Мале новине

сдао потреоан новац, могао со кренути даље. У Лдену је нароброд морао неко врсме осгати те да се на њему изврше нотребне онравке. Кад је требало управи дока нлатити трошкове, није било новаца, али кад је капетан потписао рачун, пропустили су пароброд даље. Путем до Цејлона нестане угљена, па како нису имали зашта да купе, морао се пароброд пред Цејлоном зауставити и чекаги неколико недеља, док је порга иослала прннцу нотребне менице да за њих набави угљен. Одатле отилови ратнп нароброд до Сајгона у Кохинхини, Кадје ушао у н])истаниште, прими га ч>ранпуска поморска власт са свима мсЈјународним поморским церемонпј ама, ноздравивши га с 21. топовским метком, Ала како ее зачудил а рндашња ггоморска власт. кад турски пароброд на све те почасти ништа није одговорио. У скоро се на обалу искрца један турски Официр, који до1)С капетану нристаништа да му се извини, да с нароброда нису само за то одговорили на пронисане ночасти, јер су у путу истрошили сав барут, па га на крају замоли, да им нозајми центу барута, Галантни Француз пристанишни капетан Пике, одмах пошље на пароброд тражену количину барута. И тако је турски ратни нароброд тек после пола сахата одговорно услужним Францучима на поморске почасти њиховим сопственим барутом. Охрабрен нрвим успехом, замоли опет капетан турскога брода Француза да буде гако добар те да му нозајми још и нотр-ебну количнну угљена. Услужни канеган пристанишга даде му и то без икакве наплаге. На један пут ето ти једног дана капетену Пикету турског адмирала, који га замоли да турском прннцу, који нутује наробродом, по:<ајми и новећу суму новаца. Али капетану пристаништа можда је то изгЈгсдало мало и сувише, те нс хтеде

задовољити адмиралову молоу кад му је донсо меницу с нотнисом принчевим. Принц се на то тако ражљутио да је одмах с наробродом даље отнутовао, и од тог доба се нс зна где јс стигао, јер у Дариграду од њега немају никаквих гласова. На турском двору су због тога наравно јако забринути, јер се боје да се нринцу није где на мору десила каква несрећа. — Шведска певачица Сигрид Арнолдзон, чувена нрИмадона, закључила је с управом позоришта у Монте Карлу, уговор даће утамошњој опери певаги шест вечери, За свако вечс добиће Г>000 динара, — Дански краљ, и ако има 73 године, воли усамљене шегње, а нарочито у иностранству волн да сс шета по улицама са свим сам, да одлази у каване и да разговара инкогнито с разним иосетиоцима. Али ту скоро у Лнбеку залута и дуго јс лутао по удицама нс могући да нађе иут ка железничкој станици, гдс га је очекивао нарочито за њега спремљени воз. Најзад, нашавши нут, крал, кадје вндео где је станица нагнетрчати да се не одоцни сувише за воз и стигао је на станицу сав задуван од умора. Њсгова околина ве1. се била забринула што нема краља, и чим су га видсли сви му потрче на сусрет. Један од његових најстаријих слугу, нричајући тај случај додао је: „Први нут сам у животу видео краља који трчи." СМЕСИЦЕ Нова открића у спристистичкој науци. БерлНнско спириститстичко дру. штво „Психе" нздало је ту скоро стручни снис, у коме иамеђу осталог има и ових, до сад нечувених сгшритистичких теорија: л.уди имају навадно нрстеране нредставе о духови-

ма покојника. Многима, који нису ду- ј ' ховнти, тешко јо веровати у духове. Тако се многи иреваре каД се духови нојаве на селима мнцањем столова, ; куцањем и тропањем илп нисменим ј саопштењем, које је често тривијално или лажно. Али треба сам Факт те нојаве разликовати од садржпне њене. Порсд глуних и лажних саонштења духова има — таквих, који на себи имају знак истине и узвишенОсти. Из ј тих нзвора дознајемо, да је човск унраво онакав, какав приликом смрти иолази с овога света, са свима својим 1 врлинама и манама, наклонитости и мислима долази и на дуги свет духова. Смрћу не постаје ништа бољи ни гори. За то има међу духовнма као и на земљи — научника, глупака. брбЈлгеаца, ФилосоФа, добрих и р^авих људн. П Р Е Г Л Е Д | швученнк среКаксС лутрије, држане 21. .чаја тек. шд. у Крушевцу, у корнст аодизања косовског слшменика.

14015 1971 5657 1597 12101 14225 4138 4768

10 10 10 10 10 10 10 10

1960 8514 4899 3650 7279 11412 7902 5977

10 10 150 20 20 10 10 10

151 11988 2039 10540 7571 1254 7757 6113

10 10 10 10 10 10 10 20

И ако је овај преглед обзнањењ од сгране одбора у српским новинама | бр. 126 тек. год. опст многи кунци ових срећака обраћају се на председника одбора сапитањем, које су срећке са згодитцима извучене, — с тога одбор понова исти нреглед даје јавности са иослсдњом напомсном, да се имаоци горњих срећака јаве нредседнику одбора г. Антонију Л. Пантовићи, окружном начелннку; и срећке му на исплату ношљу најдаље до 15. Августа тек. године, иначе ће се после тога рока, без обзира да ли су сви извучени згодитци исплаћени илн не, сав новзц послати главном одбору за, ову цел. 3. Јула, 1890 год. Крушевап. ОДВОГ.

