Мале новине

љубављу... , на јс за тим и остале тачке првог дела ирограма извршило и то на опште задовољство. Певао је мешовити хор. Ношто је свршен први део, отиочео је други део играњем Краљевог ора. Играње је носле продужено и трајало до два часа после но ноћи. Са задовољством бележнмо да су се нграле свс саме сриекс игре, сем кадрила и лансија. Публнка је била задовољна. Прихода ј е пало око 4000 динара.

Оснажена пресуда. Јуче је у првостепеном суду за варош Цеоград урсдннку нашега листа г. Јаиошевићу саонштена пресуда апелационог суда, која оснажава регаење првостепеног суда, који је уредника иагаег листа осудио на десет дана затвора због бслегаке „Писмо Краља Ааександра својој матери- у 293. броју од прогале године. Услед жалбе, Апелациони суд је првобитно био повисио ову казну на двадосет дана, али Касација ,је на ту аиелациону пресуду учннила евоје примедбе. Апелација је дала својс противпримсдбе, и онда је Касација у својој општој седници нагала да нема места апслационим нротивпримедбама но да остају у снази Касационе нримедбе. Услед тога је акелациони суд поништио своју првагању пресуду да ее уредник нагасга листа казни с двадееет дана, п оснажио пресуду првостененог суда, којом је нага уредник кажњен с десет дана. * Унапређени. Војно-судеки поручнци Светислав Атанацковић и Сава КараМарковић произведени су у чин војно-судског капетана II клаее. * Нису произведени. Питомци војне академнје, који свргае гаколу, до сад су обично на Краљев дан произвађани за иотпоручике. Тако су се и ове године надалн питомци, који су свршили војну академију, да ће ириликом про галог рођендана Краљева бити произведени за потноручике, али се њихова нада није остварила, јер не само да они нису нроизведенп, већ у онште скоро није ни било никаква нроизводства у војсци. *• Опет данас пмамо да говоримо о иолпциеком железннчком комесару и учитељу солунском. за кога смо нре неки дан јавили да му је комесар одузео пасога п новац и није му дао нутовати. УчиТељ се нротив овога жалио надлежном г. министру и овај одреди једнога чиновника да оде с у-

читељем на железнпчку станицу и да извнди ту ствар. Чиновник је тражио комесара пре поднс, али га нијс нагаао. У вече истога дана чпновннк п учитељ оиет оду на железничку станицу те да се та ствар једном извиди и учитељ нустп да нде. Учитељ је остао код „Петрограда" а министарски чиновннк отишао у канцеларију г. комесару. Шта је тамо било не зна се, чиновник је био с комесаром, отишао а учитељ није знао за то. Мало за тим дође један жандарм и рече учитељу да га зовс госнодин. Учитељ је мислио да га зове чнновник из министарства, па пође са жандармом. У ходнику лрсд канцеларијом застанс комесара, те не видећи чиновника из министарства упита жандарма где је. Место одговора жандармова, комесар га упита: „зашто си ме тужио?" Учитељ му одговорп како он нема Лосла с њим, па опет упита за мннистарског чиновиика. Онда комееар нареди да учитсља одведу у затвор. Жандарм га одведе пред канцеларију комесарову, где је чекао једно пола часа док није дошао комесар, који је међу тим некуд био отннгао. Кад јс дошао, комссар позове учптеља у канцеларију, где је чекао док је комесар нисао до 1 сата после но ноћп акт управи вар. Београда. Кад га је нанисао, нреда га жандарму и нареди да акт однесе у главну полицију н да тамо спроведе и учитеља. Два жандарма то извршс. Кад су учитеља одвели дежурноме члану, овај га упита гато је лармао на етаници. Учитељ му одговори да то није исгине, да није ни речи изусгио и за доказ позова се на жандарме, који потврде да учитељ није лармао. Пошто му је учитељ предао своју учитељску сведоџбу, члан га упита има ли стан где ће преноћити и кад је учител, рекао да има, чланга пусти и још му да жандарма да га отпрати до стана. И тако учитељ још није отишао на дужност све са кривице комесарове. Ми не знамо зангго све то ради комесар, али држимо да је потреба, да учитељ оде што пре на дужност. Ако учитељ има каква дуга, зна се нут којнм се дугови расправљају - п тим прс нам је чудно што г. комесар задржава учитеља од пута, кад се зна да еу људи ја.мчилн да (н! они платити за учитеља, ако се докаже да што дугује. Ако је све ово ће® г. комрсаров, онда је< на надлежном г. министру да такоме ћечу г. комесара стане на нут, казнивши га најстрожије, а учитељу да сс да могућности да одс на своју дужност.

