Мале новине

I

„Закити ди момак дјевојку тим цвијетом, то ће се врло ријетко догодити, е би вЈером сегнуо и другом ее оженио! „Исто тако и дјевојка не превари момка!.. „Кикење бива овако: „Момак, који је бегенисао цур5 г и себи је загледао, а старији му одобре, оде и купи цвијет. Цвијет да матери, сестјпЗ, брату или коме од рода, да му већ изабрану дјевојку заките. „Гијетко ће се догодити, е би момак сам дјевојку закитио. То није у адету, а и стид га је. Ако рода ту нема, то учини његов јарап пли који нријатеља ама сам никада! . . „Мати узме цвијет, оде до дјевојке, иа јој га затакне на кану. „Ако је дјевојка вољна, а родбина задовољна са момком и његовом кућом — након краћег нећкања и пребацивања оставе дјевојци за капом, а њихова родбина иде и медовином се залијева. „Нцје ли родбина дјевојачка задовол,на са момком и родом његовим, то мати, сестра, рођак плп ко му драго од рода њезина, тргне цвијет иза главе дјевојци и да га натраг момачкој стради, еа разннм изговором — како већ умију. Исто се то догоди и кад дјсвојка није вољна! „Догађа сс, ако су што љути на момка, илп им није иридика, да завитлају цвнјет на земл.у; а тим до свађе дође. „Често је у том елучају бивало како приповиједају, да су се и потуклп. Особито су се онда тукли, када двојица момака загледају једну исту дјевојку, или је већ од прије који загледао. Ту је оружје имало посла, док се пусат носаше .. . Данас тога нема!.. „Пошто дјевојка прими цвијет, и родбина се иочастила, уговарају иросидбу. Просидбу одгоде опет о каквом празиику и разилазе се кућама, пошто још коју искапе, опросте се. Просидба се код куће свршава. * „Не знам да ли се овај обпчај још гдје налази. осим Чајиича: но но свој прилици да га има по Босни, јер сам га видео у околиии сарајевској. „У Херцеговини постоји - особито иа југу око Требиња овоме сличан обичај. Само ее у Херцеговини тим разликује, да се мјесто цвијета узпма јабука. Јабуку не прима дјевојка, но њен род, који одма и просцдбу одгоди. „Кадкада се просидба и пе чека, но њих одма свештсник код цркве вјенча.

Ово ее догоди онда ако се момак боји. да му ;девојку не би који други преотео, или када родитељи с једне пли друге стране нису кајил, а они се воле. „Често се ово потоње догађа и недјељним даном на пазару, гдје сс у којој механн, уз неколпко ока вина и гунгулу свијета, свадба сврши. Из механе узме момак дјевојку за руку: вјенча се и крене кућп пјевајући!"

КЗ БЕДА СВЕТА Аустро-угарека трговачка комора у Паризу јавља трговачкој комори за Славонију, да је овогодишњи род јабука у Франццској врло слаб. Према томе наступи ће у Француској недостатак јабука, из којих сс тамо јабучно вчно прави. Трговачка комора у Осеку чини пажљивим воћаре на ту околност, те се и ириправном изјављује, евеитуални извоз јабука у Француску по могућству подупирати. Знања ради јавља даље, да се у Француској тако звано јабучно вино само пз 'слатких јабука прави. — Царски понлон. Као што руске новнне јављајуј иоклопио је руски цар надвојвоткињи Маријп Валерији, приликом њеног венчања скупоцено крзно (кожу) од сибирске лисице, у вредности од Ш.ООО Форинти. Страјк капетана паробродског друштва. „Пестер .Гојд" од понедељника доноси изјаву њпх 59 канетана и многих корманоша наробродског друштва, но којој исти закључише, ако на њихову иредставку, коју су на друштвену дирекцију ради иобољшања њиховог ноложаја и нлата упутили, до 15. Септембра о. г. повољно решење не добпју, да иа свима линијама паробродског друштва, ма где пх 19. Септембар затекао, свој рад обуставо, те иозивају свс оне капетане и корманоше, који нису на педавно одржаном збору у Будим-иешти суделовали, да се њиховом кораку нридруже. Заиста овака обустава рада, када би сви капетани и корманоши лађа страјковали, била би по друштво од огромпе штете, на ма и неколпко дана само трајала. — Умро Др. Роберт СтсФенсон, аморикански лекар нз Адријана у држави Мичигану, био је на медицинском конгресу у Вердину , од куда је нре неколико дана отишао у Беч и ту ноеле кратког боловаља умро у болници. У нрви мах се мислило да је

др. СтеФенсон умро од морфијума, али јс секцијом доказано, да је умро од навале крви у мозгу. Дијамантска свадба. У месту ј Тебену на Дунаву, између Беча и Пожуна, сдавили су нре неки дан иоседници Пан дијамантску свадбу. Заручникује 98 а заручници 88 год. ! Гоепођа Папова је и играла. — Несрећа. У Греч>елду, у Немачкој, срушпла се 29 пр. м. једна кућа, Из рушевина изнели еу 13 мртвих и 1 13 рањених, Још 12 особа осгало је ј засутих, алп се чуло њихово викање ; у помоћ. Кућа је била*на каналу, који I ее срушио. — Нови перуански преседник Моралес Бермудец примио је дужност 29 пр. м, Његово мшшстарство састављено је овако: Валкорел првп мииитар и министар грађевина, Педро Алекс | Солар нрви потнреседник, Боргоно други потиреседник, Еморе министар спољних посдова, Гинлана трговипе, Шувес нравде, Јурец војни. — Проналазак. У катакомбама еа ј борне црквс веронеске нађено је Врло ; лепо израђено стабло од мрамора, на коме су на грчком језику урезане рсчи „Праксителес Фецит". Уз стабло наI ђене су и две ноге и труи човечји од грчког мрамора, као и више мањих вајарскнх радова. Чувени проФесор Ципола из Турина позват је у Верону да иснита овс архоолошке реткостп.

