Мале новине

као јс Етем-паша: Ја ћу до који дан поћи у Плав, а одатле у Гусиље, да и тамо учиннм ред, као што сам га овамо већ учннно, растерав 6000 љутих Арнауад, сакупљених у Ријеци Шекудаској] и нослав их својим кућама. Доста сам муке видсо док сам доказао њиховим главарима, да је царска жеља да у миру живе с пограничним народом црногорским, и да је то и њина права корист." Етем-паша ће оставиги 4 батаљона низама е краја округа Илаво Гусињскога до границе округа белонољског, нод командом Мехмсд бега, кајмакама беранског. Уз граннцу градиће се Фортицс за низам. Етем-паша је замолио г. Вукотића, ако би и низами што ногрешили, да ее одма јави власти. Сахир -наша моли, да се што нре пошље кнаж. црногорски комесар, да се поради на коначном уређењу границе. Особито је мило бидо нашама, кад је Вукотић поменуо велико пријатељство између Њег. Царског Величан•ства Султана и Њег. Височанства нашега Господара и Кнеза, пријатељство, на које бн вал,ало да се угледају сви Њихови подложннци. Са г. Вукотићем било је неколико главара васојевићких, а и с пашом су дошли многи главари из Пећи и Арбаније, који су свн дошли на иоздрав под шатор Тахин-нашин. — Почетак прикупљања грађе за народни музеј. Исти лист јавља ово: Његово Височанетво наш Госиодар и Кнез, помогао нам је саградити Зетски Дом, од којега је један део намењен народном музеју. Ове године у јануару мессцу, но његовој зановести отночего је раскопавање старога града Дукље, и све што се нађе тамо, изузевши онога шго би Господар изводео одабрати за себе дично, намењено је такођер музеју. Један део од ствари нађсиих уЦДукљи, Госнодар је прегледао и вратио нама с налогом, да их чувамо. Ади где да чувамо? Најбољс је мосто за то наравно читаоница; само нам је требало начиниги за то какав приличан орман. У томе помого је нама К. М. Аргиропуло: но његовој .мисли и о и.еговом трошку начинили смо две витрине, којима се сада и служимо за чување свих ствари, намењених музеју. У томе је ирво место заувела збирка Госнодарева из Дукље, затим мнтроаодига Хаџи-Саве Каеановића из Мисира и Падестнне, полковника Н. Г. Овсјанова, такођер из Мисира, и различити новци, пипера Јована Шутенова, пз нраисторијског доба еа Сушице у Пелопавдићнма, из мини«тарства унутрашњих дела 400 ко'мада срсбрних новацаДубровачке републике н турскнх. И још придодазе дарови од појединих дица. Саисак свнх тих ствари саставићемо за кратко време: а за сада јављамо симо, да су те ствари издожене тако да сваки н ако није чдан Читаонице, може доћи у меето п нрсгдедатп. У исто време модпмо свакога, који би штогод имао, да нам помогне својим ма камо бидо маднм даром у нрикутгљању матерпјала за будући музеј, и ми ћемо све то чувати, као свети њу и народно благо. Призредно вигешке утакгсице у Босни. „Витез"' јавља: Сгу иоуадано -стране пзвеиггенн смо да је у Восни ■званично обзиањено да ће се, ночев од ове годпне, у неколнко места, редовно нриређиватн такмпчења са коњима. Ова обзнана потеклаје како чујемо од боеанске владе. Изгледа као да је рад Кода Јахача у Шаацу, имао неког утицаја н на извоснс кругове у Босни. Ми се томс радујемо и уверсни смо да ћс браћа у Носни и ту привредно витсшку идсју Кнеза Михаила свесрдно мрихватитн, ношто знају саколиком ес прсданошћу. онза њихову срећу заузимао; зоог чога со и дан дани са љубављу п поштом радо •ссћа сво Српство на н>ега.

