Мале новине

ће пресудити колико је ту било туђег упдива, нарочито из Будим - Пеште и Беча. Иван МажураниК родио се у Новоме године 1813. Гимназију јс евршио на Реци, где је и мађарски језик научио и то тако, да је и доцније нокушавао и мађарске несме да пише. По некој старој навици мдадићи из Хрватске оддазили су у Угарску а угарски младићи у Хрватску, да једни науче мађарски а други хрватски, тс је тако и Мажуранић отишао да слуша у Штајнамангер филозофнју Ј 'де јс уживао симпагију својих мађарских колега у тој мери да су га изабрали за нредседника ђачког друштва. Али у страној земљи није он нанустио свој матерњи језик и народносну идеју, и био јеједан од најватренијих ноборника илирског нокрета ? у листу „Даници ", којп јс уређивао Гај, налазимо на несмс које је Мажуранић у Шгајнмангеру сневао и одкојихје најзнаменитија ода нод насловом „ Приморац Даници. и Годпе 1836. вратио се Мажуранић у своју отаџбину и у Загребу слушао је нравне науке. Пошто је ноложио адвокатеки иснит отворио јс своју канцеларију у Горњем Карловцу. Али због гога ннјс он заборавио и даље да пева. 1841. године, радио је на „Немачко илиЈЈСком речнику." 1844. кад се радило на томе, да се изда класично дело Ивана Гундулића „Осман" ноказао се песнички дар Ивана Мажуранића. Као шго је познато у овом еноеу није било 14. и 15- нссме; истина многи су иокушавали да нанишу 14. и 15. иесму, али са слабим усиехом. Нанослетку предузме сам Мажуранић, да те две иесме које су нсдостоја.те, допева. И заиста му је то ношло особито добро за руком тако да је саевим одговарало духу и леноти орпгинала. Међутим иеенички дар Ивана Мажуранића најбоље сс оглсдао у његовом сносуЈ„Смрт Смаил-Аге Ченгића" који је енос он 1846. годинс издао и који се сада рачуна међу нрва песдичка дела у сриско-хрватској кљижеосги. Ово знаменито дело иреведено скоро на свс евронске језике. урни догаћајн из доба ревоЛудијистакоше га још већма на новр-. Гроншре и чланке политпчке јдс иисао је он у „Нородним повинама" и у " Словенском југу." Годинс 1848. ностао је он чланои хрватско-словснске денутације, која је требала да иде у Беч, да ради на организацији целе монархије. Годинс 1850. ностане он главним државним

одветником за Хрватску и Славонију, а одмах за тим и државним саветником, у ком је евојетву био све до г. 1860. Године 1861. бно је заступник изборног среза Винодолског и урадио је на поравнању између Хрватске и Угарске. За тим је био именован за првог хрватског канцелара. Пошто је поравнање било извршено и дворска канцеларија укинута, носветио се Мажуранић једино политици. Био је и председник земаљског сабора, 1873. године имснован је баном, које јс звањс обављао све до 1880. године, дакле седам година.

* . *

Осим народних песама ни један спев није толнко разнео славу црногорску, нико није тако узвшнено опевао црногорско јунаштво, као Мажуранић. Његуш је дубљи; његов „Горски Венац" износи нам цео црногорски живот, мисли и погледе, али јунаштво црногорско у „Ченгић-аги" је тако опевано, да је то јединствен спев у српско-хрватској литератури. Спев „Ченгић-ага" подељен је у нет песама; 1. Аговање. 2. Ноћник. 3. Чета. 4. Харач. 5. Коб. Исти спев штампан је и ћирилицом. Ево како кроз уста старчева Мажуранић карактсрише црногорце: „Члсцо моја, храбри заточници, Бас је ова земља нородила, Кршовита; али вами златна. Ђеди ваши родише се туд'јер, Отни ваши родише сс туд'јер' И вп исти родисте се туд'јер. „Ђеди ваши зањ љеваху крвцу, Отци ваши зањ љеваху крнцу, Зањ ви исти крвцу нрољевате: За вас драже у свијету нема. Ор'о гн'јездо врх Тимора вије, Јер слабоде у равници није. „Бас, који сте викли томе Боравити тр'језне дане, Тко вас хаје, нлоде л' крши вином? Тко вас хајс, нлоде л' крши житом? Тко вас хаје, илодс л' крши свилом? Док ио врели хладне воде има; Док но драгах бујна стада мучу ; Док но брд'јех ситна крда блеје? „П ))ахо имаш олова ти доета; Десница је јака у јунака; Испод веђс око соколово; У нрсима вруће срце куца; Вјерај тврда, њом окренут нсћеш." Нека је елава неснику „ т 1енгић-аге"! „Браник." -■»♦♦♦«*СМЕСИЦЕ Колико живе лекари. Један немачки лекар занимао се питањем: ко-

лика јс дужипа живота у његових колега? Статистички подаци, које је он о томе нитању покупио, дају врло жалосне закључке за Ескулапове последнике. Излази да преко 50% лекара умре између 25 и 55 годиие. Узраст, у коме је смртност међу лекарима најјача, јесте 35 година. Средња је циФра смртности: 1 на 44 сваке године. Врло мало лекара дочека дубоку старост: од 15.000 лекара само је један доживео деведссету годину. Узроци тако јаке смртности међу лекарима веома су различни, алп ииак као најглавнији разлог вал.а сматрати изнемоглост и зараживање инФекционим болестима.

