Мале новине

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Јачање витештва и привреде. Познато јо да јо Коло Јахача „Кнез Михаило" постиг.то у раду своме толпког и таквог нризнања да му се на труду и успесима са свију страна најодушевљенија честнтања и нохвале шаљу. Видев се у таким повољним околностима Коло је оценило даје сазрело вроме н Јошар моменат када оно с успехом можо отпочети остварпвање свога ранијега нлана и и])егнути тиЈрењу витештва и иривреде по целој нем. М1. Одмах дакле, после тројичких утакмнца, ночело је Коло да прво у кругу своме нрстрееа свој стари план за даљи рад а но том је истп план изволело поднети разним надлежним лицима у Београду па најзад и самомо госнодину министру народнс привреде на оцену и мишљење. Тај нлан у колико „Либ." дознаје овај је : 1. Да у краљсвннп Србији буде иет моЈших обласннх Кола Јахача Кнез Михаило, као шумадијеко, дриносавСКО ii Т. Т. д. ii Т. д. '1. Да се ова самосталиа територијална удружења заснују још овог лета н да буду у: Шанцу, Београду, Крагујевцу, Нншу н Зајечару. .'5. Ако се у заснивању свију номенутих рсчених удружења благовремено усне, онда да се ови године о рођен ЈанјЈ н у родном местјЈ К нјнш Мнхгшла, сазове земаљски збор свију тих удружења на коме бн свакако требало да дођу сви сриски стручни и искусни иривредници па било да су чланови Кола или не. На овоме збору већало би се прво о мсрама за унапређсње коњарства у опште и о иравцу рада појединих удружења на по се. Послс већало бн Коло о њиховом међусобном одноеу а тако и о избору једне стручне, угледне, мчИнс и вредне вЈЈХОвне украве која би се бринула о извршењу одлука донесених на главннм годишњим скуповима, која бн одржавала всзу са одговарајућим државним надлештвима п која би нрибнрала од по јединих Кола Јахача нужне статистичне податкс и друге пзвештаје из дотичне териториј е, којабп се бринула о уређпвању друштвоног листа нтд. Та главна управа да се сасгоји, из 12 лица и то нз: Бачелннка сточарског одел.ења министарства народне нрпвреде. Инснекто р а артиљ ер11ј о. Команданта коњичке бригаде. ШеФа ремонтског одеека министарства војног.

Начелнпка артиљерије миниетарства војног. Два члана нољон))ивредног друштва које сама га управа избере. Пет сталних застунника нојединнх Кола (из еваког Кола но јодан) а којн боравс у Београду. Госноднн министар народне прнвреде изволсо ]с усвојнти нанред изложено гледнште и план Кола Јахача и обећао је Колу да ћеи од своје стране и непосредно^н преко власти порадити да се у што скоријем времену оснују Ко .та Јахача но овом нлану и у онп.ч местима где још заснована нису н да ће их иотпомагати. Сем тога је вол>ан да свима стручнлм чиновницима учини што веће олакшице нри идењу на земаљскн збор, који по жељи господнна минисгра греба да сазове првоосновано Коло Јахача Кнез Миханло. Нбор ће тај трајатн 2—?> сеитембра, а 4. сепрембра (на дан рођења Кнеза Миханла н дан славе трсћег коњнчког пука) биће велике и разноврсне земаљско утакмнце које ћо у ночаст збору прнреднтп новоосновано шумадијско 1>оло Јахача. Ире подне истог дана биће свечан помеи нсумрлом витсзу књазу Миханлу.

ИЗ БУГАРСКЕ*) (нлгочити доинс „мллнм новинлма") Софија , ;>0 . јунл МаниФестацпја на мссгу стрел.ан.а Иан.ичиног. — Појединости о стрел>ању. — Кратке биограФске црте о Иан.ици. — Иоследн .е ноности. (свршетак.) * :»*• * Бечкн дописник „Тајмса" изнео јо нске биограФСке податке о стрељаном Пањицн, алн онп немају ничег заједничког с истином. По тпм нодацима излази, да се Пањица учио у Русији и Германији, да је бпо адвокат н да је као гакак за време српско-бугарског рата ступио као добровољац, а носле рата за одликовање нронзведен је за ОФНцира. Сва та басна је само Фантаснја. Благодарећп угледу „Тајмса", та јс Фантасија сматраиа за истину п као такву нрсштамнали су је свп главнији јевропекн листовп. Та жалосна околност гонп ме да овде у кратко пзнессм ирави облик тога патриоте, који је прс времена угинуо. Мајор Пањица рођен је у Трнову 1857 године. Прво образовањс добио је у свом месту рођења заједно са *) в. бр. 185.

