Мале новине

могућност да потпомаже бугареку пропаганду ван граница кнежевине Бугарске. Претпоставнмо да је гро® Игњатијев створио бугарски егзархат, ади Факта показују да је та установа од религиозне постала чисто политичка и да јој ни мало нису туђе кобуршкостамбуловске тендендије. „Словенско ј друштво", ако баш хоће да је нолитичко, а не еамо добротворно, ваља подједнако да се понаша према свима | Словенима. Међу тим излази, да оно води своју политику, нсзависну од владнне. Гомилица бугарских намер-1 ника изаћи ће из коже само да из ј мишља свс новс и нове увреде Русији, а то чудно друштво потпомаже бу- ј гарску нронаганду. То је така чудна аномалија, да срнски листови имају право да се буне и негодују. То бесмислено бугароманство јако шкоди нашим интересима на балканском полуострву. Сетимо сс сан-стафтског уговора, где је сие било арипесено па \ жјртву бугарском идолу. Србија је м-; једно с, пама ратовала иротив Турака \ и кроливала крв својих синова. У награду за то, њу су наморали да напусти Турске земље које је заузела српсиа војска, одузели јој Босну и Херцеговину, а сад је лишавају наде на Македонију уводећи у њу бугарску пропаганду. Ваља нмати на уму, да Бугарска има нристаништа на Црноме мору, док Србија не види море ни из далека. Енглеска, Аустрија, Италија, Германија заузимају се за бугарске владике у Македонији јер у њима гледају иолитичке агенте Аустрије, а ми у нростотн душе уоб])ажавамо, да су то само религиозни радници. Гледајући све то, п нехотице сс чудиш констраеној политици нашег „Словенског друштва". Очигледно је да му је циљ побугаравање Македоније. Кад се тај процес сврнш, Максдонпја ће ее уједшгати е Бугарском. па крај. А даље ? Наши бугаромани неће да разуму, да ћс уједињена Бугарска. 04 мора до мора, бити оиасно ~Ј-»/ V- .] X' ,) - Не, није наш задатак да се старамо да се Македонија сасвнм иобуга.ри, но, на ироткв да она иркђе у григкк ру/се, те да, на тај пичин, ('рбија загради Аустрији пут ка Солуну. Русији балкански полуострв не треба. Њој требају еамо мореузи. Али мн их никад нећемо Добитп ако нашо друштво, најзад, не увнди своје раније погрешке. Ако ми и даље упорно останемо у тим заблудама, онда у том случају немамо зашта жалити на Србију и Србе, ако се они поново обратс Аустрији. „Срнски листови између осталога

веле, да ако званична Русија ништа не може да учнни за Србију, онда, бар, нека не дозвољава „Словенском добротворном друшгву" да помаже бугарску пронаганду. Тај је захтев нравичан, али га није лако испунити јер је то „друштво" чисто нриватно и није ни у каквој вези с нашом владом. Његова политика то је његова лична сгвар, у коју влада не можс да се меша. Па инак Фактори тога друштва добро ће урадити, ако благоизволе обратити нажњу на негодујуће срнске протестс и жалбе. Најзад ги Фактори треба да појме, да смо ми доживели највећи срам, савез |>угара с Турцима протнв Русије. Нема смисла помагати таком савезу. То не дозвољава достојанство и част Русије. Али, рећићенам се, ваља двојити владу џелата од бугарског народа. Истина, али не са евим. Ако тај народ трпи такву владу, онда он ништа нс заслужује до нрезирање. Нећемо номагаги аустријске робове, који пљују на Русију, која их је осдободила."

ДОМАЂЕ ВЕСТИ — Ваљевски вашар. „Ваљевске Новине" јављају: Илијнеки нето-дневни панађур обављен је. Како за оиштинске интересе тако н у оншге овај папађур бпо је добар. „Рогата стока продата је врло добро н са добром ценом. Целокупна обр гна сума од нродате стоке на овом вашару износи на 350 хнљада нин. „Нродато је: волова 1511 ком. крава 93, тслади 19, коња 100, кобила 51, ждребади 10, јарића 10, оваца 2, јагањаца 445 ком. Највећа и најмања цена бира јс: воловима 500 — 80 од нара, кравама 50 — 30, коњима 240 — 30, кобилама 80 24 днн. од комада. Трговаца за куповину стоке бпло ,је из Аустро-Угарске, Италије, Турске и Босне. „Одзанатлиских, у нашој земљи преX- - Д / — € 6 -■ • ЛЛ Г'>' Г "Г', о. баџнеки, обућарски, кујунџиски, лимарски и нушкарски, а од наше производње занатлиских израђевина било је: опанака, кожуха, сапуна, разног еспапа од кострети, разне дрвенарије, илатна и ужета. „Тако исто од наше домаћ нроизводњс дотерано је луча, катрана. вуне и баштованскн уееви. „Проходња за све ове сспане н нроизводе можс се рећн да је Оила добра само што је занатлиским израдама цена била одвншс јевтина. „Најболш нромет чиннли еу онанчарн, мутавџије, нлатнари и ужари.

