Мале новине

њенима пре нежењених. Тада су рим-1 ски грађани. који су имали троје деце, били ослобођени од свију намета. 8а њих су плаћали нежењени. Још је био закон, који је нежењене лишавао наследства. У Француској, за време револуције, на нежењене ударани су разне велики намети. — Одебљала. Један Француски лист нрича за овај интересан случај. Становници нариске улице Дагер нриметили су да нема нске младе, лепе девојке, која је становала заједно са | својом матером. Свашта сс говорило. Најзад се у ства]) умешала и нолиција и прстресла стан матере и кћери. Најзад у .једној собн нађу и девојку, која је лежала на кревету. Из испита се сазнало да она већ читав месец закључана лежи у тој соби, не устајући с кревета. Ствар је у томе. Она се допала неком веома богатом госнодину. Али њему се чпнило да је н сувнше мршава те се за то договорп с њеном матером, којој јс дао прописе да храни своју кћер тако, да посгане дебља. Мати, вршећи тачно дате јој прописе, подвргне своју кћер еистему храњења. ко]и јој је нрепоручио ћер кин ноклонпк. Онаје метула у постељу, не дозвољавајући јој ни најмањи покрет и четнрн пута дневно давала јој јела по рецепту, који јој је дао господин, У први мах ћерка се бугшла против режима, коме су је подврглн, али је за тнм мало по мало навикла на њ п стрпељиво чека свршетак, т. ј. долазак свога поклоника, који ће и решити, да ли је девојка достигла жељене размере. Режим овај показао је сјајане резултаге: млада суптилна девојка постала је најдебл,а матрона, која сс једва креће од угојеностп. Свакојако да ће овај ноклоник, с овако чудним жељама, бнти задовољан. Умро. У Бечу је умро у 88. години познати немачки песник и драматург Едуард БауернФелд. Најпопуларније су било његове комедије. Све својс имање завештао је, за уређење | „БауернФелдевог Фонда," који ће од интсреса награђпвати писце најбољих | немачких комсдија. — Мађународни конгрес. 1892, год. биће у Чикагу, за време светскс изложбе, међународнн медецинскп конкрес жена-лекара, Нов пројекат. „Реви Британик'-' предлалге да се Јевропа и АФрика вежу нодводннм тунелом. Преписка. Енглески листови јављају, де енглеска краљица Викторија ! спрема за штампу преписку принца Алберта с покојним немачким царем! Внлхелмом (тада пруским принцем ре-1

гентом) п војводом Ернстом СаксенКобург-Готским. — Најбогатији. У Кантону, у свом дворцу у Хонами, умро је у 60. годпни најбогатији човек у Китају. Јевропљанима био је познат под именом Гоуква, а право му је име било НгЧи-Сино. Његово је богатство баснословно. Још отац његов у 1839. год. рачунао је то богатство нд 26 милионо долара, Он је то стекао монополом трговања с чајем. Његов дворац, окружен веома дивним баштама, чини знаменигост у Кантону. Он је нун најразноврснијих поклона, којима су енглески владаоци обасипали Фирму Гоуква. ТЕЛЕГРАМИ 6. АВГУСТА Нарва. Канцелар Каприви и немачки посланик Швајниц ићиће у четвртак у Иетроград. — Састанак царева био веома срдачан. Они су се аагрлили и после се возили у отвореним колима. У првим колима седелн су дареви, у другим принц Хенрнх и велики кнез престолонаследник. Данас је славила регимента преображенске гарде. Цар и царица, цар Вилхелм, принц Хенрих и сви велики кнежеви присуствовахи су прегледу војске, На доручку цар на:!дравио немачком цару а другу здравицу аустриском цару, чијаје данас слава. Цар Билхелм одговорио, руским језиком, пијући у здравље руског цара. После се цареви шетали по вароши. Софија. Кнез Фердинанд ићи ће данас на нелолико дана у манастир Рило. Беч. „Нолитичка Кореснонденција" овлашћена је демантовати весг, да је сриски посланик Симић молио да га преместе. Министар није подносио ннкакву сличну молбу. Њгриз. Нашло се, да у скупштини има један посланик вигае услед погрешног поииса становништва париског. — „Франс" предвиђа да ће се једна стотина чланова деснице оцепитп и образовати једну незавнсну груиу, која ће иристати уз републику. —

