Мале новине

Нов Министар. У београдским дипломатским круговима говори се, да ће на место г. Персијанија, који ће због бодести бити ненсионован, за руског министра резидента доћи г. Хитрово нз Букурешта. * Иде из Србије. Чујемо ,'да ће бив. крал> Мидан огићи из Србије, и да, враћајући се из Ниша, неће ни свраћати у Београд, но ће, чим приспе на београдску етаницу, одмах отићи возом даље у иноетранство. * Рођен дан Краљев. Командант дунавско дивизије издао је ову наредбу за светковину рођен дана Краљева: Сутра као на дан рођења Његовог Величанства Краља Александра I. биће војнички парад, (т. 263 под IV, правила. службе део I). Овај парад са благодарењем извршиће се на бањичком пољу у логору ,кодпсшадије дунавског пешачког нука, а том приликом, сећи ће се и колач VII. Батаљона, који тога дана слави. На основу тога наређујем да у овом параду учествују: сва четири батаљона дунавског пешачког пука, са нетомесечарима у оделу какво имају, 5 батерија артиљериског пука, цео II. коњички нук, иодоФицирска школа, но•гребно одељење болничара и војна музика. Свом овом труном командоваће помоћннк Команданта Дивизије Г- Пуковник Љубомир Остојић (т. 264) и нострој извршити но датој му скици. Означене трупе имају бити тачно постројене на бањичком пољу у 8 V« сахати ире нодне. Сва г. г. оч>ицири и војници имају бити у парадном оделу. Војни нрота иостараће се да јутрење и службу у цркви Ружпци свршн тако, како ће и он у означеном времену бит на месту. Г. Г. оФицири ван строја имају отићи на благодарење у саборну цркву у 10 часова ире нодне. Командант Београдског Града иоетуниће но т. 272 правила службе, део I; за ову цељ командант артиљериског нука одредиће довољан број војннка и нижих чинова и но могућству два ОФицира радн извршења паљбе, који се још у очп тога дана имају благовремено јавити команданту београдског града. Команде ноступиће но тачци 273 иравила службс истог дела, а командант дунавског нешадиског пука ио . 274.

Дотичпи Команданти послаће бла! говремено стројеве заииске у дунавски пешачки нук. Командант ђенерал Ант. М. Богићезић. с. р.

ИЗ БАЛКАНИЈЖ — Ситуација у Бугарској. Велики светски лист, што излази у Америцн у Њујорку, „Њујоршки Херплд," иослао је из Америке свог нарочитог дописника у Бугарску, да се на лицу места извести о нравом стању ствари. Његов извештај којије поелао своме листу, овако гласи: „Сваки је овде забринут. Затекао сам врло мутну ситуацију. Све очскује да се нешто догоди, али шта ће то бити, нико живи не зна. Једино се зна, да нота овдашњс владе, која је султану нослана, неће бити заборављена, као досадашње. „Од кад сам дошао овамојасам се разговарао са многим људима из разних сталежа, с трговцима, занатлијама, па и с простим тежацима. У свима круговима влада страх, оеобито сам приметио, да се сваки бојидаиједну реч изустити против Стамбулова. Разговарам се са петнаест људи, на једва с једним да се унустим у разгов.ор о политици и о стању Бугурске. „Један одличан грађанин софијски — Мића Урошев — ]>екао мн је ово Сваки се Бугарин зачудио, кад су стрељали Пањицу. Нико го није очекивао. Влада је много присталица изгубила, што је извршила тај акт. Грдна штета, што се псточни народи не могу да сложе, те онда нс би тражили ни од кога савета, ни иомоћи. Бугарска, Србнја, Црна Гора, Румумунија и Грчка биле би доста јаке, да бн се могле чувати. Овако је наше стање страшно н нссносно. Трговииа застала. Тешко ее живи и само си миран, ако вичеш: Живео „Стамбулов!" Кнез Фердинанд нсма места у нашем срцу. Он је за нас странац. Кнеза Александра Батенбершког емо поштовали и љубили. „Господин Карастојанов, бугарски научник, био је други е ким сам се разговарао. Он ми рече: Наша земља ударила је рђавим лутем. Једва смо ослобођенп од турског зулума н спасени смо од Русије, па ипак нам ее не да, да у миру живимо, што нам је Бог и Русија дала, већ од зла све на горе зло. Од како је Стамбулов на влади, све се променило. Оно мало! слободе што смо нмали, то нам је узето. Влада радн шта хоће. Све вести

