Мале новине

говори да Ју јс г. мшшстар одиста дао, ади да је иа наваљивање својих пријатеља одустао од намишљеног корака, с тим да ће иа рашчишћавање рачуна с г. митрополитом бити главнијих и деликатнијих нитања, но што је ово садашње. Г. министар је, всде најзад иопустио.

ПИСМО УРЕДНИШТВУ Миогошговани Г. уредниче. Знајући Вас као човека који јо«свугдн нравду и иравицу бранио на исту и страдао, а неправду жигосао жигом презрења и срама не могу да проиустим а да Вам нејавим ненгго што је се збило овде у Крагујевцу и што је недостОЈ - но Српског имена и ноноса јуначког, а то је. Крагујевац, глава Шумадије и Србије при најновијем попису за народну војску није дала мм једнт једитл борца осим три пароднс старешине све остало или су болничари у резервним бодницама (то јест да остану овдс) или комесари магацина а највише што и јс могдо задесити то је да су коморџије а остало све јо, пошто је већ уписапо бнло у спискове, поднело уверење лекарско и као несиособно однушгено. — Дали јс могуће да једна варош од 12 хиљада житеља нема, ни једног способног борца, тојо невероватно, то небп ни иајглупљи човек могао веровати. — Па 1до кога је кривица, дали до регрутне комисије, не, но дао бог, она је савесно занисала све способне, но на нрвом месту ненатриотизам сами крагујевчана а на другом ревизијоне и супсрревизијоне комисије које само јели ко доноо увороње лекарско одма га бришс из списка јср знате — врана врани очи новади — ако си ти данас одбио моје увсрен.е сутра ћу ја твоје на смо онда обадва у штети. — Тешко лама, зар се овако спремамо да нокајемо Косово и да ујединимо Срнетво. Ја вам овде у главном олисах шта ми је на срцу дсжало, молећн вас да ви подробније за узрок расинтате и ово неерпско понашаи>е жигошете жигом срама и непоштења. Немогуће ми је да са својим именом нзађем најавност али вас уверавам чашћу, да је ово на жалост истина. Сумњате ли пак о овомс молим вас непожалите труда, но упигајте писмом кога одовуда, јер ви бар имаге доста пријатеља и у војсци и међу грађаннма, на вам је лако праву истину дознати. Будите уререни о моме одличном поштовању. Рамза

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА — „Српски глас' доноси из Сан Франциска у Америци овај допис: У твр! домс уверељу даће штованим читаоцимавашста цоњеноЈ^а листа мнлобнти да што чују о својој браћи у далекој Америци, ево ме да у неколико рода; ка онишем прољетну свечаност, бива излет, што га је наше „Српско-црно|горско литерарно и добротворно друштво" нриредило у Сан ГаФасд Парку, који је удаљен до 25 мил.а одавде, : у недељу на 3. (15) јунија т. г. Гано | из јутра истога дана, Душанова застава што се вила на великој палачи, у којој наше друштво д})жи својо еастанке, навијестила је свечаност. Около 8 сати из јутра ночеше се у друштвену дворану сакупљати чланови друштва са. часницима и са преједником. Уз чнановс бнло је на окупу н мноштво другога отмјенога народа, Јсоји је ишао да се провессли са нашнјем друштвом. Мадо иза тога стиже и глазба, која стаде иснред друI штвене зграде свирајући срнске народне марше Гадо..., Већ се срнска ! застава.. . и т. д. Кад се еве уреди, ге кад се означише чаеници, крену I сс друштво из налаче са друштвенијем знаковима аузовирку сномонутих срнскнх пјесама. За глазбом слијсдија ху двије заставе, српска Душанова, кој'у је носио Андрија Војиновић. и застава сдободне Америке, што је носно Димитрије Дабовић. Предводник био је госн. Вицко Вучковић а маршал унравитсљ Петар Поповић. Кад нриспје друшто на обалу, укрца се на нарочити нароброд, који га је снреман чекао а с којим у 9 сати крену, да се нревезе на другу обаду. Кад се искрцаемо на обалу, упутисмо сс жсј љезничкој станици, гдје нас чекаше снреман влак, који нас довезе у 11 сати на одређено мјесто. Кад нриенјесмо, носједасмо около богатијех етоI дова на којима бјешс изобнља укуених јјсла и изврсних пића. Кад се народ поодкренио и одморио, заночеше плеI сови, разне народнс игре еа пјесмама, а та пријатна забава трајала је све до 7 сати у вече. Иза тога вратисмо : ее вееели и задовољни натраг. Кад нриснјесмо у друштвену дворану врнјсдни предсједник Кажнмир Антоњоли у имс друштва држао је на срнском језику говор, који је бпо прекидан с буриим усклицима: ,,Живио!" „Живјело сриско црногорско друштво!" И чдан Ђуро И. ДабовиГ, држао је на енглеском језику говор, који је гакођер био н а ј с н м н а т и ч н и ј с примл.ен н јјпронраћен непрестанијем ускдицима „Ура!" Читава забава те-