ВРОЈ

докио

КГОЈ

ДОБИО

Ј.РО.Т

ДОБИО

01'Е'ЈИКЕ

днн.

СРЕЋКЕ

дин.

СРЕ11КЕ

ДИН.

3452

12980

12487

12663

14826

2651

14597

3333

2822

11948

12745

7993

7402

1294

1000

4556

10405

300

14985

13307

11390

14751

7529

11016

419

12771

406

14606

2558

12444

2429

8463

5942

9251

4932

10994

9011

8294

9530

3251

3357

218

1715

14090

3566

13143

12209

13373

3764

14178

610

1904

14248

Шала и Забава. Ђачка наиввост. Учите.т, рече, да сутра неће држати предавање, него Ке иКи у шуму ј еа ђшџша, ш еамо, ако буду добри. — После иодне рече: Сутра нећемо и1.и у шуму, јер ето не знате ништа из земљописа. Мали Ненад уста и рсчс: Јсл те Господине, ви нас ј само варзтс да ће сутра битн школс!. Већа орећа него бити мшгијунар. Ма шта су узели л.уди са тим богатством? Какви милијуни, какви бакрачи? — Ево ја сам сиромах човек, ад баш ја знам, да се нк кансган Миша није умео тако опити као ја рекао јс нека позната инјанчура на Сави. —

К <Г2

^С|| д ^ * со ^ § в •гН 0 д § О Е Г I 4-4 Рч Е . г ^

К о' с 2

Д"

о К

\о X О Р" 2 5 и

д о

к о о ' о $ (X д о

х с е

о 1С №

ТРГОВАЧКИ МУЗЕУМ ВЛАДИСЛАВА КОСТОВИЋА, ВЕОГРАД н]>епоручујс своје велико сторариште ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРНБОРА из а-абрике Е: Кине (у Визелбургу) и то као нринознатих тријера; машине завр шење шенице. ралнисортп Ветрењача, по Фабричној цени. 543 ' 2—6

(—1 к > | —Г о 05 Ш -

н 2 сГ ^ • . Н О о с" сј Н Д о

К 2

\о 2,

=: 9 о о = о

и \о

к о

У ВЕЛИНОМ ИЗБОРУ добио сам фоноса аа баште, ламиијоне са срисним грбом , тако исто ирепоручујем поштованој нублици, моју радњу са разним сортираним еспапом. С поштовањем ФИДИП АЛМОЗЛИНО Књ. Мих. улица бр. 15. 587 4—12 у РадојковаЛа куЛи.

Б У К 0 В И Ч 1\ А

гз а>

*>-< о

БУКОБИЧКЕ КИСЕЛЕ ВОДЕ имам доста на главном стоваришту и продајем: На еише 100 Флаша од 1000 гр. дин. 50'"—' 100 Флаша од 500 гр. дин. 36'Потрошаче,' кагриоте, докторе и апотекаре умољавам, да се заузму да што више нашу домаИу воду нрепоручуј-у, ношто је призната од најстручнијих лекара да је најбоља и на.јадравнја <а ииИе. Јуна Кеоград ГЛАВНИ НР0ДАВАЦ

508,7—15

Сима Р. ОбрадовиЂ

К И С Е Л А ВОДА

Стирсни земаљски лечебни завод РОШгСШРБРУН Стамица јужне ж-е.шннце Иелчах (БЦсШаћн) Пелчах Сезона: од 1. Маја до .'>0. еептембра. Лечење нићем киселе воде, кунањем, хладном водом, суругком и т. д . Врохиуре и аросиект бесплатно ареко дирекције Врела „Темпос и тирија" ( нахда свеж наиун. Днето оинтана кнсела вода, садржавајућа глауберске <50ЛИ, нротив болестн вареКнх срга.на а н ирнјатна као ииИе. Може се добити код купалишне управе, код евију трговаца минералннх вода, у реномираним епецерајима дрогеријама и лекарнама, као и у Ландхаузу у Грацу. 296 ' ' 5—14

398

НА1НОВШЕ СТОВАГИШТК МУЗИШНИХ ИНСТРУМЕНАТА и то : Аемане са и без нутија, еиопа, чело, флауте и нларинете од разна дрвећа израђених, армонина разних од једног н два реда онарина-штимоеане разне всличине. Мале еереле и разне шеајцарсне музине. Херофони са разним срнским и стран. комадима. Жице од црвва, срме, челина и сеиле у најбољој каквоћи и све остале нриборе за горе наведене инетрументе. Ћемане нарочнто удешено за ђаке са фин . гудадом, колофоном и резервном жицом од 10 днн. на више. Поруџбине из унутрашњостн извршују се тачно и солидно. Понизни АДОЛФ РЕШОВСКИ иређе А. Путник.

о <х> □2

СГ м оа о