динал Лавнжери отпутовао јутрос из Париза — „ Париз '• препоручује да се одмах усвоји нова царинска тариФа према Тунису. Преседник Карно примиће ове недеље руског посланика Моренхајма, који ће му предати орден Св. Андрије у бриљантима. Ларошел. Преседник Карно приспео вечерас да отвори нов басен. Становннштво га дочекало одушевљено. Лондои. Џексон изјавио у посланичком дому, да ће влада, у намери да скрати дискусију о адреси, нредложити у почетку ндуће сесије врло кратку адресу као одговор на краљевску посланнцу. Вечерас су одложене седнице парламента. Престонн говор констатује, да су односи с иностраним силама мироЉубиви и пријатељски; говори о конвенцијама закљученим с Немачком и Француском и објављује да су акт конФеренције протпв ропства усвојпле све силе, изузимајући краља Холандије. Регулисање разлика о Новој Земљи заузима сву пажњу владе. ЦАРИНСКИ ИЗВЕШТАЈ о радњи у Јулу месецу 1890. г. у царинарници на жељезничкој станици 1-во Увозна радгмл У току целога месеца довучено је са стране у Србију 306. вагона еа 20'191. Колета разне робе у теж: 2,402,964. клгр : У грњој количини у бројано је: 20 вагбна шина жељезничких ; 21 ваг. угља ; 3. вагона коња: 1. вакон цреиа; 3. вагона нива; 1 вагон артије; 3. вагона шећера; 1. вагоп гаса; 1. вагон камсна, 14. вагона дасака; 9. вагона ексера и челика; 5. вагона окназа прозоре и 11. вагона цемента. //-10 Прово.та радња, Из Аусро-Угар: преко Србије за Бу. гарску и Турску нровезено је, 204 вагона са 20.063 Колета разне робе у теж : 1,727.672 Килгр ; На насипу код жељ: моста натова])ено јс 32 вагона робе, као нровоз из Аустро'Угар: за Бугарску. Ш-Ие Илвозна радња. Извезено је из Србије за АуетроУгарску: 2956. ком. свиња; 6787.

! ком. волова, 16.472 килг. кожа овчијих и козијих: 1741 кил. цревз сувих сланих ; 27114 кил. оловне и сребрне руде ; 72 ком. трупаца ораових; 48 кубн. хвати камена за калдрму. На насипу код жељ : моста натоварено је шлепова: 25.644 ком. ниндуга; и 41- 675 килгр: вуне ненране. Из Србије за Турску, ^350 буради нива у теж: 20.000 килог. 1 У-то Мангшулац и\ја. У току целога месеца бешс сведена на 1.952 царин: екепедиција. Од овог броја долази: на увозне 721, на извозне 485, на нровозне 197, на емесгишне 11, на увозне пронратнице 145, на нровозне 201, на поштан. 99, и на пртљажне ироиратнице 93 камада. \-то Цежокуиан ариход износи: По увозној радњи бО.874'69 дин. „ нровозној „ 2.670 - 09 „ „ извозној „ 26.341 - 48 „ „ сместпшној „ 355'42 „ „ ситничкој „ 86"73 „ Од обртне порезе 40.004-03 „ Свега је пало : 120.332 - 44 дин. -^♦♦♦►88>Шала и Забава. Нови експерименти једног болееника. 'Гу недавно разболе ее нанрасно један младик од јаке ревматичне болеети у ногама н болеет га тако етеже, да иети наде и у ностељу. У ј том стан.у позва лекара Н. за брву номоћ. Лекар 11., — који је малко попустио у својој ревности наснрам болестшка — одоцни прилично. Болесник у очајању позовс у томе и другог лекара 'Јј., — ко.ји на скоро до1)е и преписо ј болеснику некп напитак а међу тим и ладне облоге на ноге. На скоро за. тим дође и лекар : Н. који, не анајући за свога претходника иреI нише болеснику неку маст, којом болесник треба ноге да маисе. У оваком стаљу ствари болесник је сам био у забуни, не знајући који је лек насоносннји. У том нремишљању наде му једна срећна мисао и реши се да учини ово: да једну | ногу намаже оном машћу, а другу да обмота. ! ладним облогама па који лек боље дјејствује тај н да употребљује. Што намисли то и учини. ј Сутра дан дође лекар Ђ. и виде да није онакав I резултат од н.еговог лека, као што је очекивао | и задиви се кад виде, да је болссншс намазао I једну ногу оном машћу, док му је он преписао да ноге обмота ладним крпама, но све спасоносно сретсво, — ирепоручујићи му то најстрожије — оде. За овим дође лекар Н. који ее зграну кад ј виде болесника да је једну ногу сву уфачловао ладиим облогама и нареди, да се то одма уклони, — јер јс то но све онасно срество нротиву ове ; болести, — наредивши бо.теснику да се најстрожије придржава прописане му масти јер је то најеитурнији лек противу те болести. Наредивши то љутну се и оде. Сиромах болесник у чуду је, не зна шта да ради и когада слуша. Оба енособна и искусна лекара а тако суиротни лекови. Најзад реши се да ништа не уиотребл.ава и после 2 — 3 л дана нотпуно оздрави. Лекарима јс рекао да пх је послушао. И они су били задовољни п уверени да је н.ин лек помогао.