ИЗ ЕАЛКАНИЈЕ — Трамвај у Једрену. Неки Ђурџи Задс Сервст Бсј тражио јс од турске владе да му се уступи концееија за грађење трамваја у Једрсну. Његов пројект био јс нрсд миние/гарством грађевина. По свој придици трамвај ће везивати данашњуједренску железничку станицу, која је ван вароши. — Стамбуловдева изјава. Донисник „Њујоршког Хералда" јавд>а да је говорио с бугарским министром прессдником г. Стамбуловим. који му је изјавио да бугарска влада не намерава да прогласи бугарску независност. Има много других иутова, којима Бугарска може да иде, нре но што загражи проглашење независности. Кнез Фсрдинанд никад иије |мислио да напусти Бугарску. Русија спрема Србију да нанадне Бугарску (!) оружајући је и шиљући добровољце (!), ади Бугарска данас расиодаже с 200.000 редовнс војске коју може да извсде на бо.јно ноље а да нигата нс осети. — Покрали га. Руски листови нричају, да се у Канеји (на Кригу) десио овај догађај с нринцем Лудвигом Батенбсргом. Он је стигао на Крит на британској рагној дађи, искрцар се у Канеји и отишао да јаши око Апокрона, заједно с другим ОФИцирима. Тамо су стали да мало доручкују на отвореном ваздуху а у то време разбојници се прикраду , раседлају им коње и покраду све њнхове ствари. Полиција јс уснела те похватала лопове и све покрадене ствари вратила на лађу. -^^.Г-Ј*Ј\ГЈ\Г\Ј~\Ј\ЛК г ^У^ ИЗ БЕЛА СВЕТА 0 Драми у улици Аврон у Паризу. .Јавили смо всћ како је у Иаризу прошла од глади цела Хајемова иородица. Даље о тој ствари доноси „Фигаро" ово: Сутра дан иослс ногреба ссдам жртава овс грозне драме, која је сневеселила цоо Париз, ми смо сматрадп за нашу дужност да се |извеетимо о сгању матерс, јсдино која је остала у живогу носле ове ужасне нородичне трагеднјс. 1Јез сваког обзира на наш новинарскп позив, ми смо несретној жени јавили да је јавно мнлосрђе, којсјо до краја дирнуто овом драмом сиромаштва, иотврдило својо оссћајо, јор јс једна сума од сго динара. која нам је нослата за њу, нредата кварту Шароне. Кад Смо проговорили са гђом Хајсм, нашли смо јс у нрвом стању лудила. Усправљена на крсвету, који се налази у бр. 7. саде Брехије, у бодници Тенон, гђа Хајем унравл>а на нас ово ппнањо: „А гдс су моји мпди?" . . . Сад јс јадна жена приоебна, о томе нсма сумње. Њене нуне очи суза изглсдају, у њиовом изразу ауном очајаа>а н заиоса, као да одсевају сенку некадање сроће, којо тако нестаде. Дознавши да њени „мидп" ночивају у гробљу Пантена, она боно уннта: „Да ли је то далеко?" И не чекајући одговора: „Ах; идем, идем . . . и онда јадница нлаче. Тада полако п обазриво нитамо несретну „васкрслу". — Па зар пнсто могли мислити да се човск можо помоћн у Паризу онда кад се умире од глади ? Да ди сте тражилИ, да ли сте молиди'? А јадна јадна жена одговара нам: „Знато, мој добрн, мој драгн друг, мој муж, то бетпо охол човек, и то можда одвећ охол. Пре ного што је огншао у Мексику, нознавао је многе сенаторе, народне посланнке н новинаре. . . Та он јс живео мало вншнм париоким животом: па кад со вратио спромашан, онда је мислио д а га вишн нећо нн „нознатн". Неето мп је говорио: „На ја не могу ни ПЈтед ким да клокнем иа да молим!" . . . — И тада је тражио рада, јсл'тс ?