Враћене свиње. Јуче је враћено десет вагона свиња, међу којима је 12 комада иоцркало од жеге. Ово је јамачно бно узрок те су аустријске власти вратиле свпње, и не прегледавши их, као болесне.

Стаље воде код Београда за 3. Авг. 1890. код главне царинарнице 3'59 метра нролаз испод моста жељезн. 10'43 отнала је аа последња 24 сата (5 сатнтм.

ДОМАЂЕ ВЕСТИ Моравско Коло Јахача Кнез Михаило. Цела управа моравског Кола са пресодннком својим, дивизијарем госп. Јованом Пранорчстовићем, била јс 2 Августа примљена у нарочитој аудијенцији код Њсговог Величанства Краљз, Александра. Унрава јс честитала Госиодару дан рођења п измолила највишу заштиту за моравско Коло. Његово Пеличанство обећало је да ће цел Кола н морално и материјално вазда потномагати и блаловолело је да се са задовољством ирими заштите. ^/^\лл/и^\ллтл^—■ЖЗ СРПСКОГ СВЕТА — Нешто из живота Ивана Мажуранића. Под овмм насловом доноси „Пестер Лојд" следећи догађај из живота покојног Ивана Мажуранића: „Дана 20. сентембра 1873. године, седели су у варошкој шуми у БудимПешти два човека, озбиљно се разговарајући о склопљеном споразуму међу угарском владом н народном странком у Хрватској, који бн се имао закључити пменовањем Мажуранића за бана. Један од овс двојицс бно је сам Мажуранић а други бивши градски капетан у Загребу У ... . који је тврдо држао, да ће Мажуранић баном иостати. Мажуранић сам иак, држао је именовање своје за бана немогућним и то ради јсднога елучаја, који се њега гицао и који ,је овом нриликом прииовсдао. Бивгаи јога дворскиМ хрватским канцеларом, био јс п он присутан у престолној дворани царскога двора у Мирамаре, када јс 10. аирила 1864. г. царев брат, надвојвода Макс, који је за мексиканског цара изабран био, у нрнсуству цара Фрање Јоси<ла и о с т а л и х државних д о с т ојанственика имао да нотнише законом одређену нснраву по којој се свпју права на аусгријски прссто одриче. На надвојводу Макса дуго сс

