене коње онггнгу, оцене гг наградс ггоделе. А нема сумње да ће н великн број ггосетиоца доћи тога ради тамо из Београда, Крагујевца гг другнх места. Аранђеловац је врло ногодно место за нрире1јен>е ггомснутггх утакмица. Исго тако налазимо да је и време за обавлање истих врло ногодно изабрано, те сс с тога надамо да ће и ова нрва нздожба иепасти сасвим гг на корист Арагфедовцу а тако н на опште српску корнст. У почаст те изложбе бнће истог дана у вече у Аранђеловду ^рнређено лг једно (нрво) свечано вече гггумадијског Кода Јахача, које ће прнрсднтн , месна општпна у корист Фонда за да-! вање награда. Ми честитамо општини Аранђеловца гг Буковика на тој заиста и по н.их и гго васколики народ срггски корнсној замисли и надамо се да ће нх дотични срески старешина својски нотггомоћгг да пгго випге сељана и као ггзлагачи и као поеетиоцн дођу. У нсто времежелели би да обзнане за нријављивање нгто екорије обзнанегве будуНаггоелетку нека нам је дозвољено да ножелимо да би и у још којој добро иоссћеној српекој бањи, за време сезоне, требало подобним корацима пристунатн ако оне имају и иначе уелова за то, на нр. Врњци, Врањска Бања, Смрдаи Бања, Ал. Бања, Бресгов. Бања и т. д. * Моравско Коло Јахача .,Кнез Михаило." Чујемо да на осгварењу Моравског Кола раде негдашњи командант

коњичке оригаде, садањи конандант моравске дивизије ђенералштабни пуковник г. Јован Пранорчевић; шеФ штаба моравске области ђснералшта бнн мајор г. Божидар Јанковић; коњички мајор г. Петар Мостић и бившн ратни интендант коњичке бригаде преседник нишке општине г. Светозар Тутуновић, и иознати нишки грађанин г. Никола — Коле — Рашић. Бедежећи ово, ми се радујемо што су се овакве снаге ггодухватиле да игирс идсју Кнсза Михаила у ономе крају где је онда канда нонајвише занемарена.

ПИСМО УРШДНИШТВУ УПУТНИЦА ВЛАДИ Од како сам ночео да се разбирам у полггтици, радикализам нривукао ме себн и од њега се ни дан дагги откачио нисам а и нећу, јер је моје мишљење етално и непоколебљиво, Дан, када су поглавари радикалне ј ггартије у Фузији са либералима на владу Србпје дошли. ггоздравио сам одушевљено еамо из раздога, што је то био носледњи дан наггредњачког унесрећавања Србије. Нисам тај дан ггоздравио најодушевљеније заго, што : су радикали у фузији дошли на владу Србије. Дагг, ггак, кад су сами радикали после абдикације краља Милана на владу Србије дошли, најодушсвљеније сам ноздравио зато, што сам веровао, да ће чланови владе, влагићу моћни и снажни а у народу ггризнати и слављенн борци за народна права и дужностгг, н хтети и моћн иристунитн оетварењу ггачела, која су у програму радикалне странке јаено иеиисана, крвљу заливсна и гглачом/гугом и страдањем 1883 године онако лено окићена. Сећајући сс дотадање борбе бораца радићадских, уирављене противу незаконитнх постуиака напредњачке владе н представљајући у ссби тс ј ондашње ноеноце радикализма, како са самопоуздањем и емело развијаху барјак радикализма, како масом гинуше н страдашс, како пранге носише и у томруцима чамеше за радикадизам, од мене је била далеко св&ка номисао, да ће понСки главарн радикалне странке, дошав на владу, заборавнги и своја и извесног деда чланова своје пар-! тнје дојакошња страдања и ггрограм странкин изнејвсрити. „Д1та? нгга говори тај човек? То Није раднкал. Он хоћс раздор нзмеђу радпкадне сгранке и њене владе да нагграви", Не, не. 1'ђаво миелите, мили моји. Ја раздора тога нећу да ггравим всћ хоћу елогс. Ја ћу вам легго исггричати све што мислим. Ви то нрочитајте, гга кад нрочитатс, браћо радикалн, метите руку на срце, на кад саслушате речгг његовс, метнте ггрст на чело, иа ће тс видсти, да ће ваша нресуда у моју корист говорити, ако само нс будете личне елеие ггриеталице чланова данашње владе, већгграви ггосм оцн радггкализма. Кад се пажљиво промери рад радикалннх главара од стуиања њиховог на владу до сада, увидеће се, да имају онпх истих грешака, које су имале и досадашње- владе а нротив којих су радикалнп гдавари, док су били гграви : носиоци и борцгг радика.шзма, иа сва усга викали — грешака, којс но по-1 ! тичу из њнхова незнања или забдуде • — грешака, које су и врло замашне, угграво таких грешака, са којих се једна влада не може добром назвати грешака таквих, које морају изаз вати н осуду самих члаиова радикалне ггартије. — Радикали из Шумадије ггре кратког времена у брк су рекли влади неке од тнх грешака. Ра! дикади из Ужигга „истином у очи" у „Златибору" ноказали су влади ггрстом на неке грешке, ади тако овлаш.