које иду из земље, морају нрво да нрођу кроз руке Стамбуловљеве. У Бечу је нпак творница, где се кују вести о нама. Пањица је био прави натриога и јунак. Њега ће Бугари до века славити. Престоје избори за собрање, али ти неће бити слободнн. Влада се боји поштених избора, где сваки може гласати како хоће. Тога у нас иема, већ на изборима можете видетн војнике с бајонетима, где терају оне, који још ннсу нродали своју душу Стамбулову и не дају им да гласају. Менн је као Бугарину срамота | то казати, али тако је, истина је. Свакоме је јасно да у Бугарској, која ие негујс пријатељство с Русијом, ово | стање ие може дуго трајати. Многи Бугари се селе из земље, јер им је досадно живетииод овим околностима. „Други, граЦнин софијски , Ђорђе Станчев, рече ми: Вслики доо Бугара садјеи биће уз Руеију. Све је ово лаж. Внамо ми, да без руске номоћи не можемо управљати земљом ни жиевти. Штста за Пањицу. Кнез Фердинанд ннје имао моралне снаге да га спасе. Он је човек слабога ума. Стамбулов је сам стрепио, кад је Пањица стрељан, а Фердинанд је баш због тога побегао. „Каиетан Марков, владии адвокат у парници против Пањице, такођс сс са мном разговарао. Он говори лепо и чисто енглески. Учио је у Цари граду, где ее учио и Роберт Колеџ. Он ми рече: Стрељање Иањице више нам је жалости и несреће донсло, него што сс у Еврони миели. Особнто у војсци влада велнко незадовољство; особито од кад је од владе изашла заповест, да официри нс смеју у грунама се разговарати или мешати са граћанством. Мене вређа, да ми ее уста еилом затварају. „Књажевински банкер Тинко Силдарев рече ми ово: Ако хоћете да говорим о себи — ја сам с владом задовољан. Ја лично нсмам узрока, да ее жалим Али око хоћете да ме у опште питате — то морам рећи, да је наша вслика несрсћа, од како ностоји ова влада. Влада јс грдно ногрешила, јнто је Пањицу сгрељала. Ја ово не би иикоме рекао; Али вама Амернканцу могу. Знате ја се вазда држим онс руеке пословице: Са зверињама треба рикати, ако нећеш да те ноједу. „Носланик Шпировић ми ово одговорио, кад еам га питао о стању Бугареке: Верујте, влада ће се кајаги за оно крваво јутро у Павлову, кад јс Пањица стрељан. Још морамо да мирујемо — али само за сада. „Један трговац по имену Гаранов

ово мн ј е ркакао :*Ми емо сви за сноразум с Русијом. То нам је једини пут снасења из ове несреће. Стамбуловљева влада мрзн Русе и представља свету, да и ми сви мрзимо Русију. Мило ми је, што сте дошли да се известите о правоме стању наше тужне земље. Др. Торзев, лекар, рече ово: Стање је ужасно, а тешко је излаза наћи. Ја вам отворено кажем, да Стамбулов на еилу и иротив народне жеље вдада. Он може у евако собрање да нротури само своје људе. Ако се скоро не дигнемо на ноге, он ће нас још узјашити као коље. Реците свету, да смо ми сви Бугари захвални Русији, јср она нам јс дала да окусимо од слободс; она нас је извела на нуг ; она нам је послала своје синове, који су своју крв иролили, да нас избаве. Јест госнодине и они Бугари, који су испрва билн нрогив Русије, што се она меша у наше послове, данас признају. на жалост домовине, да је етање тептко и да нам без иомоћн н нријатељства Русије нема напретка ни мира. Пред нама зија пропаст. Ово ће вам I рећи пријатељи ове земље, па и они, којима се еада носле пет година, од како нас је Русија напустила, отворише очи. ., Говорио сам и са Странским, братом некадашњсг министра снољних послова. Он ми рече: Време би било, да се истрезнимо, да променемо своју нолитику. Овако ми падамо све дубље и дубље у провалу. Сами смо томе крнви. " На то допиеник навезује ово : „На знам гдс је нринц Фердиианд али знам да би га и моји разговори с одличним бугарским људима — изненадили. Можда бн добро било, да за свс око зна. Али нзгледа ми као да је он већ намириеао, шга се овде кува и шта му се спрема. Воље би било да се и не враћа натраг." ИЗ БЕЛА СВЕТА Оригиналан јубилеј. Пољски дист „Кур.јср Варшавеки" нрича, да је једна од најбољих варошких иомодних радња светковада ту скоро оригиналан јубилеј. Газдарица те радње, заједно са свима евојим номоћницнма и радницама, с необичним овацијама дочекала јс у евојој радњи госпођу Станиелаву X., еталну сво.ју муштернју. Пре двадссет годипа у исти дан госнођа X. дошла је у радњу н наручила за ссбе прво одело из те радње. Из књнге поруџбина у тој радњн види ее, да је госнођа X. у тој радњи наручнла „хи-

