Мале новине

кедонији са ешш природно јс нзаавало говор и у грчкој штампи. Атннски полузванични „Акроиолие" велн, да ностављање бугарскнх владика у Ориду и Скопљу нема за Грчку ннкаква интереса, јамачно за то, што у тим крајевима не живе Грци. Али „Акроподис" би требао да има на уму, да ће се утицај бугарске нропагапде, утврђене у тим српским крајевима, брзо раширити и по грчким крајевима Македоније. Овај лист вели, да се ова ствар тнче Орба. — „Неа Ефимерис", други полузваннчан лист грчке владе, онтужује' васионског патријарха, што није заштитио интсресе, којемујеноверио грчки народ. Опозициони листови криве Трикуиисов кабинет, да је у овом интању био немаран. ^ ИЗ БЕЛА СВЕТА

— Самоубиство једне породице. Белику еензацију учннило је у Паризу самоубиство једне породице, које се десило уз ужасне трагичне нојсдииости. Неки цртач Хајем, којн ее пре 16 година оженно у Њуорлеану, а тек се летое вратио у ФранЦуску с неторо деце, узео је у 1'и де Авру сиромашан стан са својом нородицом. На време изложбе у Паризу, радио је Хајем код неког архнтекта, који му је подлим начином задржао хонорар, а од гог доба Хајем није добио никакву елужбу. У последњс доба ноговарало се, како Хајем тражи на пијаци отпатке меса, коети и друго, те то носио својој гладиој жени и децн кујш. 6. о. м. ириметили еу суседи, да се веп неколико дана не виђа нико од Хајемове нородице, те обију врата н кад уђу у етан, удари ужасан смрад нз собе, а у собн на поду лежаше мртав отац и до њсга иеторо деце, док ,је мајка лежала с најмлађнм дететом на кревету. 6. о. м. одиесено је седам трупова уз велику навалу радника и сиромаха, који су се гурали за снроводом. На сандуку Хајемову био јс ноложен венац из црних биссра, дар што су му га нрпреднлн сиро масн. Држава је дала Хајсмовој жени 25.000 динара. Конгрес мира. као што емо већ јавили у тслеграмима, завршио је у претпрошли иетак својс седннце у Дондону. Главни закл.учци састоје сс у томе, да се уетанови мсђународнн изборнн еуд за будуће размирице, да се маде државе неугралишу н да се пошл.е адреса нреставницпма нелпкнх снла, којом се моле да уведу у живот ове закључке.

— Заручени. Јеон Доде, син познатог Француског књнжевника Адфонса Доде, заручио се у Парнзу са Жаном Хиго, унуком елавног Француског књижевника пок. Хига. — Последица забране. Закон, којн забрањује да на американском земљишту пребивају Кптајци, који немају срсства за живот, већ је имао као цоследицу .емрг једнога несрећнога Китајца. Китајац Мун-лн, без срества за живот, на дакле и без ирава да пребива на земљишту здружених америчких држава; био јс прогнат из Америке н иошао Нијагарским мостом у Канаду. Али кад је дошао до канадске обале, од њега су затражнли 50 долара личног иореза. Он ту суму ннје могао дати, јер није имао новаца, и онда га нису пропустили. Тадаје несрећник ночео да хода тамо амо по мосту, јер се натраг није могао вратиги и на крају крајева свршио је тим, што је с моста скочио у Најагру и удавио сс. — Тамањивач стеница. Један страии часонис пише, како је неки Талијан пронашао начин, да се стенице иримаме из евојих гнсзда и тамане. Он-.се најире евуче, за тим сс намаже неком густом тајанственом течношћу, но том легне потрбушкс на еред собе, пошто, у истој предходно створи нотнуну помрчину. &а тили час етенице еа неком необичном журбом излазе из својих гнезда н тако рећи јуре нравце ка телу овога хероја, као накакав плсн. Јес, али кад на тсдо нанђу, онс остају као изонијене, — мртвс. После ове чуднс онерације, он стресе са себе ово шаренило и уништи. Жалост је само та, шго овај Тадијанац није ннком хтео своју тајну казати.