да им се чудимо што су и онолико ггисали. И ја ћу овдо изнети владину грешку и истину у очи јој казати, па и нешто више. Та грешка коју ја увиђам учињена је са чиновништвом. „Како то?" Ево како. По нрограму радикалне иартије, а боме и по самим данашњим законима, радикална данашња влада требала је а и морала да нречисти чииовништво на често сито тако рећи, тако : да нерадне, неснособне, комггромптоване због злоупотрсба у званичној дужности нз службе одпусти или ако јој то закон забрањујс, да их нензионише као и да ваљане унапреди; а да ово ггравилно и без пристрасности и обзира на политичке данашње партије изврши, морала је, (јер ју и устав на то тера) да заведс државне испите, па по тој мери ваљане и способне да унаггређује. Даље, требада је плате чиновника да регулнше тако, да внпге важнијим струкама пдатне сгопе повећа а другима, мање важнијим смањи. Све ово влада је морала, ако је хтела сдедовати ггрограму радилалне странке, гго заузећу државне крме првенствено а угшредо са рашчишћавањем државних Финансија да пзврши. (свргггиће се.) ИЗ ВАЛКАНИЈЕ — Фабрика хартије. „Нова Блгарија" јавља, да су неки Бугари намерни да у Раброву отворе Фабрику хартије. Бутари су још за време Турака имали једну Фабрику хартије у Трнову, али је пропада.

ИЗ БЕДА СВЕТА — Спасено сто педесоторо деце. 24. ир. м. у 8 часова у јутру десида се у Млецима несрећа, коју је вредно забележити, јер јс ггрошла без кобних посдсдица. На Лиду налази се завод, у коме се сваке годигге три стотине скроФулозне делге енротних родитеља дечи о трошку оггштине. Деца полазе сваки дан од Понто де Рилата на баркама на Лидо, а да тамо што нре стигну, барке се ирикаче за ггароброд. Тако је бггло и 24 пр. м., кад је сто н недесеторо децс село у барке и већ доггловило преко целога канала до Ђардина иублици (јавне баште). Но ту је муњевитом брзином ударио у барку дрвима натоварени трабакул, „Тацито", од кога се већ нису могли склонити. За чае је гготонула барка са свом децом н настала је ужасна вика. Права је срећа била што се сукоб десио у близиниратне лађе „Ал Есидораторе", на којој је било много морнара За тренут ока ггоскачу сви морнари и многи приватни људи с обале у море и наста ирава трка ко ће кога сггасти. С обалс се отисло много гондола у иомоћ и тако се успело да се за кратко времо сггасу сва деца. Малој деци пружена је сва гготробна нега и ггомоћ, то су се брзо повратида од страха. Оригинално венчање извршено је ових дана у Левелу (Масачузету) у Америци. Шард Ховед и мис Лоти Андеронова венчали су со јавно на тргу у једној ваздушној лопти, која је бггла нривезана јаким ужетом. Посде свршена венчања изиђоше из велике ваздушне логгте свештеник, који их је венчао, сведоци и госги, а Ховед, којп је познат као вешт ваздухоловац, гговиче у сав глас: „нусти". Уже развежу а ваздушна лопта одлети ј за часак у виснну исггред очију 10.000 гледалаца, а у лопти сретан нар у загрљају. — „Бизмарков музеј" Бизмарк се решио да подигне музеј, у коме ће бити сва одлнковања. што их је добио ј од разних особа за време своје службе.