ТЕДЕГРАЖИ 3. АВГУСТА Кил. Цар Вилхелм отиутовао за Ревал на „Хохенцолерну". Ишл. Румунски краљ и престолонаследник ириеиеди су после подне. На станиди их дочекао цар Франц Јосиф. У четири часа био је ручак у цареком летњиковцу. На ручку били крал> и престолонаследник, аустриски цар и царица, принцезе Гизеда, Јелисанета и Ангуета баварска. Поеле ручка цар и његови гости шетали у колима и најзад посе-тили позориште. Атгта. Крштење принца Константина биће у суботу. Одмах после крхитења краљ ће се укр-

цати за Копенхаген, Берлин и Беч. Он ће се вратити пре октобарских избора. Софија. Принц Фердинанд приспео јуче у 5 часова. Кмет и виши чиновници дочекалн га на осмом километру од Дом-Паланке. Овде га дочекала огромна гомила. Министри и пратња с/гиглп доцније. На банкету у Видину кнез је држао говор у коме је рекао, да је за време евога последњег путовања констатовао са задовољством да у свету расте поштовање према суверену Бугарске и светој идеји бугарској. Ова се идеја консолидује. Томе су доказ последњи нацнонални успееи, који су дали уверење да од садашње политике и добрих односа са сузереном може бити само срећа Бугарске. Кнез је нанио у славу, величину и усиех отаџбине, његовим верним служиоцнма и храброј војсци бугарској. Иариз. ,/Ган" у посети ца])а Вилхелма рускога цара не види ништа друго но акт куртоазије. Немачког цара пратиће канцелар Каприви те да буде престављен руском цару. На завршетку „Тан" хвалише мирољубива расиоложења рускога цара, доказана писмом министру Вановском и превременим враћањем извесиих трупа. Нсти лист вели, да ове мере имају нарочити значај ирема иаоружању Немачке. Пп-рограл. Еволуциона ескадра руска стигла јеуРевал да дочека цара Внлхелма- Шест других лађа ратних ириспеће мало доцније.

НАРОДНО ПО 3 0РИП1ТЕ. Недеља 5. Раднич-ка побуна. Понед. 6. Оеоека жола.

ЗЕЕР- ЧОВЕК РОМАН ЕГмисТга Золе ИРЕВОД С ФРАНЦУСКОГ нн*. (69) — Шта сте ви чинили ноћу између 14 п 15. Фебруара'? Дегао сам да спавам, око шест сахати.... Био сам нешто слаб, па ми је мој рођак Луј учинио љубав, отерао је кодаЈкамења у Доенвпљ. ј — Јест, видели су вашсга рођака с колима кад је нрешао преко пруге. Али вад смо питади вашега рођака, он је одговорио еамо то: да вас је оставио око по дне и да вас после није ви1>ао.... Докажнге ми да сте легдп да снавате у шест сахати. — Ама то је смешно, како да вам докажем. Станујем у осамљеној кући, украј шуме .... Шта вам могу казати до то : био сам код куће и то је све !

Тад Денизе науми да учиии најјачи покушај у свом иснитивању, те да дотера камењара да призна. Дице му белле мирно, а усне заиграше. ()н поче : - Ево ја ћу вам казати шта ете радиди 14 Фебруара у вечс,,.. Ви сте у три еахата пошли из Барантена возом за Руан, с каквом намером, то још није истрага показала. Морали сте се вратити возом нариеким који стаје !у Гуану у девет сахати и три мннута; и били сте на кеу, мећу гомнлом света, кад сте сназили госнодина Гранморена у њсговом купеу, Ја баш претностављам да није бидо умишљаја, него да вам је тек ту пало на ум да извршите злочин У оној мешовина уграбили сте нридику те ушли у вагон: чекалн сге док воз уђе у тунел малонејски; али сте ]>ђаво икрачунали време, јер је воз излазио из тунела кад ете ви убијали човска А лсш стс избацили, на сге сншли у Барантену, по што сте отурили и путнички поривач Ето то ете ви учинили. Он је мотрио на најмање иокретс на нрвеном лицу Кабишовом, на се ражљути, кад камењар, којн јс из најпре слушао пажљиво, прсну на један мах у смех. Ама шта ви ту приновсдате ?... Ја баш желео да га убпјем. Па додаде мирно:

— Нисам г аубио, а тебалоје дага убијем. | Јест веру му његову! И то ми је баш жао. И господин Денизе није могао ишчупати никако признање. Узалуд га је оиет заииткивао, враћао се на иета питања, окрећући их од сваке руке. Нијс и једнако ннје! Није он убилац. Камсњар је едегао раменима, чинило му се то лудо. Кад су га затварали, нреметнули су његову чатрљицу, па нису нашли ни артија, ни десет хиљада у банкама, ни сахат; али су нашли једне напталоне покапане крвљу, знак који га терети. И он се и на то грохотом насмејао: та је крв бида, вели, од једиога зеца кога је ухватио у замку и заклао: И судија ее иомео у његовом мишљењу о алочинцу; он је еувишном истражном Финћом занлео ствар и промашио праву истииу. Овај ограниченн човек, који није умео увијати, доводио га је мало но мало ван еебе, одговарајући му једнако: нисам и нисам! Денизе је сигурно мнелио да је он убилац, свако ново одрицање једило гаје више, сматрао је то као јогунство и лаж. Хтео је да га нагна да се сам изда. — Дакле ви одричете '? (НЛСТАВИТЈ! СЕ)