Од Фабричких наших израђевина било је разннх стакала у сортама са врло солидном и укусном израдом нз наше јагодинске Фабрике, која сваком годином има све већу иотрошњу услед тога. што се доиста стара да одговори ! захтеву нотрошача. ; „Општинских дућана било је зау; зето 10. Места. I. реда 90, П. 100. III ' 77. Кола са пићем било 92. Механ I. реда 5, II. 14, ПТ. 6. „Прижода за ошнтинску касу је бнло 13699,56 расхода 653,05 дин. Дакле чиста прихода за унос у касу, оп! штинску остало је 3136.90 дин. „Ред на нанађуру одржан је са највећом нажњом. Било је трн ситне нросте крађе на нанађуру. Крнвци су ухваћени и осуђсли на казну. „Од домаћих ироизвода на нашем вашару продато је више него и којс од последњих годпна, намучног платна. Није само из моде, него свет долази до уверења да је наше нлатно јаче и лепше од страних шифона, мадополана итд. Желимо да свн наши производи нађу бољу прођу, да се потисну Фабриканти са сгране, да и ми ночнемо кућити себи кућу, а не довека туђинима." Крајинска винарска задруга. „Неготинац" доноси под тим насловом ову белешку: „Једномесечни курс о ви нодељству, којн јс отворила крајинска винарска задруга под унравом свога ј чиновника г. Живојна Велића од 15. : Лула до 15. Авгусгг* тек. год. отпочео ;јс нредавање од 16. Јула, и држи се ! редовно свакога дана од 8 - 10 сати пре н од 3 — 4 по подне пракгично ; и теорично. .. Слушалаца курса има 44 редовних 1 и 9 ванредних, од којпх су 23 нз села: Рогљева, Мокрањца, Душановца, (Џањсва) и Мијајловца, а остали су из Неготина. „Из униса сс види, да је врло мали број слушаоца сељака из округа Кра јинског. „Циљјекуреа, да се уокнлинп помо.■"О 111 Г . .О ,"1, Ј I 1,11 (I у тОМ ''Л! II (' ТДЗ. ('( 1 зараза од Филоксере, која постоји данас у великој количини у нашсм округу отклони. „1.) Та се зараза може отклонити: ушприцавањем сумнор угљеником. „2.) Поплавом одржавањс винограда. „3.) Земљиште у коме Филоксера не можс лози да шкоди. „4.) Каламљењем на американској лозн. „4.) Сађење американске лозе, која рађа врло добро грожђе и даје добро внно. „23. Јула држао је јавно практично

предавање насгавник вннодељског курса г. Живојин Бслић у виноградима мокрањским и рог.гевским евојим слушаоцима. „Већина слушаоца из околних села јесу из Рогљева. Рогљсвци разумевајући циљ тога предавања више но осјтали ссљаци из околинс, дочекали су ' наставника са слушаоцима како се ; нису надали. „Они су наручили нотребну храну, за коју су и новац спремили. Рогљевци нак, видећи уснех г. наставника код ; својих синова и осталих слушаоца за | тако кратко време, нису дозволили, да сс слушаоци излажу трошку, већ су на себе примилн цео трошак око ручка. „Велика благодарност рогљевцима од стране наставника, и слушалаца за тако велику услугу!" „Ми би желили, да се и свв друга села у овој окони, која се винодељсгвом занимају, а може се рећи, од тога и живе угледају на нлемсните рогл.евце (не у емислу гошћења.) да и они евоје синове за евоју сонствену корист даду, да се за тако племенити циљ сиреме."

