Мале новине

леменат од стране иронаганде; 3. да ее умоли Султан да тргне ностављање бугарских вдадика у гим крајевима или да дозволи постављање срнских владика и светтеника у Мекедонији и Ст. Србиј и: да се умоли руски цар да потномогне нраведну ствар срнског елемента у тим крајевима од бугаризма; да се изјави благодарност васеленском патријарху на нротссту нрогив ностављања бугарбких владика у Македонијп н Ст. Србији и да се умоли да и даље брани праведНу ствар православне цркве у тим срлским крајевнма од бугарске шизме. Ова документа, нотписана нарочитим одбором. гласе на македонском наречју : ., Његовом Неличанству ( цлтану Абдул Хомиду II. — Збор од Србо-Маћедонци и Старо-Србијанци. собрани во нме на својто едноверни и едно нлеменн браћа у Отоманскана Империја. даваећи и со ова прилика на Његово Величанетво Султана израз од дубока оданост, моли га да биди милостнв нрема вернана раја, Срнски Народ у Стара Србија и Маћедонија. и да не дана на Нугарски те владици со свој интриги да разрођават оно, нгто је но крв и вера врзано и да убива дух на српска народност код нас и тако да створат раздор во земљата. „Србо-Маћедонци н Старо-Србијанци се надеват, да ће бидат пред Њ. Величанство сви народности во Његова држава еднаки, и да ће их одржи со еднаква милост во верност спрам себе. Ербо ево денеска Вугари мислат да ни отмат оно што су нама сви Султани од Косово чували, појеће се надеваме, оги Њ. В. неће да не нренебрегни Срнските жељи пошго су те жељи управљене на чуваље мира, ред и целокунност Турске Империје, заштопостављање бугарских владика од ире 1878г. још и ден-денеска је жива успомена со њивнине зли последици, како према Турека Империја, тако и нрема Српска народност. „Његовом Имчераторском Велнчанству Цару Руском Александру III. :>бор од Србо-Маћедонци и Старо-Србијанцн, собрани во име на својте едновернии иедноплемени браћау Отоманскана.Империја, моли Њ. Императорско Величанство Цара Руског да но украти Српском Народу у Стара Србија н Маћедонпја своја моћна заштита и да недоиусти да га бугарски Владици одрођават од свој срнски браћа, со кој су онн делили срећу и несрећу у нрошлост и со кој хоће да су солидарни и у будућност. „Сриека ствар во Маћедонија едновремено је и ствар православља, зашто бугарска пронаганда работи заедно у друштву со католички и протеетански мисијн, ие може бити Русија не мисли со ова прилика да се одречи својај

традиционална улога и заштитница вере и иравославља. ,, Његовој ('ветостп Ласеленском Патријарху. : — Збор од Србо-Маћедонци и Старо-('ј)бијанци собрани во име на својте сдноверни н едноплемени браћа у Отоманскана Имнерија држи за своја дужносг да [Всговој Светостп Васеленском Патријарху изјави захвалност на досегашно заузимањс да се српски народ у Маћсдонија н СтараСрбнја заштити од интриги ншзматпчких егзархиских владика, „Нбор едновремено моли Њ. Светост да н у будуће не напусти свој верни синови, него ради по добра одбрана од пшзматичке пропаганде, да нм пошље владици од Срнска иародност, који би верни Иатријарху а врзани по крв на народноет со народо заеднички истинито п нскрено послужили само на едина света нравославна црква." Опширнији извештај с овога митннга донећемо у идућем броју. ИЗ БЕДА СВЕТА — Политички програм, који, Ке како, из Верлина јављају, ца]> Вилхелм нредложити руској влади за време свога боравл.ења у Нетрограду, састоји ее нз ове четири тачке: 1, Германија, у сиоразуму с Русијом, потпомоћи Ке да на бугарскп нресто седне иринц Валдемар дански, који ће прећи у православну веру. 2, Исгочна Румелија коначно ће се сјединити с Вугарском, ко.ја ћс се но дићи на сгупањ краљевине. 3, Јевропскс државе скуниће се на конгрес да утврдс мере против успеха соцнјализма. 4, Сва међународна питања, која су на дневном реду и због којих дрн;аве живе у војном стању, изнеће се пред конгрес, који ће но тим питањима доиети решења, које повлаче за собом активну одговорност конгрсса за све, што сетичс пзвршењатаковихрешења. Конгрес глуво-немих. Ових дапа др.жан је у Каселу особити конгрес, на коме. се већало, предавало, дебатовало п рсшавало. а нри том није изушћеиа ни јсдна гласна реч. То је био конгрес глуво-немих нз ХесенНасавске, на коме јс било гостију и из других немачких крајева . свега 200 особа Глуво-неми добили су разнс олакшицс за иут на их јс дошло пуцо. У нретпрошлу недсл.у служсна је свечана служба божја, а свештеник завода за глуво неме у Каселу, свештеник Ша<1>т, држаоје придику, наравно само са знаковима и мимиком. После поднс био јс зајсдничкп излет у всче „забавно вече" а сугра дан главна скунштина, на којој сс раеправљало о правилима, о конетитуисању савеза и др. Јсдаи глувонемн, наравно, бно је преседник и онјеза-