— Жалосан догађај. Варшавске новнне причају о једној драми, која се одиграда последњнх даиа месеца маја. Пре пола године Ф. Фосински, иошто је био отпуштен из службе, населио се близу Варшаве са својом женом п оемогодпшњом ћерком. Погрошио је и носледњу крајцару, а ни откуда заслуге, Прн крају прошдога месеца оде у Каменен Подолски, али нн тамо није могао наћн посла, па је ппсао својој жени да ћс нћи у Житомир. Тамо одиста нађе лено место, те брже боље похнта кућп да том вепгћу обрадује бедну супругу и ћерку. Адп их више није нашао у жпвоту. Обе су се убиле, само су оетавилс овакво нисмо : „Живот је. бреме, особито ако се мора бринутн још за двоје, за то сам решнла заједно с Лудвнгом да умремо.

И ако ћеш н у будуће патити, инак ћеш ее лако номоћн брннући се само за себе." Поеле неколико дана убио 1 се и Фосински од велике жалости за својима. Није имао више за кога живети. — Супруга прееедника северо америчких држава, госиођа Харисон, веома је популарна у ссверо-америчким државама. Сав њезин живот у најмањим појединостима иредан је јавности. Чим иреседнпкова супруга обуче ново одело, одмах о томе пишу све новине. Она сваки дан добија велики број нисама, у којима је американске госпође хвале и нитају за најраздичнијс савете. Нека госиођа жедела језнати, шта преседннкова супруга мисли о браку. Друга ју је у писму замолила, да сама избере цвет који би био народнн знак. Трећа јс питала шга би она мнслида о томе, кад би жене просиде руку мужева, а не као што је сада. Али не еамо да гоепође питају за савете, већ и њој самој дају савете., Једна јој саветује да се не потпнсује само ЈВгужј јер се то ни мадо не слажс с њеним високим положајем. Њу веома хваде због талента и чедности, те се, како сама веди, већ нонела. — Најновија врста љубавних писа ма. У Лондону се од неког времена нродају хартије за иисма, одређена за љубавнике. Водени знак (васедрук) само се онда примсти, ако се хартија мстс према суицу. Тај ее знак састоји из двају срдаца, нрободених Аморовом стрслицом. На доњем углу друге и четврте стране хартије, гдеје хартија превијена, налази се мада пега за место, где се стављају љубавни пољупци, ти најбољи љубавни дарови. Ово место за нољунце покривено је танким сдојем мирнсаве гуме, од.-које усне, кад се дотакну, добију врло ден мирис. — Не могу да нађу џелата. Од како је у Швајпарској уведена смртна казна, бно јс први осуђен на смрт нскакав оцеубица КауФман у Луцерну. Кауфмана су нмали убитИ манем. Алп у Швајцарској нигде нису могли наћи џегата. Швајцарци су одвајкада нротивницн смртке казне, за то нпко неће да се нрими тога посла. ЈЕјјДНВ* ■ "Н*#*К Њ И ЖЕ Б Н 0 С Т

с италијанскОГ ОД М. — Из љубичица, нјесма Алексе Ристова. — Књижевна писма (свршетак), нревод с руског Ж. Драговића. — Ластама пјеема Јов. А. Дучића. — С једне културне светковине од Л Томановића. — *** пјесма (прсвод с руског) од Л. — Из Херцеговине. — народне јуначке пјесме: VII. Женидба Ивова Антуна. Књижевни нреглед: У Фрушкој Гори од М. Савића, оцјенио М. В. Иванов. — ј Бошко Мартиновић, од уредништва. — Бошку Мартиновићу, пјссма Јов. Сундечића, ТЕЛЕГРАМИ 12 ЈУЛА Цариград. Јуче је предата великом везиру већ објављена германска нота о несигурности на анатолскнм железницама. Она .је скоро истоветна с нотом АустроУгарске о истом предмету. Порта је. послала војску да осигура радове. Жондбн Енглеска неђе уступнти Француској право да окупира Зеила! — Сир Фергусон захтевао је друго читање предлога о уступању Хелголанда и држао је говор сличан ономе, што га је лорд Солзбери држао у горњем дому. Гледстон је рекао да он неће да говори против енглеско-немачког уговора. јер је корисан за обе интересоване стране, алије влада, тражећи од парламента овлашћење за уступање једнога земљишта, ! створила један нреседанс уставни, који би могао имати недогледних последица С тога он неће више | учествовати у расправи овога питања. Верлин „Пордд. Алг. Цтг." вели да је Фамозни чланак „Хамбургер Нахрихтен" о иност])аној ситуацији у потпуној противности с погледима и теЈкњама меродавних немачких кругова".