— 0, јсстс, и обсћавали су му много; али обично од свега тога не беше ниш.т.а. Послс смо сс усудИли да уиигамо, да ли је несретна породица имала много „дречећих" дугова у своме кварту. — Ни један, господине, одговори нам сирога жсна, осим два мосеца кирије, а мој јадни мул: није могао да поднесе ту мисао. . . (овде је јаднпца мислила да ће их газдарица скоро из куће истерати, ако „квартир" не нлате.) Тада смо ми, всћ били извештени, да је цела кирија износила 51. дин. и 20. — И тако је за јадну суму од десег талира нородица Хајм оставила овај јадни и бедни свет. Међу тим, вал>а нам нриметити, да госнодар кућс, у којој је _етановала нородица Хајм, ннје хтео да је истера из етана, као што су неки били јавиди. Памћење гђс Хајм још је доста умотано односно неритетија ове ужасне трагедије, а био би велики грсх натеривати је да дал>е о томе што казује- Јадница јадна! Сад јој се тек иоказује оно нраво стање тек еад јој излази нред очи страшна истина: њенс деце п њенога мужа нома више. Само лудило пди срмг могла би је саасти од ужаених болова те извесности. — Пијанство од каве. Чувени берлинеки Физијолог проФ. Мендел показао је нодавно после дуготрајног медецинског нстраживања, да је кава ниће, којим се може такође опити, да се њом унишгата живчани сустав, пгга винге да прекомерно уживање у неким случајевима може имати за последицу и ЈеНгшга (хетевд. И ако јс кака носледњих деценија знатно поскупела, инак је још увек сразмерно толико јевтина, да је може нрилично лако набавити и сиромаганији свет, а то је разлог, да је то ниће тако јако у свету раширено. Уживање каве постаје, но мншљењу проФ. Мендела, но времону нека врста отрова, који већинном рађа исто тако онасне последице, као пиће алкохола, промда те носледице нису тако видљиве, као у алкохола. Последице ирекомерног уживања каве је оннгта неуроза која се у данагање доба гагетно свуда раширила н коју је проФ. Мендол крстно „ппјанством одкаве." Та неуроза почиње тиме. што се у човека нокварн сав живчани сустав, који се по том мало но мало, арема индивидуалном телесном суставу, све већма унигатава. Иза добре воље и раздраганости, коју обичпо зовемо диснозицијом (добром вољом) и коју осећамо после редовог иића јаке каве, настајс дубока душовна клонудост. Ова се ј јавља најпре у главобољп. каснпјо у бесаници, а најпоеле у аотпуном неспавању, која је всћпном неизлечива. Својим научннм искуством уверио се нроФ. Мендел, да се жнвчана болсст, која настајс од нрекомерног ппћа каве, ретко када даје нзлочпти. Промда тапав болеснпк сам сазнаје последнце своје страстн, премда пх се бојп н силно од њих аати иаак се не можо; одучити од својс наваде, тс чосто оболи, на и животом пдати. Значајно јо, да је тело такова болесница особито способно за свако запалење шта више доказано је, да еу многи таковн живчанн болесници оболелн од пламоника (Ко1ћ1апа) само гато су се уболи иглом. ПроФ. Мендед је нронагаао да каву иију воћином л.удн жн ве нарави, а ређе људи Флегмантичне наравн, а зато нам свакидашњиживот дајс доста примера. Исго тако доказао је својим истраживањом, да је већпна оних људи, који су се утаманили нрскомсрним уживањем алкахола или опијума, ночела кавом иди чајем.

ТЕЛЕГРАМИ 15 ЈУЛА Париз. „Агенцији Хавасовој" јављају из Буенос Ајреса, да је данас у један сахат један батаљон прешао устаницима с оружјем и багажом. Становништво је уз устанак, који се шири и по другим провинцијама. Вуенос Ајрес. Јуче је бнло озбнљне борбе између побуњеника и вдадине странке. Пало је много рањених и мртвих с обе стране. Председник је побегао у Розарију (по другој версији у Кордову). Ренолуционарна влада прокламовала је Алсна за председника а Ромера за министра <мшансија. Изгледа да се устаницима добро управља и да располажу знатним изворима. Војска пре борбе прелази устаницима и тако устанак добија земљиште. Њу-Јорк. По последњим веетима из Буенос Ајреса устанак је подстакло друштво „Унијон цивикаЛ нодржавају га два батаљона гарнизона. Преседннк је огласио опсадно стање у целој републицн. Један део артиљерије изјаснио се у корист устанка. Војска заузела телеграФе и поште. Устаници ће нотпуно уснети. Генерала Кампоса, ухапшеног за време последње завере, устаници су ослободили. — У Гватемали букнула револуција нротив нреседника Барилоса под командом Езеле. Више војника нсће да слушају јер нису добили плату. Боје се да се нојска не удружи с устаницима. Председник је прогласио опсадно стање"у целој републици; већина твораца побуне ухапшени су. Војска из Сансалвадора упутила се престоници, Миихен. Вечерас се кола принца регента сударила с парним трамвајем. Принц је избачен из кола а ннје рањен. Његов а^утант је лако контузован. Рим. „Дирито" јавља да је подсбкретар у министарству спољних нослова, Дамијани, дао оставку. 1/ариз. Унеравају да ће Брисон јонг пре свршетка сесије поновити интерпелацију о Занзибару. н; ЈУЛА Царџград. „Царнградска Агенција" јавља, да је већ објављена султанова ирада о бератима за бугарске владике у Охрнду и Скопљу. ПРИПОСЛАНО (за втвари под овом рубривом уредништво не одговара). Кости МтшКу, калфи иоткивачом Леоград. Шоснајсстог овог месеца, када еам се ја Са мојим муштеријама на пијаци марвсној здравио, ти си изненада на мено јударио, а без икаква датог ти повода. Шга више због твог напада морао сам ићи и кварту на одговор. Коста, нападнеш ли ме у будуће на улици, знај да ес вигае нолицији обраћати нећу, но ћу се с тобом сам прорачунати, ако полиција твојој сили на нут не стане. Прока Лазаревић.

1