кла јо у наЈоољсм реду, што Је учинидо нријатан утисак на свс ирису: гне, а за то треба у многоме захва; лити уирави друштвеној. Ово Ј - е пета година да наше друштво приређује прољетнс забаве и сваке године опажа се лијени напредак. За сада смо оволико, да наша браћа виде, е се Срби ; у широком свијету поносе евојим именом и народнијем светињама, те : ево развише заставу у далекој Америци, на Тихом Оцеану".

ОПКЛАДА (Допио М. „ Н овинлма) " Алексинац , 15 јула Читаоци ће се сећати даје у овом месту писаио о онкдади, која је бида измеЈру Ј'. капетана Божића и г. Драг. Милетића норучнка да г. Драгутин нређс на једном коњу бозизменце, пут од Алексинца до Иирота и натраг за 24. сата и то за опкладу од 500 динара. Г. Драгутин је онкладу иш-убно. Он је прешао за 9. сати 18 минута пут од Алексинца до Пирота, али враћа; јући се отуда којб му на иуту ван Пирота на четврт сата цркне. Г. Божић је остао и даље у убеђењу и тврдо је доказивао да није никако могуће нрећи овај нут и натраг за 24 сата, али у томе се преварио. Једног вечера седело је за једним столом пред каФаном „Касином" вишс граћана, канетан г. Божић и г. Бутрић н.норучик, у разговору ће г. Божић рећи како није никако могућо прећи на једном коњу овај пут за 24 па ни за 26 сати и готов је да се ма скиме клади и за коју год хоће суму. Слушајућијово сви око стола, неки до; даваху да је могуће неки онет не. Сасвпм ладнокрвно всћ но његовом џентлменеком темнсраменту г. Бутрић објашњаваше и увераваше г. Божнћа да је Јвему овцј терен познат и зато нристаје да за суму од 200 дин. нређе овај пут за 24 сата. И ако је ово г. Божић држао за иронију, он даје г. Бутрићу 26. сати времена да овај нут учнни. Тако јучс 15 о.м. у 5 саги изјутра г. Бутрић снремљен за овај нути, нојаше на коЈва званом „Дечак" и за тили час исчезе иснред очију својих пратиоца. Оног часа већина је била на страни г. Божића и скоро сваки тврђаше да овај нут ннје могуће савладати на једном коњу за овако кратко врејме без одмора. Целог дана сс говорило о овој опклади, тако да је било и нриФатних

других опклада између појединих | грађана. ј Сваки Ј - е са великом радозналошћу I очекивао повратак г. Бутрића, али | ипак није бидо толико евета на месту ; његовог доласка јер со није надало јјвсговом доласку на време опкладе. Било Ј'е четир сата нзјутра, када. ; се нсколико ОФицира скупљени на меI ти препирају: „доћи ће" „нећс доћи" ; тако је пролазило време и дошло ско! ро нетом часу, —• нрснирало се и I даље једни вељаху: „он има времена он се сада одмара у каФанп" (село ; далеко од вароши 3 /» сата места) али ! ће извесно доћи" — други оиет: „може бити да јс • у Црвеној реци " ' Нису ее ове речи повторнле неколико нута и за јсдан тренут нојави ее на бсдцу „Дечку" г. Бутрић на 200 ; метара од мете. Било је то 4 сата и 57 минута. | Када је на мети био било је 4-58 ј минуга. Дакле дошао раније за 2 еата и 2 ! минута иди свега за 23 сата и 58 ми| нута. Г. Божић се нрсварио у његовом | тврђењу и ....'. изгубио не само | опкладу шго је свакојако и по једну н другу страну малонкост но и његово доказивање је пронало. Модили би г- Божића да г. Бутрићу еамо ода достајну ношту но његовом обећању, да ће еваком оном који овај иут нрсђе за 24 еата скину' ти капу и честитати му, што он то још није учинио, тврдећи и даље, да ово није могуће, јор вели да Ј'е г. Бутрић морао путем другог коња јашитн а њоговог одмарао. Честитамо г. Бутрићу на његову и његовог „Дечка" издржљивоет, а нс мало се радујсмо, што је доказао да је могуће пут од Алекеинца до Нијрота и натраг на једном коњу безизменце ирећи за 23 еати и 58 мин. М.