Уредншптво добило је на нриказ И1а-ла и Забаза. овс нове, кп.иге и листове: У похваду турниру. Нова Зета. свеска за'јун, с овом са- А. Јсс' туо, кмсо смо јуче на ђумрукуухв,чдржином: т (Згњесдав Утјешеновић Ос- тили ГО( -' ио1 )>' Т1, '1 )(Ј у п. што јс укријумч:.1 г > ])ила еат у тлчширу. трожински, од уредништва. - Знам... Б . (с.тарији строжији ђумруски чиношшк): и.јесма Јосппа Бе1 >се. — Један превод ; ј р . ти жсиски сат, иди па зид?

ЗВЕР-ЧОВЕК

^■РРОМАН Етдила Боле ИРКВОД (' ФГАНЦУСКОГ

(86)

И ако им је бидо мидо што им ;је нрсдседннк завештао Кроа-де -МвФра, опет нх је то бацидо у бригу: јер иредседннкова родбина, а нарочнто његова кћи, нашда се увређена што је мредседннк оставио тако чудновата и тако многа завештања, која хоћс да одвадс подовину укуннога имаља. И већ еу иочеди говорпти да ће дићи парннцу да оборе тестаменат. Па и госпођу Пашњеову нодбунно муж. те је сада нарочито кивна на своју стару нријатељнцу Севсрину и обаљује на њу врдо замашну сумњу. Па оснм тога Рубо сс тек носде сетио да има н један доказ, о коме у првн мах нијо нн сдутио а којп га је сад банно у годсму оригу. То.је оно писмо што је писада његова жена, кад је он нагнао. да еклони Гранморсна да нође. Ако-то иисмо нијс нредссднпк уништио, нсго се буде нашло

прн њему, познаће сс рукопис. Срећом прошло је тодпко дана, још ее ништа није деСндо, јама чно је писмо поцснано. И кад еу год њих двоје нознвани у кабинст истражиога судије, свакад би нх нрошла језа, на ма зватп као насдедннци ма као сведоци. Избн два сахата, дођс и Жак. Он је дошао нз Парнза. Рубо му одмах ириђе, пружн руку и дочека га врло пријатељски: 0, зар н вн! II вас су узнемири.ш. . . . Баш јс ово досадно, тој несретној нстрази никад краја! Кад Жак видс Ссвернну којаје још једнако еедсла и ћутала, он тек застаде, Већ од три недсље; кад јс год дошао у Хавр, потшсф га је предусретао вј>до љубазно. Један пут га је нозвао чак н на доручак- И кад се нашао поред тс мдаде жепе, осетио је своје узбуђење, све већу забуну. Та није зар н њу хтеоУ Срце му је куцало, руке горело, чим је угледао њсн бели врат. И зарекао се тврдо да н н»у од сад избегава. Па шта кажу у Паризу о овој Јствари? унита Рубо. Нншта ново, је ли? Та ето не знају ништа, нитн ће икад што дознатн Али ходнте, здравнте се е хмојом женом. И новуче- га. ( Как иЈшђс, ноздрави Ссвернну, која бсшс збуњсна, смешнда се као ндашљн-

во детС. Он се уси.љаваше да разговара о обичним стварима. Рубо и Ссвернна гледали су га нажљиво: као да еу ее трудили да прочитају његову мнсао,. његове сањарије у које се он не хтеде уиуетити. Зашто .је бпо тако хладан"? За што сс нсшто клонн њихУ Да се није сетно свега што јс видсо: да нису онн званн да се суоче с њим? Жак је једннп сведок од кога еу зебли, хтеди бп га како нрндобити, сиријатељпти се с њим тако добро како не би имао срца говорити иротив њих. И Рубо који бсше као на жеравици, поче опет разговор: — И вн знате за што су нас звали ? Можда сс дознадо што ново? Жак одмахну немарно руком. — Мало час говораху на станнцн, кад сам дошао Говораху да ће иекога затворити. Рубо и Севсрина погледаше се, врло узнемпрени, врло забезскнути. Зар Да затворе нскога? Нико им о том иије ни епоменуо! И да ли је тај нско всћ затворен, нли ће се тек затво рнти? И почешс запиткивати Жака: он им нијс умео ништа више казатн. У том се чу неки ход у ходннку, Северина ' се осврте п ногледа, (НАСТАВИЋЕ СЕ)