ПОДЛИСТАК

КРВЗЖ Г0ДИЕ1

(ДНЕВНЖ ЈЕДНОГА РОБА) нобележио Пера Тодоровић

(125)

Нисмо дуго чекали у том несносном положају. Господа ОФицнри већ су били издали потребне наредбе и војничкој стражи, и каиетану брода; све су мере биле предузете и брод се могао кренути. И доиста, после кратког чекања чу се клопараље бродовских точкова, нрво споро и иолако, па онда све брже н јаче. „Делиград" се отиште од обале, без звоњења, без звиждања и свију других уобичајених знакова, који се обично дају ири кретању ла!)С; знакова, којима се у редовним приликама публиди јавља да се ла1>а кренула, а опде је баш сав ннтерес био у томе да се све

то изврши у највећој тајности, како нико ништа не би дознао о томе да смо ми кренути и одведени из Београда. Лађа је убрзо била окренута и истерана на ширину; иошто је ухватила средину Дунава, капетан командује да се ирида ватра и „Делиград" се отиште низ Дунаво свом снагом. Кад смо се тако већ кренули, сва три ОФицира дођу к нама у кајиту. Као болестан, ја сам моро због узимања лека изаћи куд год на страну, на само с. г. ОФициром. Ја уграбим ту ирилику те га упитам шта значи ова бесмислена наредба да не смемо ни речи прозборити ме1>у собом. Г. ОФицир покуша да ми објасни како та наредба о ћутању има смисла, н међу нама се о том изроди читав сиор. Напослетку се сагласисмо у томе, да је смисао ове наредбе да нам се спречи договарање и споразумевање о ствари за коју смо оптужени, да се не би тако унап[)вд договорили како ћемо се држати на суду. — Па кад је то значај и смисао наредбе, онда нема смисла да нам забрањују

ооичне разговоре, о приватиим стварима ФИЦИру.

наншм чисто личннм, — приметим ја г. о-

После иодужих објашњавања г. официр најпосле обећа да ће се споразуагети са својим друговима иа да нам дозволе да се о обичним стварима можемо разговарати, само да не говоримо апсолутно ни речи о ствари због које смо оптужени. Ја се радосан вратим међу другове, дајући им рукама знак како ће нам бити дозвољено да се разговарамо. У томе још неки од другова окупе господу ОФНцире (с њима смо могли разговарати) доказујући им да нема смисла да нам се забрањује обичан говор. Док су се г. г. Официрн лонцали да ли да нам дозволе обичан разговор, ја зађем од једног до другог иријатеља, нудећи сваком по нарче шећера, јер сам прн ноласку из тавнице напунио био џепове шећером, рачунајући да неће бити згорег нека се и то нађе. Други су опет имали по какво друго мезе, неко јабуке, неко орахе и лешњике, неко пршуте, и тако смо се узајмно нудили, док нам г. офицнр на један иут не објави радосну вест да се о обичним стварима можемо резговарати, али ни једном речи да не спомињемо „наше дело," јер чим ко год о томе рекне ма само н једну реч одмах ће нам опет бити забрањен еваки говој). (НДСТАВИЋЕ СЕ)