Мале новине

да би Мађари икада пристали да вам добровољно устуие своје јужие покрајине. То никад неће бити. Вама ће ваљати да отимате те земље. А хоћете ли ви то моћи. Да ли такви прохтеви не спадају у област празних шовинистичких сањарија, које трезвеној стварној политици само квара наносе ? На ове речи странчеве ја узмем доказивати на дуго и на широко да не мора баш онако бити како он тврди. Он не треба да замишља Угарску у њеном данашњем облику. Нека се у мислима пренесе у доба где би нестало овога двоглавог чудовшита што се зове Аустро-Угарска; немачке покрајине а^етријске припадају Немачкој ; Ческа постаје самостална крал.евнна; Угарска се појављује као засебна краљевина мађарскогџ илемена, ограничена на просторије које то племе насељава. Таква Угарска, усамљена у словенском мору, нити би више били тако опасан премац Србији, нити би потцењивала српско пријатељство. И за што се не би могло узети да би таква Угарека, баш и добровољно, пристала да се њенејужне покрајине сједине са Србијом, по цену да у Србији добије искрена пријатеља и савезника! Та ова данашња граница између Србије и Угарске и тако није нриродна. ОстављајуКи на страну етнограФске особине Срема и Славоније, сам геог }>аФски ноложај такав је да онај троугао између Дунава, Драве и Штајерске ме1)С пре припада амо к нама, Србији, но Уга])ској. И за што се Угарска бајаги не би могла сагласити да добровољно уступи Србнји овај трокут, који насељава наше нлеме и који би за Угарску вазда био Ахилова пета — Угарска може бити велика и виђена и без ових покраји;:а, а Орбија би се под извесним околностима могла задовољити поменутим земљама и пристати да не лотражује ништа више на левој обали Дунава.

Услед овакога мога одговора међу нама се развије жива и веома дуга препирка, пуна занимљивих примедаба, које су пале с обадве стране. Остављајући да то испричам други пут, ја ћу овде прећи на питање које ми странац стави при крају разговора, те се око њега разви нов спор, који се продужио још читав сахат. Питање је било: — Па кад ви Срби толико марите за своје уједињење онда како да се разуме што ево ни до данас не покушасте да уједините бар оно што вам је у руци, оно чиме сами располажете — што не покушасте да уједините Србију и Црну Гору ? (СВРШИЋЕ СЕ)

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Часништво црквених парохијских одбора. За Саборну цркву : г.г. Никола СтеФановић, свештеник. Димитрије Петровић, гостионичар, Милија Кара-Сгојановић, тух-овац, Милош Милошевнк. дикерџија. Миленко СтоФановић, трг. Љубисав .Стојановић, трговац, Божа Тобошаревић, трговац, Алекса Биба, трговац, Сава Костандиновић, трговац, Јован Ђорћевић, трговац. За Вазнесенску цркву: г. г. Псгар Д а з а р е в и ћ , трговац, Никола Бошковић, абаџија, Јован Петровић, абаџија, Коста Тодосијевић, трговац, ј Мидан Марковић, каФеџија, Риста ПеIтровић, бакалии, Јован Христић, каФсџија, Алскса Савић, дрварски трговац, Таса Данчевић, трговац, Милорад ! СтеФановић, ириватије. На цркву св. Марка: г. г. Иса Георгијевић, свсштеник. Стсван Ивковић | трговац, Станоје Николић, учитељ, Ђока Б. Бељковић, земљеделац, Богосав Марјановић, каФеџија, Тома Лазаревић, каФеџија, Милан М. Ђорић, земљеделац, Милан Цветковић, бакалин, Мита Ристић, трговац, Мијајло Мијајловић, трговац. За цркву на Дорћолу: I 1 . г. Никола Кики, трговац, Аврам Ћирић, трговац, Јанаћ Констандиновић. бакалин, СвеI тозар Николић, штампар, Нестор Рис! тић, лебар, Мијајло Јовичић, винар, Сава Ристић, шиекулант, Иира Петровић, каФеџија, Панта Боди, каФеџија Даза Гадоњнћ, јорганџија.