ЗВЕР-ЧОВЕК РОМАН 1 Емила Золе ПРЕВОД С ФРАНЦУСКОГ ->*<- (70) | — Дакле, ви одричете? — Јср га ја нисам убио .... А да сам га убио, поносио бих се тим, казао бих вам! Денизе (уини нагло, отвори сам врата од побочне собе. Зовну Жака и упита га: — Нознајете ли ви овог човека? — Познајем, одговори машинист изнснађено. Виђао сам га некад код Мизарових. Не, не Је ли то онај човек што је био у вагону, убилац'? Жак на један мах ностаде опрезан. У осталом није га нознао. Убилац је био мањи, црњи, Он ночс околишити: Не знам, не могу рећи Ја вас уверавам, госнодине, да не могу казати

Денизе и не сачека док изговори, иего зовну Рубовљеве. И њих уиита: Нознајетс ли ви овог човека'? Кабиш се јсднако смешио. Није се чудио климнуо је мало главом Севсрини, коју је познавао док је била девојка н боравпла у Кроаде-МоФрау. Али се Северина и њен муж тргоше кад га видеше ту. Сетише се, да је то онај уханшен човек о коме је говорио Жак, због кога су их на ново испитивали. И Рубо је стајао као укопан, спопаде га страх кад виде да. овај момак наличи на оног измишњеног убилца кога је он измислио и описао различито од свог изгледа. Тако се десило случајно, н Рубоа је то тако ибунидо, да није умео одмах одговорити. — Дакле, познајете ли га ? — Али за Бога, госиодине, ја вам и опет кажем, да јо оно био прост упечатак, неки човек што се очешао о мене Овај је доиста онолики колики је и онај, а илав је, а без браде је— Дакле, ви га нознајете ? Рубо бешс притеран што но веле до дувара. Сав је дрктао од неке непојамне унутарње борбе. Нагон да себе сачува освоји га. Не могу рећи поуздано. Али има сличности, има заиста много сличности. Сад Кабиш ноче псовати. Досадише му већ

те приповетке. Хтео је да оде, није он злочинац' Крв му јурну у главу, поче луиати иесницама, беше тако страшан, да је судија морао зовнути жандарме да га одведу. Денизе је ликовао, кад је видео толико беснило, то отимање нападнуј тога звера што хоће да јурне напрсд. Сад је је био утврђен са свим у своме уверењу. — Јесте ли му видели очи ? Познајем ја њих по очима.... 0 сад смо на чисго е њим, ухватили смо га ! Рубо и Северина само се згледаше. Шта је сад ? Свршена је ствар, они су спасени, јер је суд ухватио злочинца. Они у први мах боху мало збуњени, гризла их је еавеет што су били приморани да одиграју таку улогу. Али их брзо обузе радост, за чае нсстаде њихове гриже : они се насмешише Жаку, чекали су снокојнн кад ће их судија отпуетити све гроје. У том одаџија унесе неко нисмо и даде судији. Госнодин Денизе седе одмах за свој писаћи сто и иоче читати пажљиво, а заборави сва три сведока. То беше пиемо од , министра, саветује му да се претрпи п причека док стигне ново упуство. (НАСТАВИЋК СВ)