КЊИЖЕВНО СТ Србинови записиици. Пише у везаном слогу: Орбин-Мнлош Лрабовачки Друго издање. Прво Је конФисковала зем. држ. иолиција 51-ви број изашао је са овом садржином: Авај Срби браћо мила! (4 реда забрањено) 1690. — 1890 200 годишњица. (Успомена на сеобу Срба нод патријархом Чарнојевићем.) Раскраљ Милан немирује. Слава дичном Дубровнику! — Кобургија по Блгарија? — Сред ја. Буна у Бразилији! —ГроФ Цапари (24 реда узапћсно.) <-<♦♦♦►>

ТЕЛЕГРАМИ 2.6 .тула н. Лорд Солзбери отпуто15ао за Озборн. — Сир Фергусон изјавио је у доњем дому, да је већ утнрђен споразум с Францут ском о СФери утицаја у Ач>рици. Нојединости ће се саопштити у понедељак. — „Рајтеров биро" јавља да у П едаху, где се појавида колера пре недељу дана, већ има 100 емртних случајева дневно. Букурешт. Санитарни савет решио је да се предузму мере предохране у сулинском и констанцком пристаништу за произноде нз заражених места, ако нису издржали карантин у Турској. Верлин. Министар Бетихер отић'и ће у суботу на једној ратно.ј лађи на Хелголанд, да прими осјтрво у својину немачку.

Хелголанд. (Јиноћ су у пристанишгу Нор бациле ленгер енглеска Фрегата Калипсо и авизо Сеамада да узму с острва топове. Две торпедице немачке приспеле су. У недељу очекују цара Вилхелма, те се чине велике спреме. Буеносајрес. Нелегрини је наименован за преседника. Народ је демонстрацнјама поздравио његов избор. Варош украшена и осветљена. Пелегрини дигао опсадно стање и декретовао слободу штампе. Ситуација политичка и Финансиска побољшале се. Министарство још није коначно образовано. Париз. Министарски савет је реншо да у удућој парламентарној сесији изнесе предлог о грађењу железннце транс—сахарске. — Новнне чекају обнародовање текста Француско -енглеског спо]>азума пре но што га подвргну критици. „Тан" вели да ће јавно мњење повољно примити сцоразум о Мадагаскару.

ЈАВЉАМ родитељима и старатељима дечијим, да примам женску децу на стан и храну. Над децом водићу ])0дитељски надзор, а по вољн родитеља могу деца код мене и сваки женски рад учити, као шивење и кројење хаљина и белог рубља. Абаџиска улица бр. 32. Марија Миланковићка учитељица нр. школе. 580 24, 26, 28.

ПИЈАНИНО Ко има један употребљен пијанино а хтео би да га прода, нека се јави у Фарбарску трговпну Димитрија Ђ о р и ћ а спрам споменика књаза Михаила. 574, 3—3

шевни болови. Тако сам и ја осећао. У овим мрачним зидовима остајало је једно парче мога живота, једно парче мога срца. — Збогом, тамницо, кућо моја необична, — иомислим у себн и ступим на иоље. Од кад сам овде затворен ово је сад лрви пут да слободно излазим на чист ваздух. Напољу је била мрачна, магловита, влажна и хладна јесења ноћ. Из густе магле сипила је мокра, студена измаглнца. Небо је стојало црно и натуштено. Свуда у наоколо притиснула густа помрчина, коју једва зорли по мало разбијају две три загарављеие лампе, окачене за градске зидове, и два три вењера, које држе робијашки чувари. Из оиога мрака дижу се у вис горостасне, масивне црне градске зидине, као столетнн стражари овог парчета земље, вековима иреливаног крвљу безбројних покољсња из свију на})Ода. Чим сам крочио наиоље, опколе ме четири војника с пунии пушкама, које су држали на рукама. Тако оикољен стражом, прпћем једним колима која су чекала одмах ту у близини. "Го су била обична Фпјакерска кола. Официр ми ]>счс да се поинем у њих а један

војник иоможе ми да се дигнем, јер од окова нисам могао добро крочити. У колима нађем сада већ пок. Јову Симића, штампара, мога даннашњег друга и пријатеља. Послс овако дугог и мучног растанка обрадовао бих се и сасвим непознатом човеку, а каМо ли многогодишњем пријатељу и блиском другу по патњама. Упитамо се за здравл.е и један другом нријаљски стиснемо руку. Г. официј ) навири у кола и речс нам: — Молим вас немојте ништа разговарати. Један војник с пушком одмах се попе на кола и седе до кочијаша; други уђе у кола и седе спрам нас. Официр некуд оде. После смо га видели где трчкара наиред и натраг издајући потребне наредбе. Около је стојало још једно тријестину оружанпх војника, а било је још и других л>уди које у мраку нисам могао распознати. Уочим само команданта града, г. Стевана Пантелића и робијашког управитеља, г. Гају Јовановића. Пред нама су се пидела још нека кола, а нека су била и за нама. После кратког чекања чу се команда дежурног ОФпцира:

Први, крени! Предња кола кретоше се иолако. ЈеДна ио једна док до!)е ред и на наша. Ишли смо у правцу што од Сахат-куле из града водн право у варош. Али кад изађосмо из града на Калимегдан. кода обрнуше у лево. савијајући пољаном око града, правце Дунаву. Пут је био ироваљен, каљав, мучан. Коњи су се по мраку сваки час спотицали, кола су климатала час на једну, час на другу страну, готова сваки час да се цревале. С обадве стране иута, куда смо ми пролазили, стајале су гомиле оружаних војника, све у групама ио двајестак заједио, а размакнуте по једно 50 корака једна од друге. Ми смо се полако губили све више и више у оној помрчини, а за нама је остајао Београд, тих, миран притиснут м]»аком и немом тиишном. Само се овде онде видела слаба светлост с прозора окренутих Калимегдану. Мени паде на ум шта ли сад раде у оној к.ући где је остало много добро моје, где живе оне миле и драге личности. којс су ми биле у невољи нада и утеха моја. (НАСТАВИЋК СЕ)