Дошао. Предссдник општине, г. Ни. кола П. Пашић вратио се с пута 1. ов. мсс. * Платили данак. Оншгинске новине јављају: Законом изборним нредвићено је да само они граћани могу добити бирачку карту за избор иосланика који су плати.и сав ранији данак до полгоћа, у комс се избор врши. До 1. ов. мес. добили су право на Iбирачку карту: а). У кварту врачарском 731 грађ. б). „ „ варошком 549 „ в). „ „ дорћолском 351 „ г). „ „ теразиском 315 „ д). „ „ савамалском 304 „ е). „ „ налилуском 164 „

Свршено. Исти лист јавља да је особље за одељкс онштинскога Суда ностављено а других нразних места | нема. С тога је нарећсно да се више | молбс за суужбу не примају. Ко жели да прими своја документа награг, може го учинити у деловодсгву од 5—6 час. по нодне.

Ради зиања. Управа за- грађење новог водовода, образована је и отпочела свој рад. Канцеларија њена сме1 штена је у кући пок. г-ђс Томаније, на ћошку „Обренове" и „Крупске" улице, куда треба слати сва акта и сва иисма упућена било на Уираву ■ било на Надаојгну комисију за грађење иовог водовода. Обори за свиње. Полуслужбени лисг данашње владе дознаје, да се у миниетарству привреде живо настало да се што пре саграде обори за свиње, које су намењене за пзвоз, више жсљезничког насина. * Остаје. Јавили смо да ће бив. Краљ Милан, враћајући се из Ннша, чим ! стигне на београдеку станицу, нроI дужити даље нут за иноетранство. Овакву су весг донсли и сви јевропски листови. Међу тим најновији извештаји гласс да бив. краљ Милан нећс никуд ићи но да етално остаје у Бсограду. * Нису Срби. Од како је држан Србомакедонски митинг у Београду, где су Македонци изјавили да су Срби, бугарски листови не нронуштају дана ' а да не нагрде људе који су сазвали митинг и на њему говорили. Тако сад „Балкапска Зора" пише: Скупили смо неке податкс о говорницима, који

су говорили на мнтингу Србо'-Македонаца у Београду. Ти су подаци веома интересни. „Савић, један од главних говорника, Грк је, рођен у Сјачишчи. Шуменковић је Влгарин из Крушева а не Охрида, као шго вели,- њега је огац отерао и лишио наследства због разних рђавштина, међу које долази и јсдно његово решење да се потурчи. Лазар Дума је Цинцарин нз Бигоља и бивши румунскн учптељ, истеран јеиз службо због немарљнвости и разврата; он је у Цариграду преварио једнога Бугарина и тако дошао до пара да оде у Београд. Сви други говорници нити су Срби нити Бугари, већ Цинцари, рођени у битољским селнма Глонешу, Магареву и Малвишчу. „Честитамо Србима на тим натриотама. Ако српска влада располаже с више новаца, ми јој можемо дати адресе и на друге авантурисге из Максдоније". Елем Савић Грк, Шуменковић Блгарин, Дума Цинцарин —- и сви они бране срнскс интерссе у Македонији. Па то богме у добри час но нас, кад нас ето бране све народности којих има у Македонији. За нас боље сведоџбе не треба, но што су симпатије свију тих народности и њино признање наших права у Македонији. Хвала „Зори" на таком извештају ! * Прегажено. Јуче око 9. часова пре подне РаФаила Чаута Јвреина мушко дете од 3 године, нрегазио је колима слуга Ђоке извршитсља оишт. Суда нред каФаном три ловца на Дорћолу. Дете јс на месту остало мртво. * Опомена. Од неког доба почео је излазити један нут недељно „Бооградски најновнји извештач" коме је уредник неки Д. Пинтовић а издајс га нека „нрва сриска агенција за огласе" То је јсдан плакат који излази на целом табаку и на чијој једној страни излазе разни огласи, а друга је иразна. Нл дну странс штампанс стоји написано „Огласе прима искључиво Прва срнска агенција за огласе." Прсма овоме могло би се миелити да је та агенција овлашћена нримати огласе и за наш лист и за све осгале листове. Међу тим пс стоји у ствари да она има неко искључиво право примања огласа за наш лист, а како смо чулч нема ни за остале листове какво искључиво право. Ако нам донссе случајно какав оглае, ми га нримимо но нашем ценовнику као н сваком другом а никакво право, па још искључиво, за прпмањс огласс та агенција нема