чекало, тако, да је и сам цар нестрпељив постао. Напослетку уђе надвојвода нагло, оде брзо к столу, на коме је нсправа лежала н потписа | своје име хитно, скоро нервозно: за тим се поклони цару и нзађе нагло на врата, на која је ушао. Читав тај догађај био је врло озбиљан, а дво]>■ еком канцелару (Мажуранићу) учинио ј се тако чудноват, да нијс могао затајнти осмејак на лицу, како је сам прнноведао. У овом тренутку хтелаје I судба, те владар баци оштир ноглед на све присутне и поглед му ес заустави управо на смешећем се лицу Мажуранића. Кад је цар после свију свшпених Формалности изигаао пз дворане и погаао пз двора дворском возу, којп га је у Беч одвезао, рсче иролазсћи огатрии нагласком Мажуранићу: „Је ли вам се допао овај чин?" Мажуранић би најволео био, да га је у том тренутку нестало .... Сада је мислио, да ће се цар сетнти на овај догађај, ма да је од то доба већ девет година минуло било п да га не ће баном именовати. Но ту ее иреварио. Истог вечсра добно је Мажуранић телеграФСку вест из Беча, да је за хрватског бана именован. Телеграм је ! садржавало уговорене речи: „Шешир је готов". а потписан је бно ,, Вилмош" (Хац). — Ухваћен роб. Пре десетак дана из Повосадског затвора код „Тигера" нобегло је пет злочпнаца. Прексиноћ у */» 10 сати у вече ухваћен јеједан од њих у новосадском гаеталишту и нредан је ноново суду. Овај што је ухваћсн родом је из Србије и оеуђен је због крађе на двс године затвора. Пред ондашњом полицијом исказао је овај злочинац о том, како је са сво.јима побегао ово: Онн се већ одавно сиремали да побегну н тога ради еу направили као неку тестеру од оних жица лимених, што се мећу женскињама у „мидер" те су том тестером сецали гвожђе на прозору. Онога дапа, када еу сасекли гвожђе упот])ебили су прилику, када се ноеле поноћи страже мењале, те су онда скочили кроз нрозор и утекли, иа кроз каменичку су невнђено изашли на ледене и јога те ноћи су стигли у каћски рит. Друге ноћи еу отишли у куругаки рит и одатле су правнлн излете у село и крали су што им је нужно за рану. Како се већ приближује и и кукуружња берба, то еу сада били иаумилн, да беже из рита п намера им била, да се превезу чамцем у Србију, те су тога ради овога што јо ухвећен, иослали да гдегод украде чамац, Овај брагац вели, да је на мпого чамаца наилазио, но нигдс није било

ПОДЛИСТ АК КРБЛБА ГОДИНЛ

(ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА) повележио Пера Тодоровић

(128)

Толика бојазан, разуме се, није била инравдана, али нласт је сматрала да јој ваља битн оирезном, што никад није на одмет у оваком мутном, немирном кремену. У Смсдеро смо стигли равно у 12 часова нођу. Ваљало нам је чекати читав сат док су ОФирици наредили што треба за наше истоваривање из лађе и за даљи грансиорт. Ко је ОФицирима тада помагао у томе иослу, да ли смедеревска полициска власт, или смедеревска градска војна команда, нли обадве власти заједно још уз припомоћ железничке унраве на иривременој прузи Смедерево-Плана — ми тада нисмо могли знати;

видели смо само то да је тој спреми доиета била иоклоњена велика брига, јер су све нужне мерс тако биле иредузете да се о нама са свим погодно могло рећи оно што се вели у народннм песмама: „Та да имаш крила еоколова, Не бн перје месо нзнијело." 1Га инак није све ишло како је баш власт хтела. Наравно, њена је прва брига била да се све изврши у највећој тајности, да ми про!)емо кроз Смедерево, а нико живи да не дозна о томе. Међу тим док је „Делиград" чекао уз обалу, и ако је већ била поноћ, по вароши се нронесе глас да је присиела некаква лађа с некаквим осуђеницима. Та вест пође нрво од каване до каване, где су још седели поједини задоцњени гости. После неки од њих отрче те саопште то по кућама онима који су већ били полегали. Тако се глас брзо пронесе и за мало па је већ знало пола вароши да ноћас проводе кроз Смедерево цео радикалски одбор окован и нод јаком војничком стражом. Сваки је хтео да види како то изгледа — љубопитство је било обузело и саме жене. И ако је била мркла поноћ, гомила света нагрне на железничку станицу

да види кад проведу раднкални главни одбор. Бласт је морала предузети мере да отклони овај свет, приступ железничкој прузи био је строго забрањен: војничка стража није никог пуштала. Само њих неколико добрих познаника полициског старешине добили су привилегију те су их пустпли до железничке ограде, одакле су нас могли лепо видети из мрака. Кад је наиољу већ све било спремљено за наш излазак, г. г. ОФИцири дођу и нареде да се крећемо. Нас деветорица нођосмо редом један за другим. Онако окованима веома нам је тешко било пењати се уз стрме и уске степене паробродске и требало нам је прилично времена док смо се редом један за другим попелн. На пољу су нас дочекивали војници; једни с нушкама одмах нас опколе, други пођу поред нас да нас придржавају за руке. С!ваки јс имао по два така девера. ( Н агтлвиће се.)