својим убицама министром нреседником Стамболовим и војним министром нуковннком Муткуровим. Још у 18. години мајор Пањица је отночсо свој јавни рад, учествујући у бугарском устанкуу трновском округу 1875 године. Нсуспех тога устанка нагонио јс Пањицу те се решио да остави Кугарску. БлагоДарећи заштити тадашњсг руског внце консула у Варни, Н. Даскалова (Бугарина), Пањнца је могао без икакве опасностн да изиђе из Бугарске и да одс у Гуснју. Кад ј(> стигао у Одесу, Пањица се решио да ступи у тамошњу војну школу, у којој је и иробавио целу годину. Али у лето 1876. године отпочне срнско турски рат н Пањица остави школу н унише се као добровољац у бугарску легију срнске војске. Он је у том рату учеетвовао у неколико бораба и био је награђен срнском медаљом за храброет. 11о свршетку рата Пањица јепоново похитао у школу, алије брзо за тим био објављен руско турски рат н он ноново изнђе на бојно ноље. У редовима бугарског ополченпја, Пањица је учествовао у сви.ма борбама код Трнова, Шипке, Шеинова, Хајин-Коаза и Старе Нагоре. За ноказану храброст у тнм борбама био је одликован не еамо руским крстом Св. Т>орђа но и произвођењем у чин нраиоршчика. II осле рага добровол.но је етупио у одред генерала Скобељева за угушивање турскога устанка у Родопима н за одликовање у том походу био је нроизведен у први ОФицнрски чин нотиоручика. Као такав он је служио у милицији Источне Румелије а доцније бно је ирикомандован руској војсци. За време свога службовања у руској војсцп он је евршио војну школу, после чега сс вратно у Бугарску, где се н оженио. Одмах после женидбе Пањица је отишао у Петроград те носећивао тамошњу војно-правничку академију. После три године усиљеног рада, он је еврншо академију с одличним усиехом и ноново се вратио у отаџбину, где је °бно носгављен за војног нрокурора у Рушчуку а у чнну капегана. Као такав, он јс имао жпва учешћа у пловдивском иреврату 1885 године. Може се у 'тврдо рећн, да главна заслуга за организацију тога нреврата нрипада њему. После уснеха тога преврата он је једно за другпм био постављен за члана привремене револуцнона])не унраве и за војног команданта у Пловдиву оа в])еме ерцско-бугарског рата он је био вођ македонеког партпзанског | одреда, номоћу којег је уепео да одбрани позаднину бугарскс војске, да првн уђе у Пирот и да заузме ни-

ротске висове.*) После нримирја био је иостављен за главног команданга војске, којој је био задатак да сузбије геиерала Лешјанина пз видинске околине. Ва одликовање у том рату, Пањица је добио орден за храброст и нроизведен у чин мајора. Послс тог несрећног рата Пањица је био постављен за члана г .тавНог војног-касационог суда (с правима брнгадног ко; мандира и на генералску иниФорму и с платом већом од 1000 динара мосечно). У овој служби био је све до хапшења. Сем те службе, њему је за све време још несвршене кризе у Бугарској новеравано неколико врло важних мисија, и то: нослс преврата 9/л авгуега 1886 новерена му је велика дужност врховног војног иследника и ванредног рсвизора свију војних судова у Бугарској: кад је у Бугарсу букнула буна нод упјЈавом руског капетана Набокова, Пањцца је био нестављен за главног заповодника војске, која је имала да угупш ту буну и тада му је дато ираво да нотпиеује смртне пресуде: доцније су га одредили за председника нарочите ко| мисије, која јс с руског на бугарски језик превела све војне законе. сигнале п команде. Баш на неколико месеци и]>е хапшења добио је орден „за десетогодишњу беепорочиу војну елужбу". То је једини Бугарин, кога су два 1'рада (Бургас н Чирнан) нрогласила за евога ночасна грађанина; у част његову н .једно велико село у бургаеком округу зове се његовим именом. Мајор Пањица био је средњег раста. слабог али жилавог састава, ванредно живих очију п веома бујног темперамента. Био је ирнроде нервозне, им1 пулсивне и веома активне. Његово јунаштво, проннцавост и конспиративно * Буга]>и нису били нежни и мвкоирдачни као СрПи, да плаћају готовнм новцри чак и сваки нласт ссна, који у.шу с не11]шјатс.т>ског земл.ишта. Нанротив. да би има.ти н/то више бораца, и да Пи их што бол,е одушсвили да сс дооро туки, Иугари су скуиили до дссстак хил.ада доброво.т.аца, које су увек пракали напред нред војску, а доиволи.ти су им да слободно могу и ил.ачкати, само нска сс добро оију. Сне ове дооровол.цс нредводио јс Ппп.нца. Г)ни су н на Ннрот нрви ударили и сва зверства и нохаре почии.енс по Иироту дело су ових добровољаца. Ми ово осуђујемо, алп 1>угарима јс тсда гланно бнло да очисте евоје земл.иште од нснријатељске војскс и да огму Нирот, иа макар то и не би.го ио свима иравилима цивплизована војеван.а, као да и војна може биги цивиаизована. Рат ,јс всћ сам по себи варварство и кад ратујеш онда бар ратуј — осетл.ива про| немагаи.а немају ту никаква посла! Бугари су са свога глсдншта даклс имали нуно право. Нзима су добровол.ци номог.ш да нобсдс, и ови су им с мирном савенЉу донустилн да оил.ачкају српски Нирот. Ур.