ПОДЛИСТАК КРЕЛБЛ ГОДИНА (ДНЕВНИК 1ЕДН0ГА РОБА) НОВЕЛЕЖИО Пера Тодоровић (130) Од лађе иа до железничких кола, која су на нас чекала. протезао "се с обадве стране друма железничког но један ред војника; војници су били с пушкама и сабијени један до другог. У рвим војничким редовима да на сваки десет корака, стојао је но један човек с великом буктињом у руци; ове укрштене буктиње с обадве стране друма осветљавале су пут куда смо ми имали проћн. Људи што су држали буктиње били су у некаквим белим дугачким гуњевима, са широким кожним појасима, са црним шсншрима на глави, тако да си у њима лако могао познати банатске Влахе, као што се обично виђају на железници око Базјаша.

Откуд да се ти људи десе туна, и откуда баш њима да падне у део да глав. радикалном одбору осветле с буктињама пут што води гробу! Таквих буктиња било јеприлично п оне су јасно осветљавале сав иростор куда нам је ваљало проћи. Које гледао у позоришту Виктор Хигов комад „Лукреција борџија" лако му је представити како је изгледо наш снровод, јер у том комаду има једна сцена сасвим налик на ову нашу. То је оиа сцена кад се пред сакупљеном господом на један пут отварају некаква потајна врата и они виде пред собом велику дворану у којој за снакога стоји спреман по један мртвачки сандук, а код сваког сандука стоји с упаљеном буктињом ио једна црна калуђерска нрилика, п ту у хору певају погребну несму, као последњи опроштај изненађеној и запрспашћеној господи који сад дознају да су сви потровани. С обадве стране друма густ ред војника. С обадве стране друма проређен ред банатских Влаха. На војницима црни шињелн, на Власима њини бели дуги гуњеви. Војници држе пушке; Власи држе уиаљене буктин.е. Војнипи стоје мирно, пушке сиу-

стили „к нози ; врхови оа_]онета светлуцају; светлост од буктиња нроСула се у млазевима ио цлатну градском, осветлила обрушене бедеме, осветлила врхове високих кула смедеревског града; јато чавака, поплашено овом необичном светлошћу, ирнуло у мрак па сад гракћући облећу око врхова високих кула градских, а у то њино грахтање меша се звека иаших окова, звека чудна, звека странша, звека разнолика, је]) неки окови звече некако танко и ситно, други крупно, пуно, а нас деветорица у другом низу, на Г>—6 корака растојања један од другог, идемо кроз онај шпалир војника и упаљених буктиња, уза сваког од нас по 4 војника, два' с иушкама а два без пушака. Официр трчи од једног до другог и виче уздржаним гласом: ,, Коста, Рашо, Гиго, г. Гиго Бога му.... дигните око!5е. стегните узице, не лупајте толико." Чак тамо у мраку иза војничког шналира, код оно мало публике што је била пуштена, оиажа се живо кретање, једни трчкарају, други се нењу на ограду да нас боље виде и до иас долетају иснрекидане речи: ,,ено га тај ено га онај", а сав тај жубор наткриљује јасна звека од девет пари окова, која је ЗВОНИЛа КаО ПО неКОМ такту. (Наставиће се)