врпшо скуиштину „ускликом" да живи цар. Свн су се чланови оду т шевљсно одазвали томе усклику, уставши са | седишта, згодшш жестнкулацијама. ј ( Нов женеки Отело. Неки Маџар из Шарош Патока упознао се с једном леиом девојком тако, да су се међу н.има у брзо развили љубавни односи. I Кад јс за то дознала жсна тога Ма џара, ностала је страшио љубоморна ' н гледала да девојци на ма какав начин нашкодн. Али њен муж видсћи то, сакрије девојку код некога столара • у једном подаљем селу. Љубоморна сунруга дозна где је девојка и оде са својим сином у нотеру за. њом. Дошавиш у село, гдс јс била девојка раснита сс бржс боље за њу и кад је нашла њен стан, мете свога сина пред ј врата да чува стражу, а она уђс у собу, где је тако злостављала дсвојку, лок није онесвешћена иала на зсмљу. • >а тнм јој љубоморна жсна одсечс косу и обадва увста. Међу гим нолиција је у брзо сазнала за ово јиначко дело женског Отела и ухансс је заједио с њеним сином.

СМЕСИЦЕ — Снови. У Иаризу је ту скоро изашла књнга проФесора Тиејеа, у којој се говори о сновима и њихову утицају на Физиолошку и психолошку ирироду човскову. С физиолошког гледишта, Тисје доказује, на основу нснитивања која је он чинио, да снови у ве1 |Инн случајева ностају услед каквих било осећајних утисака. Кад је мирно физичко стање човека који снава, онда мождаи а моћ нрнмања утпсака норасте несразмерио снољним узроцима, којн га и.зазивају. Тако, лако голицање, лаки евраб могу у сну да изазову утисак ја.кнх уједа, канља воде изазива утисак надања у реку, марама сиуштсна нн очи изазива за време сна осећање номрчине; човску који епава може се нриснитн, на примср, да га живог снуштају у гроб, н т. д. Снови се тако исто изазивају и осећашима, која потичу непосрсдно од унутрашњих органа, чијим се утицајем на мозак нзмеђу осталог објашњујс н постанак страшних снова. С пснхолошког гледишга Тисјс говојш о утицају снова на стањс човска којн се буди и доказује, да они не еамо да могу изазвати код човека који се пробудио, умор после осећања која је преживео у сну, као нпр. иењан.с уз брдо, нреношењс терета, итд., но и да утиче на њега утицајсм који јс слнчан хиггнотичком утицају, т. ј. оној випгој сили, која управља вол.ом човека, чији се нојави условљавају утнцајем осећања, мишљења н уображења на човечији организам. Свака измена унутрашњег,психнлошкогстања, иа ма чиме било оно условљеио, мора сс

одговарајућим начином реФлсктовати на каракктер спољних појава тога стања. Чптав низ исиитивања показао је да између сна, који готово нс оставља носле ссбе никаквих успомена, и хипнотичке зановести, која се врши носле пробуђења, иостоји сијасет сгупњева утнцаја снова на човечију нрироду. Тисје имао је случај да се увсрн да нма особа, на којс сновн чине утиске који владају целим њиховим бићем и управљају носле свима њиховим постунцима. Тако он је познавао човска, који ако је видсо у сну овај или онај крај, о коме је слушао ма шта, ои се после иробуђења одмах облачио, оетављао своју породицу и не онростивши се с њом, нанустио свс својс нослове и бссвеспо, покоравајући сс нсодољивој силн, остављао своју ку1>у у стању неке хиннозе, која је често трајала 20, 25 и вишс дана. У таком нсихичком стању он готово ништа није јео, алије иешице прелазио но 00 врста за 24 часа. Овај нсихичски болесни субјекат, како уверава Тисје, три нута је обишао Француску, био у Вслгији, Аустрији, Германији, Швајцарској и Аустрији. За време свога странствовања он је нотнуно сачувао осећање нравца и није се смирио све дотле, док иије дошао до оног места, куда га је гонио утисак, који му је остао носле сни. -*•♦♦♦♦► -—

ТЕЛЕГРАМИ 21 .ТУЛА Веч. — Нарочито издање службеног листа доноси аутрограФско писмо царево минисгру н])едседнику грофу Калнокију, у коме се најтоплијим речима изјављује благодарност цара, царице и н,ихове деце на доказима оданости, којеје сав народ у монархији изјавио приликом венчања надвојвоткиње Марије Валерије. Цар је нарочито задовољан што види, да је она прилика означена доброчиним делима и милосрђнма. Будимпештапски лист доноси једно слично аутографско писмо, управљено маџарском минист ]>у председнику грофу Сапарију

Шала и Забава. Код болесника. ЛекаЈк Пре евега нужно ми јс да зиам ваш начин живота, те да ирема томе еудим... Дре евега шта радите, кад ујутру устанете? — Болесник\ Пре свега кад устаием, ја одмах обучем паитадоне и ципеле.

Од данас 18 | 7 ов. м. за нско време у рестаурацији код ХАЈДУК ВЕЉКА Даваће КОНЦШТ квартет, чувени виртуози ГОСИОДИН ГВАРЊЕРИ Гоеиођица ЛИНДА виртуоекиња на виолини Госиођа КЛ0ТИЈ1ДА еопран иевачица Господин ЕТОРЕ БАЛДА Почетак у 7' 2 сати У вече. Улазак беснлатан. 5(57 * 19—21—23—25—27.

Власник и главнн унедник Пера Тодоровић. Одговорни уредник Св. Јаношевић. „Смиљево" — пггампари.та Пере Тодоровића