ПОДЛМ^ТАК КРВ1Б5. ГОДИН1

(ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА) НОВЕЛЕЖПО ПШРА ТОДОРОВИЋ

(Н«)

За тим се у писму раалажо, како борба с радикалмамом неће бити тако лака као што можда краљу сад изгледа. Мучно јо обезглавити странку која броји преко шеадесет хиљада само уиисаних чланова, а нма их бар још једном толнко неунисаних. г Га маса има своје иомесне вође и ауторитете, :>а којима нђи баш све нас и:ј главнога одбора н да не стане, а о нама п многих угледнијих скупштинара. Самогнгто та обс:'>глављена маеа може тада застранити на :$авереничке странпутице, од чега смо је ми вазда отклањали. Изгинемо ли ми н:: главног одбора, и с нама други у| .тедни људи радикални ску-

пштина])и, та мера нзазваће у први мах иренераженост, алн тај мрг.и утисак мало ће трајати. Дан по дан и прве ће преетрављености нестати. У природи је човековој а нарочито у природи је С])биновој да па њега имд дражи и примаме баш оно што је забрањено н од власти анатсмисано. Ми ћемо бити службено н]»оклети као издајницн лем .Ђе и п])остола, а.тп шеадесет хнљада ]>адикалних чланова :шаће да смо ми н:и'инули на нравди бога, да ми ннсмо били умешани у тнмочку побуну, нити емо је ми подетакли, јеу ни к]>аљ ни власт неће бити у стан.у да убедс људе у оно што они најбоље анају да није истина — н баш они који су ее буннли биће нам најболш сведоци, да пх ми из Беол])ада нисмо на то подстаклн. И тако, док нас службена Србија буде пр01Ш1њала, у народнпм масама иочеће да се шапу]|у наша имена с љубављу п тугом нас 110 ематрати као крваве жртве тираније, као мученнке п око наших имена биваће све више сјаја. И после годину, после две три ви ћете доживети да се каши заборављени и п])оклети 1робови ноћу у потаји цвећем ките, а нашс успомене и наша нмена поетаће бојна знамења у

борби против вас. Од обнчних људи ми ћемо постати мученици свститељи, мн ћемо и мртви завладати умовима и осећајима масе, и ви ћете битн немоћни да ее бо]>ите н]>отив такве струје. Радикализам ће бујатн с невероватном б])зином. Као плаха пролетња бујица, он ће убрзо прекрилити све кутове краљевнне, освојиће школе, иродј)ети у војску, а у најк])аћем ]>оку његови ће таласи запљускиватн и сами п])оето. А какве нужде и нотребе има краљ Милан, да тера ства]) у ову крајност?! Каква му је нево.ља да замеће с радикализмом овако љуте и крваве бојеве. На гито силом освајати гра-д који сам отвара, својв каицјв. о'а што ломити опо што сс даје сасвим лемо пџввити ? Мисли ли краљ Милан да он не би могао владати с радикалном странком, ево ја му јамчим и нудим му се, да од радикалне странке направимо ст])анку способну за владЈ (г%1гипо'8е&1п^) само нека он нокаже добре вол>е да јој понуди земаЈвску управу. (ЦАОТАВИКК Св)