ИЗ БЕЈЕА СВЕТА — Тражи се Краљица. Лопдонски ; листови јавЈвају, да је у Јевропи пскрсла иова Краљевина. То је острв 1 св. Кидда, који дсжи ссверо-западно од Шкотске. Тај острв до сад још није присвојила ни једиа јсвронека еила, те је но томе саевим суверена државица, разуме се у најпримитивнијем облику. Државл.анп н.ени мирни су и радни рибари. Али је љнхова држава ннак организована, па имају чак и своје законе. Они иемају влаети, коју врше мушкиње. Имају кра-

СШ ЦАРСКОГ ПРИНДА

(0ВРП1ЕТАК)

Једнога дана Мис* виде у нзлогу код једног сдикара слику царског принца. Њу је изненадила Физиономија те слике чије је и најмање цртице опомин.аху на црте и>еиог анонимног љубавника. Она му то примети. Младог принца обли руменило ло лицу ; ади одмах за тим, наетуни код њега хладнокрвност и он јој рече да то ннје први пут да му говоре о тој сличноети, којаје одиста врло чудновата. Али тај случај није имао никаквих поељедица. Инак, кад се хтео кренути за ЗулукаФсрску земљу, у мадо што се није нздао. Он је био иун радости због експедиције, у којој су му дозволили да може учествовати. Занесен сновима славе, непрестанце је говорио младој девојци да ћс она кј)оз кратко време чути да сс говорн о

н.сму. А кад дође да се онрости са Мис* он ее опет иовучс у тајност, у којој је бно еакривен целога свога живота, он ес задовољн с тим да јој рече да одлази на далеки нут, и да ће, кад се буде вратио с пута, но свој нрилици имати ејајнијн пожолај но што га сада има. Но новоет о смрти царскога цринца присне у Енглсску и у вишим н мижим друштвеним круговима она је изазвада дубоко еажаљење. Изненадна мисао наде на памст М.... Она оде код Дпмона: код њега дознаде ту жалосну истину: која је ноетојала пзмеђу њеног љубавника и младога принца који иогибе иа тако трагичан начин.

Од те брачне везе родило сс дето и то еин. Али царски принц обвио је његову љубав са веом тако непровидним да кад би Мие* открила својс материнство излагала би сс онасносги да је оптуже као просту интриганткињу. У Енглеској закони су врло строги кад сс тнчс окривл.ења тога рода н ако за женекс имаде више заштнтне гаранције но у Француској. Да буде нримљена да докаже едично очинство, не треба еамо доказ, но доказ над доказима. У осталом требало је, да млада девојка изађе из улоге по-

рицања и заборавноети на саму еебе коју је роду иа ее нримила до садс. Она ематраше оскверити евоју љубав кад би тражила за њсног сина ма какву номоћ од стране породице младог принца комс је расипала бдаго љубави без да је имада каквог интерееа. Но се говори да је Мис* једнога дана нонуштајући приликама по евој прилпци невољним ио њу, нојавила са н,еним дотетом нред „Кадмен пијацом" и да су је момцп тог замка одвели у замак. Ма шта било, еннгдеекс новине занимаху се за неколнко дана са М... и њсним еином. А носле тога наета о гоме нотнуна тиншна. Одиста ннтересантно би било :.нати шта је било даље еа тим дететом царскога принца. (Из Г^ага).