ПИСМО УРЕДНИШТВУ Пош това ни 1 ■осиодин е. „Днсвнн Лист" у свом броју од нрошле срсде доноеи чланак „Шта оклевамо", с којим се сам у начелу слажем. Ту писац нозива владу да већ јсдном изведе на чист питање о забранн наших свнња, па ако се морамо вући клипка с Аустро-Угарском онда ; боље да се вучемо сад, док год нуб! ликс још има одушсвљења, но доцнијо кад се свет изнури и малакше, на шта Мађари и чекају. Писац овде има нраво, п ја се ту е њим нотнуно слажем, да ово нитање ваљаједном решавати, па црно бело, бар ће људи знати на чему су, те се неће варати празним надама као што то данас бива у овој неизвесности. Али у том свом чланку нисац без икаве нотрсбс н сасвим ненраведно напада на трговачку Фирму г. г. Волфнер и Голдштајн, и грди људе за бадава називајући их чивутским шиекулантнма. Ја нсћу да загледам у норођајнс снискове те да причам да ли еу г. г. | ВолФнер и Голдштајн Чивути, али толико знам, једном листу, којн хоће ; да важи као застуиник напретка и сло! бодоумља, мало може служити на част, кад етанс еваки час ногезати разлике по всри и раси и кривити некога што се родпо у овој а не у оној вери. Пи-

ПОДЛИСТАК КРВ&В& ГОДИН&

(ДИЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА) НОБЕЛЕЖИО Пера Тодоровић

(125)

Сад се у тој кући јамачно спрема вечера; за који треиутак па ђе ски иоседати за сто Да ли ће се }■ том треиутку ко год сетити меие, да ли ће погледати на оио место где сам ја обично седео и које сад јамачно стоји празно ? Они и неслуте шта у овом тренутку бива са мном. Њима и на ум не пада да се ја сад удаљујем из Београда, одлазим — да се можда никад ннше не вратим, да се никад више не видимо ... Срци ми се стеже од бола. Јајошједном провирим кроз кола да носдедн.и пут видим крајне куће београдске . . . — Збогом мили Београде мој! Ово је можда наше последње збогом, наш последњи

растанак; ми се никада више нећемо видети. Нбогом сва мила места где еам провео најлепше дане сретног детињства, где сам учио мојс 1)ачке лекције, где сам се снграо наших веселих детнњскнх н ђачких игара, где сам постао човек, где сам ирви иут љубио . . . Збогом, мили Београде мој ! С н1јосмо у дољачу, калимегдански брег сасвим нас заклони, Београд ишчезе, видело се само још парче Дорћола. У оном мраку ми уп])аво нисмо знали где смо. — Стој! — викну на један пут неко спред. Кочијатн заустави. Наета неко мување; из мрака искрсну од некуд један од наших дежурних Официра и ми од њега чусмо да су се нанред нреврнула нека кола, с тога се сад застало. Носле десетак минута опет се иолако кретосмо. Официр дође и седе у наша кола. Сад смо опет ипгли некуд а по оном мраку нисмо разазнали куда. Чинило ми се само да некуд еве савијамо у лево. На један пут ја видох у даљини внсоко на небу једну веома крупну звезду — крупна и по мало плавкаста. Каква је сад ово звезда? Такве звезде још нисам никад видео ....

Једва у неко доба ја разабрах да то није свезда, већ вењер, бродарска лампа, истакнута високо на катарци од лађе. То је био наш пароброд „Делиград". Ми смо били код Небојше куле на Дунаву, где је био иристао „Дслиград", снреман да нас прими и повезе. Куда? — то нико од нас није знао. Чим наша кола дођоше на обалу, где .је стајао „Делнград", 5—6 војника с пушкама приђоше колима и оиколише их. Двојица од гвих помогоше нам да се скинемо. За тим нас предадоше другој двојици без пушака који су имали да нас уведу у лађу. У нароб])Од се улазило као н обично по две широке даске. Како мене тако и мог друга. ,1. Симића водила су по два војника, држећи нас с обадве стране за руку и под мишку, од прилике онако као што се води стар или болестан човек, кад га готово више носе но игго га воде. Ја у почетку нисам разумевао шта значи оволика пажња. Мислио сам да нас воде с тога, што хоће да нам помогну да лакше идемо, па како сам могао сам ићи, то махнем руком на војнике да ме пусте. (НЛСТАВИЋЕ СЕ.)